Ne znam koliko često idete u knjižare ili pak zalazite u odeljke popularne psihologije, ali ako niste do sad primetili, stoicizam se vratio na velika vrata! Od novih knjiga poput „Mala knjiga stoicizma“, „Doručak sa Senekom“ pa do brisanja prašine sa „Meditacija“ Marka Aurelija, stoicizam je definitivno filozofija ove dekade i ako postoji već mnogo hiljada godina.

  Kolumnu piše: Dajana Kok

Zašto sam se baš odlučila da pišem o stresu? Znate li da je stres prisutan u našim životima i da ima ogroman efekat na kvalitet našeg ličnog i profesionalnog života? 

Za one koji ne znaju šta sam stoicizam predstavlja, evo ukratkog objašnjenja: Stoicizam je nekada bio ono što je danas rad na sebi, a stoici su bili prvi lajfkoučevi. Oni su verovatno među prvima prepoznali da je sreća nešto što se mora tražiti iznutra, a ne spolja, i to pretvorili u filozofiju. Glavni princip stoicizma leži u prihvatanju stvari onakvima kakve jesu i fokusiranju na ono što možemo kontrolisati, umesto na ono što ne možemo. Možemo reći da stoicizam predstavlja praktičnu filozofiju.

Kada sam rekla ovu suštinu, i kada bismo pitali stoike (a ovim pitanjem su se oni mnogoooo bavili), odgovor bi bio NE. Ako to nije u našoj kontroli, pa samo bismo trebali da nastavimo sa svojim životom... No, kao što znamo, život nije crno beli i stvari nisu tako jednostavne. Pa šta onda, zaboga, da radimo?
Kada se nešto loše desi, kako se nosite? Da li pokušavate da kontrolišete situaciju ili prihvatate da su neke stvari van vaše moći? Ako ste kao većina ljudi, verovatno radite oboje.
Prirodno je da se problem reši kada se pojavi. ali ponekad, koliko god želeli da to popravite, ne možete. U ovoj kolumni sam navela četiri načina koji vam mogu pomoći da se nosite sa stvarima koje su van vaše kontrole.

Ne pokušavajte da kontrolišete nekontrolisano

U današnjem brzom svetu, lako je biti uhvaćen u situacije koje ne možemo da kontrolišemo. Opsednuti smo vremenom, našim poslovima i mišljenjima drugih ljudi o nama. To ih pogoršava.
Na primer, vaš let je odložen zbog grmljavine. Ne možete ništa da uradite da kontrolišete vreme, tako da briga o tome neće učiniti da oluja nestane. Isto važi i za vaš posao i mišljenja drugih ljudi. Ne možete da kontrolišete misli drugih ljudi, zato ne gubite vreme pokušavajući.
Naravno, to je lakše reći nego učiniti.

Pa, kako možete prestati da brinete o stvarima kojima ne možete da upravljate?

Prvo, morate da napravite korak unazad i priznate da su vam van ruke. To ne znači da vam se situacija mora dopadati, ali znači prihvatiti da ne možete ništa učiniti da je promenite. Umesto toga, fokusirajte svoju energiju na stvari kojima možete upravljati, kao što je vaša reakcija na situaciju.

Potražite lekciju u svakoj situaciji

Kad god se desi nešto strašno, prirodno je da se zapitate: "Zašto ja?" Svi imaju tendenciju da se zadržavaju na negativnostima i veruju da nas univerzum na neki način kažnjava. Međutim, umesto da se valjate u samosažaljenju, pokušajte da u svakoj situaciji potražite pouku.

Loše stvari se dešavaju svima, ali to kako odlučimo da reagujemo definiše nas. Ukoliko možemo da pronađemo srebrnu postavu u svakom oblaku, bićemo bolje opremljeni da se nosimo sa svime što nam život baci na put. Život je pun poteškoća, ali je važno kako učimo i rastemo iz tih problema. Možemo postati jači i mudriji tražeći pozitivno u svakoj situaciji.

Na primer, recimo da ste otpušteni sa posla. Teško je, ali umesto da se zadržavate na negativnom, pokušajte da potražite lekciju. To može biti prilika da se bavite poslom iz snova ili započnete sopstveni posao ili je to znak da morate da promenite svoj život.

U svakom slučaju, pokušajte da vidite situaciju kao priliku za učenje i rast.

Neuobičajeno je da budete uhvaćeni u detalje situacije, ali se naterajte da pogledate šumu kroz drveće. Zapitajte se: "Šta ako smanjim svoju perspektivu? Šta univerzum pokušava da mi kaže? Šta je srebrna linija?" Uvek možete razgovarati sa prijateljem ili članom porodice za perspektivu ako se borite sa ovim.

Umesto da mislite: „Ovo je najgora stvar koja mi se ikada dogodila“, pokušajte da je preformulišete u: „Zahvalan sam na ovoj prilici da...“ Samo pazite da je ne forsirate, ne upalite se u procesu ili ne učinite svetlost legitimne nevolje.

Iznesite sve svoje misli i osećanja na papir

Zapišite sve što vam prolazi kroz glavu, ma koliko negativno bilo. Kada sve bude otvoreno, možete početi da tražite pozitivno. Fizički podsetnici su takođe od pomoći u ovom slučaju. Pokušajte da okačite tablu ili post-it beleške oko kuće sa pozitivnim afirmacijama.

Zatvorite oči i nekoliko puta duboko udahnite. Zatim vizualizujte situaciju koja ide u vašu korist. Vidite sebe okruženog ljudima koji vas podržavaju, kako pobeđujete svoje strahove i postižete svoje ciljeve. Što detaljnije možete da ga napravite, to bolje. Možda zvuči kao puko maštanje, ali može vam pomoći da se nosite sa izazovnim situacijama.

Ljutnja je najlakša emocija za razumevanje i obradu, ali nije uvek najzdravija. Ako vas nekontrolisana situacija omami, u redu je da obradite svoja osećanja. Priznajte ih, sedite sa njima, a zatim ih pustite. Ne pokušavajte da ih zatvorite u boce, inače će izaći na druge načine. I budite strpljivi prema sebi tokom ovog vremena.

Razmislite kako će situacija uticati na vas na duge staze. Hoće li biti važno za godinu dana? Za pet godina? Ne brinite o malim stvarima ako to neće doneti razliku u budućnosti. U suprotnom, uverite se da ste preduzeli neophodne korake da promenite ili utičete na ishod.

Pronađite izlaz za svoje brige

Naša prirodna sklonost je da potisnemo sve iznutra kada smo pod stresom, flaširanje vaših emocija može pogoršati stvari. To će uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje i može dovesti do problema na putu.
Umesto da sve držite u sebi, pokušajte da pronađete izlaz za svoju anksioznost. "Izlaz" se može drugačije definisati, ali se obično odnosi na metod izražavanja ili oslobađanja. Za svakog je drugačije i ne postoji pogrešan način da se to uradi. U stvari, možda će biti potrebno nekoliko pokušaja i grešaka da biste pronašli ono što vam najbolje odgovara.

Neki ljudi pronalaze utehu u prirodi, dok se drugi mogu obratiti prijatelju ili članu porodice od poverenja. Neki ljudi pronalaze olakšanje u kreativnim poduhvatima, poput slikanja ili pisanja. Drugi možda više vole aktivnije izlaze, kao što su trčanje ili vežbanje.

Nije važno kako to radite sve dok nađete način da se oslobodite brige. Ključno je pronaći nešto što je bezbedno, što radi za vas i što možete da radite redovno.

Odmorite se

Konačno, ako se osećate preopterećeno, napravite pauzu. Odmaknite se od situacije i razbistrite glavu. Ne možete da sipate iz prazne šolje, pa se fokusirajte na brigu o sebi ako se osećate iscrpljeno ili izgorelo. U suprotnom, brzo ćete se naći u silaznoj spirali.

Ukoliko to radite ne znači da odustajete ili bežite. Umesto toga, jednostavno dajete sebi vremena da se pregrupišete. Može vam pomoći da se vratite u situaciju sa bistrom glavom i novom perspektivom i donesete bolje odluke.  Zapamtite, ne morate da radite sve odjednom. Dajte prioritet onome što je najvažnije i idite korak po korak. Ako je potrebno, razbijte svoje ciljeve na manje delove kojima je lakše upravljati. I nemojte se plašiti da tražite pomoć kada vam zatreba.

Evo nekoliko načina da napravite pauzu:

- Ići u šetnju
- Dremnuti
- Čitati knjigu
- Gledamo film
- Razgovaram sa prijateljem
- Radite nešto u čemu uživate
- Pauzirajte da ne gledate u ekrane telefona ili računara

Takođe je korisno postaviti vremensko ograničenje za pauzu. Na taj način se nećete osećati prijatno i uopšte ćete izbeći problem. Kada vaše vreme istekne, vratite se na situaciju novim očima.

 Kolumnu piše: Dajana Kok

Dajana je strastveni uživalac svake vrste umetnosti, pogotovo književnosti i filma. Studirala je sprsku književnosti i jezik, uvek je zainteresovana za filozofiju i psihologiju, to su teme koje uvek rado istražuje. Neka vas Dajanine kolumne inspirišu tako da postanete najbolja verzija sebe!