Možda je prva asocijacija kada se pomenu pčele ukusni med koji proizvode ali je zapravo njihova ključna uloga u prirodi oprašivanje velikog broja biljaka uključujući i nama važne poljoprivredne kulture. Iako je sve veća svest o značaju pčela većina nas nije dovoljno upućena u fascinantni život pčelinjih društava.

Upravo zato vam predstavljamo 10 stvari koje bi svako trebalo da zna o ovim izuzetno zanimljivim i vrednim insektima.

NE PROPUSTITE: Sobne biljke koje mogu ugroziti naše zdravlje

1. U društvu medonosnih pčela vladaju ženke i one čine ogromnu većinu društva. Tokom svog života pčela radilica promeni nekoliko uloga. Kao mlada dobija zadatak da održava košnicu, brine se o higijeni i hrani larve, pčela dadilja. Kako stari tako napreduje na društvenoj lestvici poslova pa uzima ulogu graditelja čiji je zadatak da radi na održavanju i proširivanju saća. Sa iskustvom sledi i veća odgovornost tako da je sledeće unapređenje koje pčela radilica dobija u pčelu prijemnicu. Ova grupa pčela prihvata nektar koje pčele izletnice donesu sa paše i njihova je dužnost da obrade nektar u med i uskladište ga u saće. I na kraju najodgovorniji i najvažniji posao je posao pčele izletnice koja ima zadatak da u košnicu donosi nektar, polen i vodu i ona će ovaj posao da radi do kraja svog života. Među njima postoje i pčele čuvari koje patroliraju oko otvora u košnicu i brane je od nepoželjnih otimača meda.

2. U pčelinjem društvu i mužjaci, trutovi, imaju svoju ulogu koja je važna za funkcionisanje društva. Pored toga što služe da oplode maticu smatra se da imaju zadatak i da održavaju konstantnu temperaturu u košnici.

3. Matica, odnosno kraljica, se pari samo jednom u svom životu i to sa više trutova nakon čega će da koristi njihovu spermu da polaže jaja do kraja svog života.

4. Od oko 20000 vrsta pčela koje postoje na svetu samo četiri vrste proizvode med. Razlog zbog čega samo četiri vrste pčela prave med je taj što one žive u velikim zajednicama i med im je potreban kako bi se prehranile i preživele duge periode kada u prirodi nema biljaka koje cvetaju.

5. Pčele prave nekoliko različitih proizvoda: vosak, med, pergu, matični mleč i propolis. Vosak pčele proizvode kako bi sebi gradile dom, odnosno saće. Med je hrana koju jedu odrasle pčele dok pergu jedu larve. Perga je fermentisan polen zaliven medom. Matični mleč je poseban proizvod koje mlade pčele radilice luče i njime se u početku hrane sve larve dok malo ne odrastu pa pređu na pergu, samo određene larve koje su odabrane da postanu nove matice nastavljaju da se hrane matičnim mlečom. I na kraju propolis predstavlja dezinfekciono sredstvo koje pčele koriste da očiste saće od različitih virusa, bakterija i gljiva.

6. Pčelinje društvo čine jedna matica, oko 50000 radilica i oko par stotina trutova.

7. Pčele radilice imaju kratki životni vek koji se kreće u rasponu od 30-45 dana dok matica može da živi i do 7 godina.

8. Pčele su jedne od najvažnijih oprašivača u prirodi i bez njihovog vrednog rada veliki broj cvetnica ne bi bio u stanju da proizvede seme i plod. Zbog toga su one veoma važne za ljude i prirodu jer svojim radom obezbeđuju hranu sebi i brojnim drugim organizmima.

9. Pčele su i dalje poludivlje životinje tako da umeju da pobegnu pčelarima i kako bi započele samostalan život u prirodi. Pored ovih zadivljalih-pobeglih društava u prirodi postoje i pčelinja društva koja su oduvek bila divlja i samostalna. Medonosna pčela je evoluirala pre oko 6 do 9 miliona godina, a njene podvrste u Evropi i na Bliskom istoku pre oko 300000 godina. Na osnovu najstarijih likovnih prikaza u pećinama u Španiji znamo da su ljudi koristili med od divljih pčela još pre 8000 godina dok se prvi prikazi o "pripitomljavanju" medonosne pčele nalaze na hijeroglifima iz drevnog Egipta. Dakle iako mislimo da je medonosna pčela možda pripitomljena i zavisna od čoveka ona je uistinu veoma kratko vreme pod uticajem čoveka te je i dalje zadržala sposobnost da živi samostalno.

10. Za jednu godinu pčele iz pojedinačne košnice opraše do 500 miliona cvetova što je mnogo posla za tako mali organizam. Tokom dana pčela poseti do 1200 cvetova u krugu od 2-9 km od svoje košnice.

Autor teksta je Slobodan Davidović, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", a šta sve zanimljivo možete saznati na Noći istraživača, koja će se ovog puta dešavati online, saznajte OVDE.