Navike u ishrani koje dovode do hormonskog disbalansa

Štitnu ili tiroidnu žlezdu mnogi zovu i glavnim regulatorom fizioloških procesa u našem organizmu, te se poremećaj u njenom radu na različite načine može odraziti na naše zdravlje - od poremećaja u radu metabolizma, problema sa kožom, reproduktivnom funkcijom itd. Kada štitna žlezda ne radi kako treba, to znači da proizvodi manje ili pak više hormona nego u normalnim uslovima. I kao što smo rekli, to se na naše zdravlje može na različite načine odraziti. Svakako, i mi svojim navikama doprinosimo hormonskom statusu, što se odnosi i na navike u ishrani.

A koje su to sve navike u ishrani koje mogu biti uzročnici navika u ishrani koje dovode do hormonskog disbalansa, saznajte u nastavku. 

NE PROPUSTITE: 6 zabluda o prehladi i gripu u koje ne treba da verujete

Ne konzumirate dovoljno masti

Do ovog problema uglavnom dolazi kada odlučimo da idemo na dijetu, pa kako bismo izgubili kilograme viška i istopili masne naslage, izbacimo iz svojih obroka masti. Međutim, pored loših masti se uglavnom desi da izbacimo i one zdrave masti - poput omega 3 sadržanih u maslinovom ulju, potom u jajima itd, pritom ne znajući da su one neophodne ne samo za moždane funkcije, već i za rad štitne žlezde, plus čak pospešuju proces mršavljenja. A koje su to masti dobre i neophodne za naš organizam pogledajte na OVOM linku. 

Previše kofeina

Foto: izvor

Da, svi volimo jutarnju kafu, a ništa manje ni onu popodnevnu, međutim ipak moramo da imamo meru. Previše kofeina podiže nivo kortizola - hormona stresa, za koji je dokazano da negativno utiče na rad štitne žlezde. 

Dnevna doza kafe za odraslu osobu, koja se ne smatra štetnom, je 250 mg. A koliko koja vrsta kafe sadrži kofeina? 

Šoljica espresso kafe - zbog male količine prilikom služenja od svega 30 ml, sadrži 65-70mg kofeina.

Šoljica instant kafe - može imati oko 100mg kofeina.

Domaća kafa - s obzirom na to da se priprema u većoj količini, može imati i do 160 mg kofeina.

Previše alkohola

Konzumiranje alkohola može da dovede do pojačanog ili smanjenog lučenja pankreasa, što može uticati na različite poremećaja u organizmu, što se jednim delom odnosi i na rad štitne žlezde. Simptome koje u vom slučaju možete iskusiti su na primer: tahikardija, tremori, promene raspoloženja, anksioznost.

Jedete hranu sa visokim glikemijskim indeksom

Glikemijski indeks se određuje na temelju ugljenih hidrata sadržanih u hrani, odnosno na temelju njihovog trenutnog uticaja na nivo šećera u krvi. Visok indeks znači da je proces razgradnje suviše brz, što nije poželjno, a hrana sa niskim glikemijskim indeksom se sporije vari, duže nas drži sitima.

Kako to utiče na rad štitne žlezde? Namirnice sa visokim indeksom, kao što su paste, belo brašno, beli pirinač, otežavaju apsorpciju joda, koji je ključan za pravilan radi štitne žlezde i hormonski balans. 

Više o namirnicama koje imaju nizak odnosno visok glikemijski indeks saznajte na OVOM linku. 

Namirnice koje su bazirane na soji

Soja je odličan izvor proteina. Međutim, nije preporučljivo jeste previše soje, jer to može imati negativan uticaj na rad tiroidne žlezde, i to takođe tako što može uticati na smanjenu apsorpciju joda, za koji smo već pomenuli da je ključan za hormonski balans. 

NE PROPUSTITE: 7 mitova o zdravlju u koje treba da prestanete da verujete

U svakom slučaju, ukoliko već imate problem sa hormonskim disbalansom, onda je posebno potrebno da povedete računa o svojim navikama u ishrani, a ovi saveti će vam u tome sigurno pomoći. 

Naslovna foto: izvor