Svakodnevna briga o zdravlju podrazumeva zdrav način života i praktikovanje navika koje če sprečiti nastanak bolesti. Vrlo je važno posećivati lekara i obavljati jednom godišnje sistematske preglede i kada se osećate dobro, odnosno nemate nikakve simptome. Nepovoljna praksa kod većine ljudi je postala da odu kod lekara tek kada se razbole, međutim kod nekih dijagnoza rano otkrivanje može biti od presudne važnosti.

Saznajte detalje u nastavku.

NE PROPUSTITE: KAKO SE OPORAVITI OD STRESNE SITUACIJE?

Prevencija

U zavisnosti od starosne dobi sistematski pregledi se razlikuju, zato će se pregledi u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim pa nadalje razlikovati. Na redovan pregled svake godine ode svega 40% ljudi. Takav način razmišljanja i delovanja je pogrešan jer ukoliko na vreme počnete da vodite računa o zdravstvenom stanju i redovno ga kontrolišete, možete preduprediti bolesti, a i smanjiti troškove lečenja u budućnosti.

Glavna uloga sistematskih pregleda je zapravo sprečavanje bolesti, zbog čega je neophodno blagovremeno otkriti faktore rizika kod svake osobe ponaosob. To je ideal kojem bi trebalo težiti. Dakle, sistematski pregledi i skrining rade se, pre svega, iz preventivnih razloga, ali i blagovremenog otkrivanja zdravstvenih problema i rizika.

Šta obuhvataju sistematski pregledi?

U zavisnosti od godina, pola, nekad čak i od ustanove koja ga obavlja, sistematski pregledi se mogu razlikovati.
Državni domovi zdravlja nemaju organizovane pakete sistematskih pregleda, ali ih možete obaviti pojedinačno u dogovoru sa svojim lekarom opšte prakse.

Privatne klinike najčešće razlikuju osnovni, prošireni i kompletni paket sistematskog pregleda, kao i pregled do 40. godine, između 40. i 50. godine i nakon 50. godine života. Sistematski pregled za žene i za muškarce razlikuje se samo u dodatnom pregledu reproduktivnih organa. Od četrdesete godine za oba pola poželjno je uraditi i pregled stolice na unutrašnje krvarenje.

Godine i vrsta kontrole

Dvadesete – Obavezna je provera kompletne krvne slike i nivoa holesterola u krvi. Ukoliko su vrednosti normalne, potrebno je iznova proveratati svake tri godine. Ostale analize krvi zdravim ljudima nisu potrebne. Jednom godišnje, poželjno je otići kod zubara na skidanje kamenca. Ukoliko primetite problem sa vidom, obratite se očnom lekaru. Žene bi jednom godišnje, najbolje posle ciklusa, trebalo da provere grudi. I obavezan je ginekološki pregled jednom godišnje.
Tridesete – Kompletna provera krvi i holesterola, ukoliko je povećana količina masnoće obratiti se lekaru iz razloga što ona zna dovesti do raznih srčanih oboljenja. Ako je rezultat u redu, kontrolisati sve nadalje jednom godišnje. U ovim godinama posvetite veću brigu o svojim reproduktivnom organima.
Četrdesete - Godišnji stomatološki pregledi se podrazumevaju, kao i redovno posećivanje ginekologa za žene. Očni pregledi po potrebi. Proverite nivo šećera u krvi da biste predupredili dijabetes. Održavajte redovnu kontrolu krvne slike. U ovim godinama, kako se žene bliže određenim promenama, mogu biti sklone gojenju tako da se savetuje što više fizičke aktivnosti i rekreacije.
Pedesete –Nastavite redovnu kontrolu kod zubara, očnog lekara i žene kod ginekologa, kao i proveru krvne slike, krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. U menopauzi se povećava rizik od srčanih oboljenja i osteroporoze zato je bitno da se odradi test gustine kostiju. Jednom godišnje obavezan je i EKG.
Šezdesete – Potrebno je obaviti sve skrininge po redu. Jednom godišnje dovoljno je odraditi laboratorijski pregled urina, stolice i krvi i EKG. Takođe, obavezna je i fizička aktivnost i redukovana ishrana.

Fizička aktivnost kao lek

Fizička aktivnost je svaki pokret tela koji dovodi do potrošnje energije. Međutim, zdravlju neće doprineti baš svaka fizička aktivnost. Vežbanje je posebno planiran i organizovan vid fizičke aktivnosti, čime unapređujete fizičku formu. Ono što je najviše u vezi sa zdravljem jeste kondicija. Kondicija je prava mera zdravlja. Različite bolesti različito reaguju na fizičke aktivnosti, ali utiču na samu pojavu i ishod bolesti.

Doza je izuzetno bitna, zato kažemo da je fizička aktivnost lek. Što ste aktivniji, manja je mogućnost da dođe do oboljevanja i smrtnog ishoda. Fizička aktivnost unapređuje zdravlje, a prava doza jeste 150 minuta i to umerene fizičke aktivnosti u toku nedelju dana. Svakodnevnom šetnjom od 5 km, potrošićete ukupno 1050 kcal.

Briga o zdravlju traje tokom celog života, zato je bitno deci, od malih nogu, usaditi zdrave životne navike i naučiti ih da je redovan odlazak kod lekara sasvim normalna pojava. Preventivni pregledi su veoma važni, nekada oni mogu biti od presudnog značaja, i o tome treba probuditi svest.

Čuvajte zdravlje!