Razumevanje poremećaja u ishrani: vrste i objašnjenja

Poremećaji u ishrani su ozbiljna i složena stanja koja utiču na ponašanje osobe u ishrani i povezane misli i emocije. Ovi poremećaji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, produktivnost i odnose. U nastavku istražujemo različite vrste poremećaja u ishrani i objašnjavamo šta oni podrazumevaju.

Anoreksija 

Anoreksija karakteriše intenzivan strah od dobijanja na težini i javlja se kao posledica izobličena slika o telu što dovodi do ograničene ishrane i drugih ponašanja koja sprečavaju debljanje. Pojedinci sa anoreksijom obično imaju veoma nisku telesnu težinu i nemilosrdnu potragu za mršavošću. Često poriču ozbiljnost svoje male telesne težine i mogu biti opsednuti hranom, receptima ili kuvanjem za druge, a izbegavaju da jedu sami.

Bulimija 

Bulimija uključuje epizode ​​prejedanja praćene kompenzatornim ponašanjem kao što je samoindukovano povraćanje, prekomerno vežbanje, post ili zloupotreba laksativa, diuretika ili drugih lekova za sprečavanje povećanja telesne težine. Ljudi sa bulimijom često osećaju nedostatak kontrole nad ishranom tokom prejedanja i duboko su uznemireni svojim ciklusima prejedanja i pražnjenja.

Poremećaj prejedanja

Poremećaj prejedanja je sličan bulimiji po tome što uključuje ponavljajuće epizode ​​jedenja velikih količina hrane u diskretnom periodu, često iznad tačke ugodne sitosti. Međutim, osobe sa ovim poremećajem ne koriste redovno kompenzatorno ponašanje nakon hrane, što često dovodi do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Obično je prisutan snažan osećaj stida ili krivice zbog epizoda prejedanja.

Poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane

Poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane nije vođen strahom od povećanja telesne težine ili brigom o izgledu tela, već pre nezainteresovanošću za jelo; izbegavanje na osnovu senzornih karakteristika hrane; ili zabrinutost zbog averzivnih posledica jedenja. Ovaj poremećaj može dovesti do značajnih nedostataka u ishrani i gubitka težine, kao i do oštećenja društvenog funkcionisanja.

Poremećaj ruminacije

Poremećaj ruminacije karakteriše ponovljena regurgitacija hrane nakon jela. Ova regurgitacija se može ponovo sažvakati, ponovo progutati ili ispljunuti. Ponašanje se ne može pripisati gastrointestinalnom ili drugom zdravstvenom stanju i javlja se tokom perioda od najmanje mesec dana. Kao i drugi poremećaji u ishrani, poremećaj ruminacije može dovesti do neuhranjenosti i gubitka težine. 

Ortoreksija

Iako Ortoreksija nije zvanično priznata kao posebna dijagnoza, ona je sve više priznata kao poremećaj u ishrani koji karakteriše opsesivno fokusiranje na „zdravu“ ili „čistu“ ishranu. Ljudi sa ortoreksijom mogu eliminisati čitave grupe hrane i trošiti previše vremena i razmišljanja na pripremu hrane i planiranje obroka. Ova preokupacija može dovesti do ozbiljnih nutritivnih deficita i ometati svakodnevni život.

Poremećaji u ishrani nisu izbor već ozbiljne bolesti pod uticajem biološke prirode. Neophodno je prepoznati znake i simptome ovih poremećaja i razumeti da oni mogu uticati na svakoga, bez obzira na godine, pol, rasu ili socioekonomski status. Ako se vi ili neko koga poznajete možda borite sa poremećajem u ishrani, preporučuje se stručna pomoć da se pozabavi stanjem i radi na oporavku.