U današnje savremeno doba na pijacama i u dobro opremljenim marketima možemo naći sve vrste povrća u svako doba godine, ali zapamtite da je najbolje jesti povrće, kao i voće, u sezoni prirodnog sazrevanja i berbe.
U tom periodu je najbolja očuvanost svih hranljivih materija koje se vremenom gube u zavisnosti od načina skladištenja.
Namirnice su mnogo ukusnije, naročito u svežem stanju, jer je aroma tada najintezivnija.
Birajte namirnice iz našeg podneblja jer su manje tretirane raznim hemikalijama od uvoznih.
Konzumiranjem svežh plodova ojačaćete imunitet i pripremiti organizam za predstojeću zimu.
Naša saradnica Anita Alterov - nutricionista - vam otkriva kojih 5 jesenjih povrćki treba da se nađe na vašem meniju tokom sezone i kakve balgodeti po zdravlje pružaju.
1. Kupus - Ima malu energetsku vrednost, svega 22 kalorije na 100g i visok procenat vode, čak do 90%. Kod nas se uglavnom koriste beli i crveni kupus. Ima antiseptičko delovanje i sadrži razne supstance (fenoli, biljni steroli i indol) koje deluju antikancerogeno. Sveže isceđeni sok kupusa sadrži vitamin U koji pomaže u lečenju gastritisa i ulkusa. Odličan je i za zimnicu jer kiseli kupus predstavlja dobar izvor vitamina C, naročito ako se konzerviše odmah posle branja i kao takav povoljno deluje na imuni sistem.
2. Brokoli - Ima 25 kalorija na 100g. Odličan je izvor antioksidanasa, hroma, vitamina C, celuloze i antikancerogenih materija (dokazano je pozitivno delovanje na rak dojke i debelog creva). Koristite ga u sirovom stanju ili ga kratko blanširajte, može i na pari kako bi sačuvao hranljive sastojke i lep izgled.
3. Cvekla - Značajna kod mnogih bolesti, pre svega kod anemije jer sadrži antocijane koji joj daju crvenu boju i predstavljaju antianemijski faktor i sadrži veliku količinu folne kiseline. Pomaže u čišćenju jetre, utiče na smanjenje krvnog pritiska i korisna je u lečenju i prevenciji malignih bolesti. Najbolje je konzumirati u sirovom stanju kao salatu ili kao sveže ceđeni sok.
4.Pasulj - Spada u grupu mahunastog povrća koje ima veću energetsku vrednost zbog veće količine skroba, ali ima umeren glikemijski indeks zbog određene količine biljnih vlakana prisutnih u ljusci. Pasulj je bogat naročito vitaminom B6, tako da jedna porcija pasulja zadovoljava dnevne potrebe za ovim vitaminom Mladi pasulj sadrži visok procenat vode koje se smanjuje sazrevanjem,pa vam ga zato preporučujemo a inace se manje i lakše kuva od starog pasulja.
5. Pečurke (gljive) - Pečurke su namirnica bogata proteinima, pa su dobra zamena za meso. Sadrže značajne količine sirovih biljnih vlakana, vitamina C i vitamina B grupe. Imaju 15-25 kalorija na 100g. Šampinjoni koji su najpopularniji kod nas imaju 16 kalorija na 100g. Pečurke poseduju antivirusno, antibakterijsko i antioksidativno dejstvo.
Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista
Kontakt: anita.alterov@gmail.com
Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov
NAJPOPULARNIJI Komentari