Jesen je vreme kada na pijacama možemo naći još uvek sveže voće. a da nije uvozno tropsko i citrusno.

Uskoro nastupa zimski period sa malim  izborom svežih namirnica i ishrana nam je zimi prilično jednolična i siromašna pa zato iskoristite ovaj period da obezbedite telu što više vitamina i  minerala, da pojačate odbrambeni mehanizam.

Sezona prehlada počinje - očistite telo od toksina i ojačajte svoj imuni sistem.

Naša saradnica Anita Alterov - nutricionista - vam otkriva 5 ključnih jesenjih voćki koje bi trebalo da uvrstite u vaš jelovnik još danas.

1.Jabuka - Prisutna je tokom cele godine, ali pošto je sada sezona berbe, očuvaniji su svi hranljivi sastojci, a i cena je pristupačnija. Jabuka ima malu energetsku vrednost, sadrži oko 85 % vode i ima jako mali procenat masti, svega 0,4-0,6 % i 100g jabuke ima svega 53 kalorija, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani. Dobar je antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa. Ima visok sadržaj vitamina C i P , provitamina A, i vitamine B grupe (B1, B2, B6), niacin i folnu kiselinu koji se nalaze u pokožičnom sloju i zato jabuku treba jesti sa korom.

Zbog visokog sadržaja sirovih i dijetalnih biljnih vlakana odlična je za snižavanje holesterola i izbacivanje toksina. Vlakna (pektini, biljne smole i gume) deluju tako što upijajući vodu bubre, formiraju gel  koji vezuje žučne kiseline i  toksine i na taj način ih izbacuju iz organizma.

Od mineralnih materija jabuka sadrži kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum i gvožđe.

2. Kruška - Spada u grupu jabučastog voća,ima visok procenat vode, bogata je vitaminima i mineralima. Ima nešto veću energetsku vrednost od jabuke zbog većeg sadržaja šećera, ali sadrži veću koncentraciju celuloze i pektina.

Deluje lekovito na probavni i kardiovaskularni sistem. Bogata je fosforom koji podstiče rad mozga i sposobnost koncentracije.

3. Šljive - Imaju 80-89% vode, malo masti i proteina, pa je i energetska vrednost mala. Bogate su beta karotenom i vitaminima B grupe, a od minerala sadrže magnezijum, kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe.

Šljive imaju veću količinu bojenih materija (antocijana) koji predstavljaju odlične antioksidante. Zbog velikih količina biljnih vlakana i magnezijuma imaju izraženo laksativno dejstvo, pa je treba konzumirati ako imate zatvor.

4. Nar - Ima veliku ulogu u jačanju imunološkog sistema zbog visokog sadržaja vitamina i minerala. Deluje antikancerogeno, jer sadrži biljna jedinjenja (flavonoidei terpene) koji su inhibitori karcinoma. Dokazano je njegovo pozitivno dejstvo kod raka dojke, prostate i pluća.

Nar ima 72 kalorije na 100g ploda. Deluje antibakterijski, poboljšava apetit i pomaže boljem radu želuca. Najbolje je jesti svež nar, možete i praviti sok koji pomae kod dijareje (proliva).

5. Mušmula - Voće koje se kod nas manje koristi, što je velika šteta, jer ima veliku biološku vrednost. Ako niste do sada jeli mušmule probajte ih ove jeseni. Bogata je pektinima, smolama i taninima. Posle branja treba da odstoji nekoliko nedelja da bi sazrela. Meso tada postaje meko i sočno.

Koristi se za lečenje zapaljenja kože i sluznce i za zaustavljanje manjih krvarenja. Takođe jača jetru i bubrege, poboljšava vid i dobra je protiv vrtoglavice i za žene u menopauzi. Zanimljivo je da može da se gaji bez upotrebe sredstava za zaštitu biljač pa se moze svrstati u organsko voće.

Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista
Kontakt: anita.alterov@gmail.com

Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov