Poslednjih godina se vode žestoke rasprave o konzumaciji kravljeg mleka i mlečnih proizvoda.
Postavlja se pitanje koliko je mleko korisno za zdravlje čoveka, da li se i u kojoj meri iskorišćava kalcijum, kako utiče laktoza (šećer iz mleka) ili belančevine iz mleka i proizvoda.
Naša sradnica Anita Alterov - nutricionista - vam u današnjem tekstu donosi odgovor na ovo pitanje.
Zvanična VS. alternativna medicina - stavovi
Stav zvanične medicine
S jedne strane su stavovi zvanične medicine po kojima je mleko dobra i zdrava hrana, a sa druge strane stavovi alternativne medicine po kojima mleko treba izbaciti iz ishrane.
Ako stanemo na stranu zvanične medicine, koja tvrdi da je mleko odličan izvor kalcijuma i izvor proteina koji su korisni za organizam (tj.amino kiselina koje organizam ne moze sam da stvara, a bitne su za rast i razvoj) onda je najbolje da koristite pravo domaće mleko.
To je mleko od krava koje slobodno pasu travu po pašnjacima, kojima se u ishranu ne dodaju koncetrati, hormoni rasta i antibiotici. Pravo mleko ne podleže procesima pasterizacije i homogenizacije, usled čega se uništavaju svi korisni sastojci.
Što se tiče najmlađih, mleko se ne preporučuje do prve godine života, najbolji i najprirodniji način ishrane je dojenje, jer majčino mleko sadrži sve potrebne sastojke u najboljem međusobnom odnosu, čak se preporučuje i do druge godine života. U početku se deci daju proizvodi sa većim procentom masti zbog rasta i razvoja, a već posle treće godine se mogu koristiti proizvodi i sa manjim procentom masnoće zbog sve većeg broja gojazne dece.
Bolje je birati kiselo mlečne proizvode kao što su kiselo mleko, kefir ili jogurt zbog smanjenog procenta laktoze.
Stav alternativne medicine
Međutim, s druge strane je alternativna medicina koja tvrdi da mleko nije uopšte korisno.
Pre svega, mnogo ljudi je intolerantno na mleko, tj.na LAKTOZU, jer se s godinama smanjuje količina enzima laktaze koja razlaže taj šećer i dolazi do otežanog varenja. Takođe se smanjuje i količina renina, enzima koji razlaže belančevinu iz mleka - KAZEIN, koja takođe dovodi do problema prilikom varenja.
Mnoga istraživanja su pokazala da mleko zapravo doprinosi nastanku osteoporoze zbog visokog sadržaja proteina i nemogućnosti organizma da pravilno iskorišćava kalcijum. Kalcijum možete nadoknaditi koristeći zeleno lisnato povrće, orašaste plodove i morske alge koje su izuzetan izvor kalcijuma.
Mnoga istraživanja povezuju upotrebu mleka sa pojavom disajnih problema, zatim srčanim oboljenjima, rakom, artritisom, migrenama, alergijama, prehladama.
Postoje razne zamene za mleko kao što su pirinčano, heljdino, bademovo, sojino mleko, s tim da treba voditi računa o sojinom mleku i kupovati organsko mleko, jer se ostala prave uglavnom od genetski modifikovane soje.
Zaključak
Ovo su neke osnovne činjenice o mleku. Moja preporuka je da smanjite količinu mleka u ishrani i da viđe koristite kiselo-mlečne proizvode sa manjim procentom masti, da obavezno probate i biljna mleka, jer su odličnog ukusa i imaju veliku primenu u kulinarstvu, a na vama je da posmatrate i osluškujete vaš organizam i sami procenite šta mu više prija. Najbolje biti umeren u svemu!
Možete vi to same!
Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista
Kontakt: anita.alterov@gmail.com
Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov
NAJPOPULARNIJI Komentari