Proteinska Atkins dijeta

Atkins dijeta trenutno doživljava vrhunac popularnosti, podrazumeva unos proteina i masti tako da vas održi sitim tokom celog dana. Da li je toliko dobra koliko se o njoj priča? Potrudili smo se da pronađemo odgovor!

Saznajte više o Atkins dijeti.

NE PROPUSTITE: 3 jutarnja napitka za detoksikaciju organizma!

Atkins dijeta je jedan od popularnih pristupa mršavljenju koji se fokusira na smanjenje unosa ugljenih hidrata i povećanje unosa proteina i masti.

Osnovni principi dijete su razvijeni od strane američkog kardiologa Dr. Roberta Atkinsa i prvobitno su objavljeni u njegovoj knjizi "Dr. Atkins' Diet Revolution" 1972. godine.

Proteinska Atkins dijeta je bazirana na ideji da se smanjenjem unosa ugljenih hidrata i povećanjem unosa proteina i masti, telo stavlja u stanje ketoze. Ketoza je metaboličko stanje u kojem telo koristi masti kao primarni izvor energije umesto ugljenih hidrata.
Ovo stanje se postiže kroz četiri faze: indukciju, kontinuirano gubljenje težine, prelazak na održavanje i održavanje težine.
Početna faza, odnosno indukcija,traje dve nedelje i karakteriše je izuzetno nizak unos ugljenih hidrata, obično manje od 20 grama dnevno. U ovoj fazi telo se navikava na sagorevanje masti kao goriva.
Lagano se  prelazi na kontinuirano gubljenje težine tokom kog se  postepeno  uvode određene vrste ugljenih hidrata, ali se nastavlja sa visokim unosom proteina i ograničavanjem unosa šećera.
Kada se postigne željena težina, unos ugljenih hidrata se postepeno povećava dok se ne pronađe odgovarajuća količina koja održava stabilnu težinu.
Poslednja faza je izazovna, podrazumeva dugoročno održavanje uravnotežene ishrane sa umerenim unosom ugljenih hidrata, zdravim izvorima proteina i masti.

Proteini se dobijaju iz izvora kao što su meso, riba, jaja, mlečni proizvodi i soja. Masti se takođe konzumiraju u značajnim količinama, a dobijaju se iz izvora kao što su maslac, maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi.
Cilj je održavanje tela u stanju ketoze, gde se masti koriste kao glavni izvor energije.

Visok unos proteina može pomoći u osećaju sitosti i smanjenju apetita. Ovo može biti korisno za kontrolu prejedanja i održavanje kalorijskog deficita.
Smanjenje unosa ugljenih hidrata može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi, posebno kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Postepeno uz ovu dijetu smanjujete rizik od srčanih bolesti ali je važna konsultacija sa nutricionistom kako bi temeljno sastavili plan ishrane i pratili tok mršavljenja.

Osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, poput bolesti bubrega ili problema sa pankreasom, trebaju biti oprezne pri izboru ove dijete. Takođe, dugoročno smanjenje unosa ugljenih hidrata može dovesti do nedostatka vlakana i nekih vitamina i minerala, pa je važno pažljivo planirati ishranu kako bi se izbegli probemi.

Ostanite istrajni!