Kada biti perfekcionista postaje loša stvar?

Dosta se priča o psihološkom fenomenu ''sagorevanja,, koji obuhvata različite aspekte života, kako poslovni tako i privatnim život. Sagorevanje se odigrava kada se rastrzamo na različite strane u želji da napredujemo i ostvarimo ciljeve ali na tom putu zaboravimo na sebe i potrebe svog tela i duše. Jasno je da telo gubi energiju i nemamo način da je povratimo jer ne odmaramo tako da naš perfekcionizam počinje doslovno da nas ubija. Pitanje je kako se izvući iz začaranog kruga perfekcionizma i šta se krije iza njega.

Pitali smo psihoterapeute kada je perfekcionizam loš za naše telo i um.

NE PROPUSTITE: Koje navike nam najviše remete koncetraciju?

Psihoterapeuti ističu da je krajnje produktivno odrediti ciljeve za naredni period i  boriti se za njih kako bi napredovali u različitim životnim aspektima. Kao što ljudi koji nemaju ciljeve ne mogu da se susretnu sa lošim emocijama tako postoji grupa ljudi koja beži od svojih emocija sagorevajući u poslovnim i privatnim projektima. Jasno je da se ovakvi postupci pravdaju perfekcionizmo i često ih naše okruženje pohvaljuje, ne razumejući zašto se osećamo loše i iscrpljeno.

Perfekcionisti često osećaju intenzivan pritisak da sve urade savršeno. Stalna potreba da zadovolje visoke standarde može dovesti do stalne anksioznosti i stresa. Ova vrsta stresa može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na sposobnost koncentracije i produktivnosti. Tako da iz meseca u mesec jednostavno nemamo energije da se pokrenemo i polako zaostajemo, a obaveze se gomilaju. Često je koren perfekcionizma u detinjstvu i pokušavamo da dokažemo svoju vrednost pred roditeljima i okolinom tako da svaku obavezu stavljamo ispred potreba naših telo što u potpunosti može narušiti naš imunitet.

Paradoksalno, perfekcionisti često sklone odugovlačenju zadataka zbog straha da neće biti u stanju da ih izvedu dovoljno dobro. Previše fokusiranje na detalje i strah od grešaka može dovesti do stalnog odlaganja, što negativno utiče na efikasnost i postizanje ciljeva. Mnogo je bolje polako ali sigurno napredovati uz padove koji će nas naučiti lekcijama nego stojati na nuli i zamišljati idealne scenarije, plašeći se mogućeg neuspeha.

Nerealni standardi su nastavak priče iz koje nastaje frustracija i krivica, tako  da često kažnjavamo sebe i ne dopuštamo svom telu i umu odmor. Nezadovoljstvo koje osećamo širi se na našu okolinu tako da ulazimo u konflik sa okruženjem što nam dodatno isisava energiju i stvara konfuziju u našim glavama.

Prema mišljenju psihologa ovaj krug je teško prekinuti zato što perfekcionista ne želi da podeli loša iskustva sa ljudima od poverenja, čuva ih za sebe. Sami sebi merimo uspeh i neuspeh, umesto da podelimo svoje ideje i misli sa drugima kako bi došli do realnog zaključka. Na ovaj način stvaramo iskrivljenu sliku sebe koja nikada nije dobra, jasno je da ovako negativno viđenje sebe i osećaj bespomoćnosti ne može da stvori dobar imunitet u telu tako da ono propada.

Važno je razumeti da perfekcionizam nije neophodan za postizanje uspeha i sreće. Rad na razumevanju sopstvenih očekivanja, prihvatanje grešaka kao deo učenja i razvoja, kao i usvajanje novih znanja i veština.

Naša duša je ovde da iskusi nešto novo, prođe kroz različita iskustva a perfekcionizam nas koči na tom putu jer je nedostižan. Pokušajte da svesno prihvatite odgovornost i vratite balans u svoj život, a pre toga dopustite telu da se odmori od napornog perioda koji je iza vas.

Možete vi to!