Pravilna ishrana je važna u procesu jačanja tela, sigurno je da se osećamo dobro u svojoj koži i da sprečavamo nastanak bolesti ukoliko se hranimo zdravo. Pojam ortoreksije postao je viralan jer sve većem broju ljudi pravilna ishrana postaje opsesija, tako da utiče na kvalitet svakodnevnice. Opsednutos hranom iscrpljuje i takođe nije normalna, pogotovo ako svakodnevno potiskujete želju za određenim namirnicama kao što je kockica do dve čokolade ili kafa. Kako prepoznati ortoreksiju? Zašto nastaje?

Pitali smo psihologe i nutricioniste!

NE PROPUSTITE: Da li kombinacija meda i đumbira topi kilograme?

Ortotreksija predstavlja nervozu i svakodnevni stres koji osoba proživljava ukoliko pojede nešto nezdravo i dok razmišlja o svom današnjem meniju. U medicini idalje nemamo potvrdu ortotreksije kao priznatog problema ali su ga psiholozi i nutricionisti svesni, kao što su svesni bulimije i anoreksije koje su svetski poznati problem.

Ljudi koji su opsednuti svojom ishranom ne broje kalorije poput anoreksičnih osoba, usmereni su na kvalitet hrane, termičku obradu što ih u užurbanom svetu može dovesti do neuhranjenosti. Do neuhranjenosti dolazi kada se nađemo u okruženju punom obaveza tako da ne možemo da pripremimo za sebe zdrav obrok, ljudi odlaze toliko daleko da ne žele da poruče zdrav obrok jer im prodavnice i restorani izazivaju sumnju tako da se radije izgladnjuju. Sama opsednutost ishranom je frustrirajuća kada smo van kuće, kada nemamo unapred pripremljen obrok i zaista deluje opterećujuće na psihu toliko da može nastati anksioznost i dovesti nas do depresije usled svakodnevne frustracije.

Jasno je da su sportisti oni koji najviše brinu o svojoj ishrani kako bi postigli rezultate, ne trebamo se ni mi predati i prepustiti nezdravim obrocima i rafinisanim šećerima. Potrebno je naći balans koji u naš život unosi mir, a  ne svakodnevni stres oko ishrane.

Možemo li onda da kažemo da ortoreksiji doprinosi naša neorganizovanost?

Da, svakako da će nam pripremanje zdravih obroka kod kuće umiriti anksioznost i ojačati naš imunitet ali to ne znači da treba da nas izjeda osećaj krivice ako jednom mesečno pojedemo nešto loše. Ovo ne znači da ne možemo da se opustimo uz parče torte na rođendanskoj žurci naprimer, za šta bi ortoreksičari sebe nedeljama krivili. Osećaj krivice koji se javlja nakon obroka nije produktivan šta god da pojedemo, osećaj kontrole može da ode u negativnom smeru tako da kažnjavamo sebe i izgladnjujemo se poput ljudi koji imaju anoreksiju.

Psiholozi ističu da se ovaj pojam i dalje istražuje ali da postoje naznake da poremećaj u istrhrani nastaje kao posledica traume u stvarnom životu nakon koje pojedinac želi da preuzme kontrolu nad svojim životom. Ovo može biti produktivno ponašanje ali u ovom slučaju odlazi u krajnost tako da se veći deo energije usmerava na ishranu, osoba krivi sebe za svaku pogrešnu kaloriju i može izgladnjivati svoje telo. Osećaj kontrole obuzima osobu što je čini ne produktivnom u svakodnevnici kada su poslovne i generalno dnevne obaveze u pitanju.

Izgleda da ni jedna krajnost nije dobra!