Kada je u pitanju poboljšanje našeg mentalnog zdravlja, često nas drugi podstiču da razgovaramo sa psihoterapeutom ili da isprobamo alternativne metode koje su "nekada nekome pomogle." Ipak, ono što je drugima pomoglo, možda nam neće biti od koristi. Pre nego što isprobate razne metode, dajte sebi vremena da zastanete, preispitate se, i vidite da li možete sami sebi da pomogne. Postoje mnoge zdrave navike koje možemo da uvedemo u naš svakodnevni život i koje će poboljšati naše mentalno blagostanje i učiniti da se osećamo srećnije.

Saveti slede u nastavku. 

NE PROPUSTITE: KAKO OLAKŠATI SIMPTOME MENOPAUZE?

Vežbajte

Vežbanje oslobađa endorfine, što će prirodno uticati na vaše raspoloženje. Takođe, može da pomogne u oslobađanju od od stresa i anksioznosti, kao i da poboljša kvalitet sna — sve stvari koje su važne za održavanje pozitivnog načina razmišljanja. 

Pored toga, fizička aktivnost pomaže da izgubite težinu i da se osećate više samopouzdanja u celini, pa čak i ako se s vremena na vreme osećate loše (i budimo iskreni: svi imamo uspone i padove), odlazak u teretanu može vam podići raspoloženje za tren.

Ne morate da trošite sate na vežbanje - jednostavna 20-minutna šetnja dnevno će učiniti čuda za održavanje protoka endorfina.

Hrana za mentalno zdravlje

Uravnotežena ishrana je važna za vaše mentalno zdravlje. Uverite se da jedete sveže voće i povrće, kao i integralne žitarice, ribu, orašaste plodove i semenke i mahunarke.

Izbegavajte prerađenu hranu što je više moguće birajući prirodnije opcije kada kupujete hranu u supermarketu ili naručujete hranu u restoranima.

Fokusirajte se na zdrave masti kao što su maslinovo ulje ili avokado umesto putera ili margarina.

Ograničite unos slatke hrane kao što su kolači ili čokolada, jer mogu učiniti da se osećate usporeno, što će negativno uticati na vaše raspoloženje. Takođe treba da pokušate da izbegavate slanu hranu kao što su čips ili grickalice.

Naspavajte se

Spavanje je ključni deo svakog zdravog načina života, ali je posebno važno za vaše mentalno zdravlje. Nedovoljno spavanje može izazvati osećaj razdražljivosti, anksioznosti i depresije. Takođe može uticati na to koliko dobro razmišljate i pamtite stvari, što zauzvrat utiče na to koliko ste produktivni na poslu ili u školi. Nedostatak sna takođe povećava rizik od razvoja određenih vrsta raka i srčanih bolesti.

Budite druželjubivi

Druženje je važan aspekt dobrog mentalnog zdravlja jer vam daje priliku da komunicirate sa drugim ljudima.

Druženje se može obaviti lično ili onlajn, sa prijateljima, porodicom ili strancima. Takođe je važno napomenuti da druženje ne mora da znači izlazak svakog vikenda – i dalje možete imati koristi od društvene interakcije tako što ćete biti deo onlajn zajednica i iskoristiti zajednička interesovanja kao što su hobiji i sportski timovi.

Možete da učestvujete u raznim dobrotvornim organizacijama i da doprinosite zajednici, pomažući siromašnima, deci bez staratelja ili starim licima. 

Vodite dnevnik osećanja 

Dnevnik osećanja je svakodnevna praksa koja vam omogućava da ispitate i obradite svoje emocije. Postoji mnogo načina da vodite dnevnik osećanja, ali primarna svrha je da razmislite o tome kako se osećate kao odgovor na situacije tokom dana. Ovo može biti nešto tako jednostavno kao što je zapisivanje onoga što vas je učinilo srećnim, ljutim ili tužnim na kraju svakog dana. Nije zamišljeno da bude iscrpna lista događaja, već pregled kako je prošao vaš dan iz emocionalne perspektive.

Odredite prioritete

Može biti lako da se osećate preplavljenim svim stvarima koje treba da uradite, posebno kada vam se mnogo dešava u životu. Evo kako da odredite prioritete da biste mogli da završite stvari, da se usredsredite na ono što je važno i vodite računa o sebi.

-Dajte prioritet onome što je važno: Napravite listu svega što treba da se uradi, a zatim ih rasporedite po važnosti. Dodajte sve rokove ili krajnje datume gde je to moguće.

-Usredsredite se na zadatak koji imate: Kada počnete da radite na nečem novom, nemojte razmišljati o svim ostalim poslovima koje još treba da uradite dok se ovaj zadatak ne završi. Ovo će vam pomoći da sprečite odugovlačenje i da budete fokusirani na to da to uradite sada! Ako vam se projekat čini neodoljivim, podelite ga na manje delove kako bi svaki korak bio lakši za upravljanje.

Zatražite pomoć ako je potrebno: Neki zadaci mogu zahtevati pomoć drugih; pitajte one koji mogu da pomognu sa ovim zadacima - na ovaj način svi brže rade više! Ovde je ključ dobra komunikacija između članova tima; uverite se da svi znaju svoju ulogu u grupnim projektima pre nego što započnete zajednički rad, tako da kasnije ne dođe do nesporazuma.

Budite kreativni

Kreativnost je veština. Može se naučiti, vežbati i uglačati. Što više radite na tome, to ćete bolje postići. A kada kreativnost postane deo vaše svakodnevne rutine i načina razmišljanja, pomoći će vam da rešite probleme na neočekivane načine.

Kreativnost daje vašem mozgu vežbu i pomaže vam da dođete do novih ideja za rešavanje problema — čak i ako su ti problemi unutrašnji, a ne spoljašnji.

Biti kreativan takođe može da vas učini srećnijim tako što ćete opustiti svoj um tako da negativne misli nemaju vremena da preuzmu ili dajući sebi izlaz za obradu emocija koje bi vas inače mogle preplaviti da nisu bile oslobođene kroz umetnost, muziku ili neki drugi stvaralački poduhvat.

Kada pozitivno razmišljate o budućnosti, nemojte misliti samo na ono što biste želeli da postignete u narednih godinu ili pet godina. Razmislite i o tome šta biste želeli da postignete u karijeri i ličnom životu za 10 godina. Na primer, ako jednog dana razmišljate da kupite kuću, onda je dobro za vaše mentalno zdravlje da zamislite da posedujete i živite u ovoj kući. Pokušajte da zamislite sebe kako hodate kroz sobe i uživate u njima. Ako ljudi postanu zabrinuti za sopstveno mentalno zdravlje, onda bi trebali ponovo da zamišljaju sebe kao zdrave.

Ako neko nema ciljeve ili nade za budućnost onda može imati poteškoća da se nosi sa stresom; to je zato što neće biti ničeg pozitivnog što bi oni takođe mogli da se raduju ili da rade na postizanju tokom vremena. To može dovesti do toga da se osećaju depresivno ili anksiozno kada se suoče sa teškim situacijama koje zahtevaju strpljenje dok se stvari ponovo ne poprave (na primer, čekanje na operaciju).

Primenite ove savete i videćete razliku.