Plant-based ishrana u poslednje vreme je sve popularnija i to s razlogom. Ona se temelji na konzumaciji namirnica pretežno biljnog porekla uz naglasak na biranje što manje prerađenih namirnica proverene proizvodnje, ali i umereno ili potpuno ukidanje mesa. Brojna istraživanja potvrdila su pozitivan uticaj plant-based ishrane na opšte zdravlje. Ova vrsta ishrane je postala veoma zastupljena u brojnim zemljama, a mi smo odlučili da istražimo sve o njoj i da vam prenesemo ključne informacije.
Detalji slede u nastavku.
NE PROPUSTITE: KAKO SMRŠATI BEZ PRETERANIH ODRICANJA?
ZABORAVITE NA EKSTREME
Mnogi se pitaju da li plant-based ishrana (ishrana bazirana na biljkama) isključuje konzumaciju mesa, ali to nije slučaj. Ideja jeste da se ishrana bazira na namirnicama biljnog porekla, ali uz slobodan dodatak male količine mesa ili ribe. Teži se ka tome da se u ishranu ubaci što više povrća, voća, žitarica, mahunarku, orašastih plodova i začina jer takva ishrana ima mnoge benefite za vaše zdravlje.
PLANT-BASET ISHRANA I VEGETARIJANSTVO
Iako ova vrsta ishrane ima zajedničkih tačaka sa vegetarijanstvom i veganstvom, ipak se od njih razlikuje. Vegetarijanci ne jedu meso, ali jedu životinjske proizvode poput jaja ili sira, dok vegani u potpunosti isključuju meso i sve životinjse proizvoiode. Možete uvideti da u plant-based ishrani ima elemenata i veganstva i vegetarijanstva. Ova ishrana temelji se na konzumaciji zdravih i neprerađenih namirnica poput voća i povrća, ali je ipak fleksibilnija što se tiče konzumacije mesa i životinjskih proizvoda.
ZAŠTO VREDI PROBATI PLANT-BASED ISHRANU?
Plant-based ishrana je u poslednje vreme sve popularnija, a glavni razlog jeste to što se pokazala posebno korisnom u prevenciji i lečenju najčešćih bolesti modernog doba – dijabetesa i kardio-vaskularnih bolesti, ali i karcinoma.
1. Ishrana koja se bazira na biljnim namirnicama osigurava svakodnevni unos velike količine nutrijenata i antioksidanasa koji su potrebni organizmu za pravilan rad. Ovakva ishrana je obilje magnezijuma, vitaminima A, C, i E. Oni osim što potpomažu funkcionisanju imunog sistema, smanjuju i upalne procese u telu što povoljno deluje na brojne bolesti.
2. Ograničavanje ili potpuni prestanak konzumacije mesa, posebno crvenog, ima dokazano pozitivan uticaj na zdravlje. Postoje jaki naučni dokazi koji povezuju crveno mesao i mesne prerađevine sa pojavoim kancera želica i debelog creva. Osim toga, takvo meso je često puno konzervansa koji takođe može delovati kancerogeno u organizmu.
3. Mleko životinjskog porekla i mlečni proizvodi takođe su dokazano povezani sa raznim negativnim uticajima na zdravlje. Stoga ograničavanje ili čak izbegavanje njihove konzumacije može pozitivno uticati na vaše zdravlje. Ove namirnice su bogate nezdravim zasićenim mastima, holesterolom, šećerom i soli, a njihova svakodnevna konzumacija može doprineti razvoju bolesti srca.
KOJE SU PREDNOSTI PLANT-BASED ISHRANE?
Prelazak na ovakvu vrstu ishrane može značajno pomoći u gubitku kilograma i regulisanju telesne težine, čaki i kada to nije prioritet. Telesna težina se brže gubi ako je osoba na ishrani koja podrazumeva namirnica biljnog porekla iz razloga što takve namirnice imaju niski glihemijski indeks. I one sporije podižu nivo šećera u krvi i duže ostajete siti zbog visokog procenta vlakana koje biljna namirnice imaju u sebi.
Brojna istraživanja su potvrdila da svakodnevan unos povećane količine voća i povrća može značajno umanjiti rizik od razvoja karcinoma, posebno karcinoma debelog crijeva. Osim toga, zamena životinjskog mleka i mlečnih proizvoda alternativama poput sojnog mleka i sojnih proizvoda može smanjiti rizik od razvoja karcinoma prostate i karcinoma dojke.
Dugoročna i svakodnevna konzumacija svežih i neprerađenih namirnica poput voća, povrća, žitarica i zdravih ulja potpomaže stabilizaciji šećera u krvi i snižava nivo holesterola. To doprinosi smanjenju, odnosno regulaciji telesne težine i regulaciji krvnog pritiska, što zajedno značajno smanjuje rizik od obolijevanja i smrti od bolesti kardio-vaskularnog sistema.
Ishrana bazirana na namirnicama biljnog porekla utiče na održavanje zdrave ravnoteže crevne mikroflore. Sve je više istraživanja koja potvrđuju povezanost između vrste i količine crevnih bakterija i brojnih bolesti, uključujući autoimune bolesti pa čak i neke poremećaje kognitivnih funkcija, poput demencije.
NAJPOPULARNIJI Komentari