Roditeljska anksioznost nastaje iz preterane zabrinutosti za dete, o svakodnevnom razmišljanju o najgorim scenarijima koji bi mogli da se dogode vašoj deci i neprestnaom posmatranju dečijih aktivnosti. Razvoju ovakvog ponašanja doprinosi velika količina stresa na dnevnom nivou, koji vam prouzrokuje posao i druge životne okolnosti ali i promena načina života. Kada dobijemo decu mi imamo manje vremena za sebe, na neki način pokušavamo da uskladimo svoje želje i potrebe i budemo uvek tu za dete- što je u većini slučajeva nemoguće i doprinosi nastanku anksioznosti.
Pitanje koje se postavlja je kako se izboriti sa ovim osećanjem?
NE PROPUSTITE: KAKO DA PRIPREMITE SVOJU PORODICU ZA DOLAZAK KUĆNOG LJUBIMCA
Šta je anksioznost?
Većina ljudi je osetila anksioznost u određenom periodu života koja ih je paralisala i uzimala energiju, što je posebno frustrirajuće. Sa osećajem anksioznosti bori se oko 40 posto ljudi, a 44 posto roditelja se susrelo sa roditeljskom anskioznosnošću i parališućom brigom za egzistenciju deteta. Efekti svakodnevne roditeljske anksioznosti se ogledaju na vašem telu, vaš imunitet slabi i postajete podložni različitim bolestima a često vas prati i nesanica. Pored toga, vašu anksioznost osećaju i deca što kod njih stvara osećaj nesigurnosti i manje vrednosti koji ih može pratiti u zrelim godinima i stvoriti ozbiljne probleme kada se nađu pred životnim izazovima.
Velika većina roditelja susreće se sa anskioznošću u prvim mesecima novog života, odnosno kada tek postanu roditelji. Međutim, roditeljska anksioznost se može javiti u kasnijem delu života deteta, može se pojaviti sa rođenjem deteta i iz godine u godinu postajati sve jača tako da potpuno izgubite sebe.
Svaki roditelj je individua za sebe, stručnjaci naglašavaju da svako može doživeti anksioznost na svoj način i da glavna odlika anksioznosti uopšte ne mora da bude svakodnevna nervoza, ljudi mogu izgledati smireno i voditi svakodnevne unutrašnje bitke. Kako bi prepoznali da li ste anksiozni ili samo umorni poslednjih dana pročitajte neke od glavnih karakteristika anksioznosti, a to su: problemi sa spavanjem, misli koje ne možete da kontrolišete, ne možete da se opustite i mirujete, probavne smetnje, drhtanje tela i preznojavanje, povećan broj otkucaja srca i kratak dah u trenutku napada anksioznosti i svakodnevno izbegavanje ''opasnih situacija,, tako da svoje dete lišite društva i potencionalnog izlaska iz zone konfora koju podrazumevate bezbednom za svoju porodicu.
Kako se izboriti sa roditeljskom anksioznošću?
Postoje određene tehnike koje će vas usresrediti na telo i anksioznosti, direktno vas primoravajući da se izborite sa njom. Koliko god strašno izgledalo na početku, zapravo je reč o tehnikama opuštanja koje vas vraćaju u sadašnji trenuak i uz koje ćete postati racionalniji. Potrebno je strpljenje i u većini slučajeva razgovor sa psihoterapeutom kako bi bolje upoznali sebe i postali sigurni u svoj roditeljske sposobnosti.
Duboko disanje
Sporo i duboko disanje može smiriti vaš nerni sistem, posebno kada se dogodi napad panike. Potrebno je svesno udahnuti i napuniti stomak vazduhom a zatim postepeno popuniti i pluća, sam udah treba da traje oko četri sekunde. Zadržute dah u naredne četri sekunde i zatim kroz usta ispustite vazuh opušteno. Ponavljajte postupak sve dok napad panike ne nestane i dok se vaši otkucaji srca ne smire. Vežbajući pravilnu tehniku disanja postaćete usmereniji na svakodnevne zadatke, skoncetrisaniji i postepeno će nestati napadi anksioznosti.
Fizičke vežbe
Fizičke vežbe dovode vaše hormone u balans i mogu značajno smanjiti osećaj anksioznosti. Ne morate na samom početku odlaziti u teretanu, brza šetnja i joga kod kuće odličan je način smirenja tela i uma, pritom ćete potrošiti kalorije i ojačati svoje telo. Posebno su popularne vežbe u bazenu i plivanje, zato što voda deluje pozitivno na naš um i telo opušta nas i regeneriše. Ukoliko ste u mogućnosti jednom nedeljno izdvojte vreme za odlazak na bazen sa porodicom ili prijateljima.
Potražite konstruktivnu podršku
Obično kada smo u panici razgovaramo sa ljudima iz neposrednog okruženja, što ne mora uvek biti produktivno i ako nam oni žele najbolje. Ukoliko razgovarate sa prijateljicom koja se takođe susreće sa ansioznošću može vas još više uplašiti i vaše stanje će se pogoršati. Zato je važno potražiti konstruktivnu podršku od ljudi koji se bore sa problemima i koji su svesni da je današnji tempo života ubrzan i da je anksioznost česta pojava koja nije za osudu i sa kojom se treba boriti sa ponosom. Stručna lica su najadekvatnija i zato treba razmisliti o zakazivanju razgovora sa psihologom ili psihoterapeutom kako bi se što lakše i brže rešili teskobe.
Možete vi to!
NAJPOPULARNIJI Komentari