Mentalna higijena, odnosno zdravlje, podjednako je bitno kao i zdravlje vašeg organizma. S tim u skladu, kako biste vašu mentalnu higijenu održavali kako treba, potrebno je da se odreknete štetnih navika koje je ugrožavaju. A upravo te štetne navike biće naša današnja tema! Štetne mentalne navike većina nas nekada i nesvesno upražnjava, ne znajući pritom da na taj način narušava svoje zdravlje. Treba napomenuti i to da loše navike koje su zastupljene u vašem životu mogu, pored mentalnog, da ugroze i vaše telesno zdravlje!
U nastavku teksta saznajte koje su to najčešće štetne mentalne navike kod većine ljudi i na koji način se one ispoljavaju!
NE PROPUSTITE: Kako da ostavite dobar prvi utisak na druge - trikovi zlata vredni!
1. Upoređivanje
Čovek nije sam, ali je jedinstven! Šta to znači? To znači da oko nas postoji veliki broj ljudi i da je svaki od njih različit od onog drugog, odnosno, da je svako od njih jedinstven! Kada razumemo različitost na ovaj način, shvatamo da je upoređivanje sa drugima besmisleno. Upoređivanje, je jedna od najčešćih i ujedno najštetnijih mentalnih navika kod čoveka. Ona je u stanju da ličnost koja se poredi sa nekom drugom, u potpunosti obeshrabri i učini je, bar u njenom ličnom viđenju, kao neuspešnu, ružnu, debelu.
Jedino poređenje koje je zdravo i koje treba upražnjavati jeste poređenje sa samim sobom, ali iz prošlosti. Kada uporedite sebe iz sadašnjosti, sa sobom iz prošlosti, videćete koliki napredak ste postigli, da li je potrebno nešto da promenite u svom životu, da li ste postigli ono što ste u prošlosti želeli. Nakon tog poređenja osećaćete se ispunjenije, motivisanije, želećete da postignete sve što niste ili ćete se osećati srećno jer sada svoj život posmatrate drugim očima. Dok ćete se nakon poređenja sa drugom osobom osećati tužno, bićete pod stresom koji je stvorio pritisak upoređivanja sa osobom i njenim uspesima i izgledom.
Takođe, treba napraviti razliku između upoređivanja sa nekom osobom i ugledanja na neku osobu. Ugledanje na neku osobu u pogledu karijere, čak i izgleda, načina razmišljanja je prihvatljivo i poželjno jer nas podstiče da napredujemo, dok upoređivanje, kao što smo već rekli, vodi samo depresiji i nezadovoljstvu.
2. Prenaglašeno ispoljavanje emocija
Osobina koja vas može koštati mentalnog zdravlja jeste i prenaglašeno ispoljavanje emocija, odnosno dramatičnost. Verujemo da poznajete osobu koja prenaglašeno reaguje na određene situacije iz svog ili tuđeg života, ili ste ta osoba možda vi. Ukoliko jeste, onda treba da znate šta vam ova navika može doneti, kako biste prestali da je upražnjavate. Naime, dramatizovanje određenih situacija, naravno negativnih, donosi više štete nego koristi onome ko to proživljava, ali i ljudima iz okoline. Dramatizovanje donosi stres, a stres sa sobom povlači telesna oboljenja, što znači da ova navika štetno utiče i na mentalno i na telesno zdravlje.
Iskorenjivanje ove navike nije lako, ali je oslobađajuće. Naime, kada sledećeg puta doživite stresnu situaciju nemojte odmah paničiti, već naprotiv, budite mirni. Kada se vaše misli nađu u haosu izbrojte do deset u sebi, zatvorite oči i udahnite i izdahnite duboko. Na ovaj način ćete smiriti i samim tim moći ćete racionalno da razmislite i rešite problem koji imate. Drama nikome ništa dobro nije donela. Drama neće rešiti problem, on će vas i nakon nje čekati. Zbog toga je najbolje da ono što vas uznemirava rešite mirnim mislima.
3. Život u prošlosti
Prošlost je veoma bitan deo života svakoga od nas. Da nije nje mi ne bismo znali ko smo, ne bismo imali cilj, ne bismo znali šta želimo i kuda idemo, jer prošlost sa sobom nosi iskustvo. Ona je bitna jer nam uvek pokazuje kakvi smo bili nekada i dozvoljava nam da se uporedimo sa onim što smo sada. Baš zbog toga nije dobro odbaciti prošlost koliko god da je strašna ili lepa bila. Prošlost je nešto čega treba da se sećamo i pamtimo ali i ne da živimo u njoj.
Veliki broj ljudi svoj život usmerava na prošlost, odnosno vizualiziraju njeno menjanje iako znaju da na taj način ništa neće postići. Glavna veza između života u prošlosti i nas, odnosno vas, jeste kajanje. Kajanje je ono što nas vraća u prošlost i tera da živimo u njoj. Ukoliko ste ovu naviku prepoznali kod sebe, treba da znate da prošlost ne može da se vrati. Ne možete se vratiti u nju i nešto uraditi drugačije, ali ono što možete jeste da izmenite budućnost! Budućnost je ta na koju treba da budete fokusirani. Okrenite se ka njoj, da se za nekoliko godina ne biste vraćali u prošlost, odnosno u današnji dan i rekli sebi "Trebao sam uraditi drugačije!".
4. Želja za kontrolisanjem svega
Još jedna u nizu loših mentalnih navika jeste želja za kontolisanjem, ali ne drugih ljudi, već sebe tj. svojih postupaka i situacija koje se dešavaju pred vama. Želja za prevelikim kontolisanjem svog života ili života drugih ljudi, bitnih događaja može vas odvesti u duhovni ambis kada se ono što ste "kontrolisali" ne ostvari. Kako ne biste dospeli do već pomenutog ambisa, treba da sami sa sobom osvestite to da je apsolutno nemoguće da sve situacije koje se dešavaju i koje će se tek dogoditi iskontrolišete i rekreirate na način koji vama odgovara. Ono čime treba da se vodite jeste to da ste dali sve od sebe kako bi se neki događaj bitan za vas, završio na način na koji želite. A i ako ne bude kako treba, ne paničite i pomislite na to da vas nešto bolje čeka iza ugla i da se iza svakog događaja krije ipak nešto dobro za vas. Možda to nećete videti odmah, ali će vam se u budućnosti sigurno samo reći.
Ova navika sa sobom povlači i anksioznost, koja se može definisati kao konstanta strepnja da će se nešto loše dogoditi. A u želji da ne dođe do toga, javlja se još veča želja za kontrolisanjem budućnosti kako bi se izbegao loš ishod.
5. Samokritikovanje
Samokritičnost je dozvoljena, čak i poželjna, samo kada je u granicama normale. Ali hajde da pojasnimo koje su to granice: Kada samokritičnost vodi ka napretku, a ne depresiji. Samokritičnost u smislu menjanja životnih navika koje bi vodile unapređenju kvaliteta života iz bilo koje oblasti smatra se poželjnom. Nekada nije loše iskritikovati sebe jer jedemo nezdravo, ustajemo kasno i nemamo vremena za stvari koje volimo. Ali ona samokritičnost koja u nama izaziva negativno osećanje jer nismo perfektni po svim ili pak samo nekim kriterijumima, nije poželjna. Ona u svakom od nas može probuditi depresiju, nezadovoljstvo sobom, svojim životom, pozicijom na poslu, izgledom i tako dalje. Zbog toga, budite blagi prema sebi i neka vaša samokritičnost bude usmerena samo na vaše navike koje će vam povećati kvalitet života.
NE PROPUSTITE: Prepoznajte manipulatora - tip ljudi koji stalno glumi žrtvu!
Možete vi to same!
NAJPOPULARNIJI Komentari