Međuljudski odnosu su uvek neiscrpna tema i mogu se osvetliti sa različitih psiholoških stanovišta. Mnogi bi se u tom pogledu složili da jedna od najvažnijih stvari koja definiše našu ljudsku prirodu jeste sposobnost da saosećamo sa drugima - da imamo razumevanja za njihova osećanja, želju da pomognemo, i uopšte da reagujemo na signale koji do nas dopiru na toj nekoj ljudskoj osnovi. Ipak, život nas po tom pitanju često demantuje, i dok sa jedne strane preterana empatičnost takođe može biti pogubna, pre svega za one od kojih dolazi, jer ih potpuno istroši, isto tako kada je za nas same vrlo pogubno ukoliko smo u bliskom odnosu sa nekim za koga je karakteristično potpuno odsustvo empatije, to i te kako može loše da deluje na nas i da nam crpi energiju.

Ali, više o ovoj temi, kao i kako da prepoznate kada se vi nađete u takvoj situaciji, u nastavku. 

NE PROPUSTITE: Znaci da ste psihički iscrpljeni i da vam je potreban predah

Vrlo je nezahvalno kada sa nekim pokušavam da uspostavimo blizak odnos, a nemamo sa druge strane povrtanu informaciju, pre svega po pitanju topline koja proizilazi iz toga da određeni odnosi podrazumevaju i prisustvo emocija. Ovde zaista ne mislimo samo na ljubavnu vezu. Emocija prema drugom čoveku ne mora bit uslovljena ljubavni, roditeljskim prijateljskim odnosom, ona jednostavno može proisteći iz naše sposobnosti da, kao što smo već rekli saosećamo. I mnogi bi se složili da je u tome veličina čoveka - da ima razumevanje i saosećanje (ne sažaljenje) prema drugima.

Ipak, to nije uvek tako, i to može loše uticati na nas ukoliko mi sami jeesmo empatični, i može nam crpeti energiju. Oni kod kojih empatija sasvim nedostaje su hladni, često proračunati, pa i bahati u odnosu sa drugima, a kada smo stalno upućeni na takve karaktere , to i te kako može da crpi energiju.

Pa, evo koji su to znaci na koje u tom pogledu treba da obratite pažnju.

Kada neko nikad ne reaguje na emociju

Sa jedne strane smo često pričali o tome kako osećanja mogu da pomute razum, i kako ne treba da se upravljamo isključivo prema njima, jer možemo pogrešiti. Ipak, nijedna krajnost nije dobra, pa tako ni ta da se u životu sasvim isključi emotivno reagovanje. Balans je ključan. Ujedno, postoje životne situacije u kojima je skoro pa nemoguće ne reagovati emotivno, bilo da su pozitivne ili negativne, a ukoliko neko i u njima ostane sasvim suzdržan, onda je vrlo verovatno da ima nula empatije. 

Surovost i lako suđenje drugima

Kada neko jednostavno ne želi da pokaže razumevanje za tuđe slabosti, ranjivosti, a pre svega za tuđu tugu, kada se jasno vidi da ga to ne dotiče ni jedan milimetar, a naročtio kada lako "baci kamen" i osudi postupke drugih, to je još jedan znak da taj neko nije sposoban za saosećanje.

Fokusiranost samo na sebe

Foto: izvor

Ono koji nemaju osećaj za druge, imaju previše osećaja samo za sebe. Sami sebi su najvažniji, najpametniji, centar univerzuma, i sopstvena sreća im je najvažnija. Kako ti psiholozi objašnjavaju, ovakvi ljudi nisu kadri da izađu iz sebe samih ni u jendom trenutku.

Nikad nisu oni krivi

Još jedan tipičan obrazac ponašanja. Za sebe imaju opravdanje šta god da učine, a drugima se greška nikad ne prašta. 

Ne žele da razumeju tuđe stanovište

Foto: izvor

Ovo je vrlo važan pokazatelj. Svi smo mi različiti, sa drugačijim stavovima, mišljenjima i prioritetima. I zato je sasvim logično da u životu pravimo drugačije izbore jedni od drugih. Takođe je sasvim normalno i da te tuđe izbore, bilo da su svakodnevni i banalni ili životni, razumemo, što svakako nije moguće ukoliko samo svoje stanovište priznajemo za ispravno. A to upravo čine oni koji inače nemaju empatiju prema drugima.

Sebičnost

I naposletku, nećemo preterati ako kažemo da iz svega toga proizilazi jedna sebičnost - sebičnost u najširem smislu te reći, koja uvek podrazumeva samo svoje potrebe.

NE PROPUSTITE: Kada ljubav postane samo navika - kako izaći iz začaranog kruga

Da li vam nešto od ovog zvuči poznato? I da li ste se vi našli u situaciji da naiđete na ovakav "zid" kada su međuljudski odnosi u pitanju?