Veza ima raznih. Kao i žena. Svaka od nas ima neku nesvesnu listu prioriteta na osnovu koje bira partnera. I nikada, naravno, nije sve idealno, sem u periodu zaljubljenosti dok nam se čini da je sve idealno. Kada već napravimo dublje spone, pustimo korenje i nagomilamo malo staža u odnosu, uočavamo sve jasnije šta krije ona druga strana medalje. Nekada je to brižan, pažljiv, osećajan muškarac koji nema posao ili veoma malo i sporadično privređuje, ne shvatajući dovoljno odgovornost i realnost života. Nekada je to odgovoran, praktičan, ambiciozan i vredan muškarac koji nema dovoljno razumevanja i poštovanja za naše emotivne potrebe i intiman svet ukusa, misli i ideja. Nekada je to muškarac koji ima i jedan i drugi kvalitet, ali je previše kritičan, kontroliše nas u svemu, nadzire ili ljubomoriše. Kombinacija ima mnogo. I uvek dolazimo u onu mučnu tačku kada osećamo da moramo odlučiti da li ćemo prihvatiti njegove mane i prestati da se borimo protiv njih ili ćemo pokušati da ih menjamo, a ako ne uspemo, dići sidro i potražiti nov, kompletniji paket.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Često se dešava da se nađemo u onoj tački veze kada ne znamo šta da odlučimo. Ima toliko razloga da ostanemo u njoj, ali i toliko razloga da odemo iz nje. Dobijamo oprečne savete, a i same smo ambivalentne. Čas nam se čini da preterujemo u očekivanjima, čas nam se čini da trpimo ono što nikako ne bismo smele i da smo možda izgubile samopoštovanje. Šta tada učiniti?

Veza ima raznih. Kao i žena. Svaka od nas ima neku nesvesnu listu prioriteta na osnovu koje bira partnera. I nikada, naravno, nije sve idealno, sem u periodu zaljubljenosti dok nam se čini da je sve idealno. Kada već napravimo dublje spone, pustimo korenje i nagomilamo malo staža u odnosu, uočavamo sve jasnije šta krije ona druga strana medalje. Nekada je to brižan, pažljiv, osećajan muškarac koji nema posao ili veoma malo i sporadično privređuje, ne shvatajući dovoljno odgovornost i realnost života. Nekada je to odgovoran, praktičan, ambiciozan i vredan muškarac koji nema dovoljno razumevanja i poštovanja za naše emotivne potrebe i intiman svet ukusa, misli i ideja. Nekada je to muškarac koji ima i jedan i drugi kvalitet, ali je previše kritičan, kontroliše nas u svemu, nadzire ili ljubomoriše. Kombinacija ima mnogo. I uvek dolazimo u onu mučnu tačku kada osećamo da moramo odlučiti da li ćemo prihvatiti njegove mane i prestati da se borimo protiv njih ili ćemo pokušati da ih menjamo, a ako ne uspemo, dići sidro i potražiti nov, kompletniji paket.

Znamo negde da ćemo se kajati u oba slučaja. Jer u prvom slučaju gubimo trajno na mogućnosti zadovoljenja svih nama važnih potreba, a u drugom slučaju gubimo sve ono dobro što smo imali sa njim i što nam je značilo, uz rizik da te kvalitete ni u kom novom više ni ne pronađemo. Odluka nikada nije laka. Naročito ako još uvek ima ljubavi i želje.

Zato postoji jedan dobar način da dođemo do odluke. A to je da se fokusiramo na sebe i ojačamo izunutra kako bismo odluku doneli iz autentičnog dela sebe i kako bismo tačno znali da naša odluka nije ishitrena, pod uticajem trenutnog impulsa i iz neke zablude o ljubavnom odnosu u kome očekujemo previse ili pogrešno, kao i da nije iz naše slabosti i straha od samoće i nepoznatog, već je zrela, stabilna i neopoziva.

Šta se dešava kada se fokusiramo na sebe i malo pustimo odnos sa strane, stavimo ga na pauzu i stend baj? Najpre popusti grč i haos u glavi, tako da realnije sagledavamo problem iz raznih uglova bez napetosti da odmah donesemo odluku ili će se svet srušiti. Zatim počinjemo da zadovoljavamo mnoge naše potrebe same, kao da smo zaista same. Ide nam se u bioskop? Organizovaćemo se sa drugaricama i otići. Treba nam romantika? Odgledaćemo romantičan film i uživeti se u ulogu glavne junakinje. Priča nam se sa partnerom? Sešćemo sa prijateljicom na kafu i ispričati se. Dosadno nam je samoj sa sobom? Upisaćemo neki sport, kurs ili školu stranih jezika. Posvetićemo se našim omiljenim hobijima. Ostati sa kolegama posle posla na druženju. Čitati knjigu ili izaći na neku svirku umesto što ćemo iščekivati večernje čavrljanje ili izlazak sa partnerom. Slušaćemo muziku uveče pred spavanje. Negovati možda svoju kožu, lice i stopala nekim kremama i maskama. Sve interakcije sa partnerom ćemo svesti na mnogo manju meru, a naročito razgovore, prepirke i verbalizacije očekivanja za naš odnos i insistiranja na promenama. Ne moramo ništa seći pre nego se sve slegne u nama i pre nego što same ne ojačamo da možemo verovati sebi, da možemo tačno znati šta stvarno hoćemo od partnera, a šta možemo i hoćemo i same sebi dati.

Ne moramo ništa rušiti u buri osećanja pre nego osetimo u sebi da zaista možemo i umemo same ako treba. Kada pustimo malo uzde odnosa, kada naš mentalni fokus i slobodno vreme prebacimo na naša lična zadovoljstva, zanimacije i samorazvoj, mnogo toga može da se promeni samo od sebe i da nam se rešenje iskristališe.

Evo nekoliko epiloga ako krenemo ovim putem:

1. Fokusom na sebe podsetićemo neverbalno našeg partnera da smo mi nezavisne ličnosti i da možemo bez njega. Kada to oseti, ali ovog puta bez naših reči, kritika, moljenja, hladnog ignorisanja, ucena ili ljutnje, često se desi da on počne da se preispituje u strahu da nas ne izgubi. Shvata da smo se malčice emotivno udaljile i da nam je dobro i tako. Počinjemo da mu nedostajemo. Počinje da nam prilazi sa više interesovanja i poštovanja. Počinje da nas gleda ponovo kao nekada devojku koju je zavodio. Kao samu, samostalnu i svoju, čiju opnu mora da probije nekim lepim gestom ili rečju. Koju želi opet da osvoji. Shvata da mnogo toga radimo same za sebe i da ne tražimo začudo više ništa od njega. Kao da smo već raskinule. A nismo. I tada može da počne da se sam nudi da sa nama nešto radi, da nam pravi društvo na koncertu na koji smo nezavisno od njega planirale da odemo ili da nam pomogne oko učenja engleskog koji smo upisale. Počinje da brine da nas 'vrati' i zadrži i da radi baš na onim oblastima na kojima smo mu zamerale. Da traži nov, bolji posao ili da nas podržava tamo gde je pre ljubomorisao. Jer je osetio našu snagu i uočio svoje greške. Ponovo nas vidi kao ličnost i ponovo nas želi. Počinje da se trudi. Onako kako nikada nije dok smo mu zvocale i zahtevale to isto od njega. Samo zato što smo pustile stvar i smanjile pritisak, njegov inat je posustao i on se okrenuo na drugu stranu.

2. Druga varijanta je da fokusom na sebe odjednom same shvatamo koliko smo možda bile posesivne, ljubomorne, dominantne ili kontrolišuće prema partneru u potisnuću sopstvenog zivota. Uviđamo da smo ga mnogo čime pritiskale i imale prevelika očekivanja i od njega i od veze, a da za tim nije bilo potrebe. Uviđamo da je mnogo lepše kada među nama postoji neki prostor i kada svako donekle ima svoj svet u kome je samostalan. Uviđamo da nam je falilo vreme, mir i zadovoljstvo sa samom sobom, ali da smo projektovale sve naše frustracije na njega u nedostatku tog sopstva i da nam više uopšte ni ne smetaju njegove mane toliko kao pre. Suviše smo postale obuzete nekim našim dešavanjima i odnos je prodisao.

3. Treća varijanta je da fokusom na sebe jačamo svoje samopoštovanje i samopouzdanje. Učimo da nam je lepo samoj sa sobom, da umemo sebe da zabavimo i usrećimo i kriterijumi za odnos sa bilo kim tada počinju da nam jačaju. Uviđamo posle nekog vremena da ne moramo da trpimo ničije besne ispade, ružne reči, grubosti, ucene, podsmeh, sputavanja, zanemarivanja i poniženja, jer shvatamo i osećamo na svojoj koži da nam je lepše u samoći nego u odnosu i da više nismo psihološki i emotivno zavisne od veze sa bilo kim. Postajemo zaokružena celina koja funkcioniše za sebe i sa koje prirodno i spontano otpada sve ono što joj šteti i što je kinji. Postajemo jake izunutra za raskid. Shvatamo možda da nas naš partner ne prati i ne želi da nas prati na našem putu samorazvoja i da možemo opstati zajedno samo ako se pokorno podređujemo njegovoj volji za naš život, a to više ne želimo. Naša percepcija se menja. Sada i praktično osećamo da nam partner neće nedostajati i ako ostanemo bez njega, jer smo već ojačale za samoću i navikle se nezvanično na nju. Raskinućemo onog trena kada budemo potpuno spremne i sigurne u taj korak, kada nas samoljubav pripremi.

A šta se dešava ako slabe izađemo iz odnosa? Naravno, možemo ojačati u samoći. Ali se vrlo često dešava da slabe i zavisne odmah naiđemo na novog muškarca za koga se brzo vezujemo i sa kojim potom doživljavamo iste probleme, jer izgradimo sa njim istu vrstu odnosa kakvu smo imale i u prethodnoj vezi. Naime, mi uvek privlačimo komplementarnu ličnost. Ako smo slabe i zavisne, ako nismo naučile da se izborimo za sebe i svoje potrebe ili ako nismo naučile da asertivno komuniciramo ili ako smo izbegavale bliskost i rušile sve iole ozbiljnije priče ili ako smo konfliktne, mi takve ostajemo i za novog partnera  i podsvesno se zaljubljujemo uvek u one tipove ličnosti koji se u nas uklapaju kao puzzle, koje podržavaju naš stil svojim stilom i koje nam potvrđuju svojom prirodom i ponašanjem naše duboko uverenje o nama samima - da nismo vredne poštovanja, ljubavi, vernosti ili bliskosti. Da li tako što ćemo se mi nekom smučiti ili on nama – nije ni važno. Jer destruktivna relacija kad tad puca. Zato je nebitno da li raskidamo danas ili za 5 meseci, da li smo sa ovim ili onim dečkom. Ono što je suštinski bitno i što suštinski određuje kvalitet našeg emotivnog života jeste da počnemo da se mi menjamo izunutra na bolje. Tek kada promenimo sebe i svoje ponašanje počećemo da privlačimo drugačiji tip ljudi, a i drugačiji tip ljudi će nas privlačiti. Sam raskid ništa posebno neće rešiti. Kao ni beskonačno trpljenje jednog istog. Međutim, vrlo moguće da ćemo i našeg sadašnjeg partnera našom sopstvenom promenom zaintrigirati i navesti da promeni svoje ponašanje prema nama, videći da smo zaokrenule kormilo u drugom smeru.

U svakoj vezi mi zauzimamo određene uloge. Ili smo usamljena, zavisna i uplakana devojčica koja se hrani partnerom kao beba majčinim mlekom ili smo ljuta borbena ratnica koja hoće da sistem funkcioniše po njenim zamislima ili strpljivi spasilac nezrelog dečaka koji bi da ga nauči zrelom životu bezuslovnom ljubavlju. Tek kada prestanemo da igramo našu ulogu, možemo videti ko je zaista preko puta nas. Muškarac koji igra komplementarnu ulogu i savršeno je ukalupljen u našu igru, ali ako mi pustimo igru, on će nastaviti svoju ulogu tvrdoglavo da igra bez nas. Ili je preko puta nas možda pak muškarac sa kojim ako prestanemo da igramo igru, prestaje i on sa svojom ulogom i pristaje da sa nama gradi jednu novu, bolju ljubav koja se bazira na uzajamnosti, razumevanju, poverenju i poštovanju.

Kada prestanemo da igramo ulogu koju igramo, kada postanemo svoje i nezavisne ili kada spustimo loptu spasilaštva, tutorstva i nadziranja i pustimo partnera da bude šta god hoće i da radi šta god hoće - tada i tek tada oslobađamo odnos lanaca i uviđamo na čemu smo, sa kim smo i kakva nam je dalja perspektiva. Iako svako u vezi ima svoju punu odgovornost, bio je svestan ili ne, svaka od dve strane ima moć da prva preokrene stvari na bolje ili na čistac ako izađe iz igre, fokusira se i jača sebe, smanjujući pritisak i tenziju odnosa i ostavljajući slobodan prostor da se stvari same iskristališu. Ostati ili otići, saznaćemo uskoro, čim oslobodimo i ojačamo same sebe.
 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.