Sa nekim ljudima kliknemo na prvu. Od trenutka upoznavanja osećamo da smo našli prijatelja, momka, devojku, srodnu dušu. Možemo da razgovaramo sa njima satima: slažu nam se stavovi i ideje, imamo slična interesovanja i hobije. Za procenu nekih drugih nam je, opet, potrebno više vremena; bilo da su oni po prirodi zatvoreniji ili smo mi oprezni i ne zaključujemo na osnovu prvog utiska. Neki nam ne odgovaraju od samog početka, pa ih svesno izbegavamo. Ceo taj proces teče prirodno, neretko ga ni sami nismo svesni, tek primetimo da se sa nekim iz društva češće viđamo, neko nam je simpatičniji, u nekog se i zaljubimo. Sve se odvija spontano i jednostavno. A, kakav je naš stav o sebi?

Kolumnu piše: Jelena Radić

Turbulencije nastaju kada se razočaramo u prijatelja ili partnera, kada počnu da nam se razilaze viđenja i stavovi i kada nam više nije prijatno pored osobe koju smo nekada smatrali bliskom. Ukoliko su razlike nepremostive, na scenu stupaju raskidi, razlazi, razvodi; prijatni ili neprijatni, bolni ili manje bolni.  Često je vrlo teško priznati, prvo sebi pa i drugima, da problem postoji. Razlaz je nekad prirodan i postepen, nekad mučan, ali, na kraju, donosi olakšanje.

Što nam je osoba bila bliža, to nam je teže da je pustimo i da nastavimo dalje.

Najbolnija su razočaranja koja priredimo sami sebi, nesuglasice koje imamo sami sa sobom. Za svađu je, po pravilu, potrebno dvoje, pa deluje neverovatno da smo posvađani sami sa sobom. Kako je to moguće?

U centru priče je osoba koja kritikuje sebe iz prošlosti zbog nastalih ili pretećih posledica i neispunjenih očekivanja. Ako tako vremenski raščlanimo postupke, shvatamo da i te kako ima prostora za samokritičnost, za razočaranja i preispitivanja.

Pošto razlaz nije opcija, razlika ne može biti nepremostiva. Dakle, tražimo zajednički jezik.

Ako se ne volimo na prvi pogled, moraćemo da se potrudimo da se sebi dopadnemo. Interesantno je, zapravo, koliko smo ponekad poletni da radimo na sebi da bi se svideli nekom drugom. Rad na sebi zbog sebe je često u zapećku.

Za početak, pozovimo sebe na sastanak.

Posle svega što smo prošli zajedno (bivša ja i sadašnja ja), zaslužujemo još jedan pokušaj. Moramo predstaviti sebi sebe u najboljem svetlu. Dakle, nećemo se ubeđivati u laži, jer time samo produbljujemo problem, nego ćemo pokušati da nađemo i istaknemo vrline. Potrudićemo se oko sebe.
Setimo se muzike koju volimo, dobrih knjiga, filmova u kojima uživamo.
Setimo se hobija koji su ostali zapostavljeni, prijatelja s kojima se možda dugo nismo čuli ili videli, a s kojima smo bili u dobrom odnosu, kada smo bili u boljem odnosu i sami sa sobom.
Ljudi se menjaju, ne nužno na bolje ili gore. Ukoliko nam se u nekom momentu ne sviđa ono što smo postali, vratiti se na ono što smo bili ne znači de-evoluirati. Jednostavno znači vratiti se na raskrsnicu i izabrati drugi put.

Sastanak podrazumeva i fizičku pripremu i to nećemo zaboraviti.

Staćemo pred ogledalo i pogledati sebe u oči. Za početak, poradićemo na stavu. Ako nismo zadovoljni sami sobom, uglavnom odajemo utisak pokunjene osobe, delujemo umorno, oronulo, nekad, zbog toga, i starije. Dakle, leđa pravo, grudi napred, ramena nazad, stomak blago uvučen, zadnjica blago nazad. Naravno, bez preterivanja, jednostavno, prirodno. To je stav na kojem se radi, prvo pred ogledalom, zatim kad god se setimo: dok sedimo pred kompjuterom (u tom slučaju leđa pravo, grudi napred, ramena nazad), čekamo u redu u prodavnici, šetamo, stojimo u autobusu, vozimo, sedimo u kafiću, plešemo.

Vremenom, pravilno držanje prelazi u naviku. Osim što će imati povoljan uticaj na naš izgled, rezultiraće i smanjenjem bolova u leđima i ramenima i porastom samopouzdanja. Jednostavno, kako god da inače izgledamo, izgledaćemo bolje ako imamo pravilno držanje.

Prvi sastanak sa samim sobom ne mora da bude spektakularan, jer, istini za volju, poznajemo se već jako dugo.

Uz zvukove omiljene muzike, pripremićemo omiljeno jelo, pogledaćemo film koji već dugo čeka na spisku, pročitati knjigu koju nam je preporučio neko blizak. Za početak, cilj je da nam bude prijatno u sopstvenom društvu i da poželimo još jedan sastanak. Dalje, možemo odlučiti da sledeći sastanak bude u restoranu, teretani, parku, knjižari...

Deluje da se sebi više sviđamo sa par kilograma manje, ili sa drugačijom frizurom, ili u drugačijoj odevnoj kombinaciji? Poradićemo i na tome. Nema skrivenih ili nejasnih poruka, nema laži. Otići ćemo na bazen, na planinarenje, možda upisati i neki kurs.

Samoaktualizacija je presudna za rast u sopstvenim očima, a predstavlja rad na sebi, kako bi se ostvario sopstveni apsolutni potencijal.

Dakle, radićemo stvari koje nas čine srećnima, da bi ispunili svoj potencijal i više se dopali sebi. Ne zvuči loše. Radeći ono što volimo, neće nam padati teško da provedemo vreme sami sa svojim mislima. Neće nam biti teška sopstvena glava i omrznuto sopstveno društvo. Dobar odnos sa sobom je vrhunac intimne zrelosti.

Naravno, izlasci kada smo posvećeni sebi, nikako ne isključuju viđanja sa drugim ljudima. Samo želimo da budemo sigurni da i sebi posvećujemo bar onoliko vremena koliko i nekom dragom. Ne možemo zavoleti sebe na neviđeno, zar ne?

Nažalost, nismo uvek u prilici da posvetimo sebi onoliko vremena koliko bi trebalo. Ako imamo gomilu posla i obaveza, najlakše ćemo sami sebi oprostiti propušteni sastanak.

Ono što ne smemo da dozvolimo je da se zapustimo. Ne samo fizički, nego i psihički. Kvalitet je ovde primaran u odnosu na kvantitet. Ako ne možemo da posvetimo sebi onoliko vremena koliko zaslužujemo, gledaćemo da vreme posvećeno sebi zaista bude okrepljujuće i, u nekoj meri, samo-eksplorativno. Jednostavno rečeno, potrudićemo se da upoznamo sebe i shvatimo šta nam odgovara, šta nam prija, šta želimo.

Krajnje odredište nije narcisoidnost, već unutrašnji mir.

Kada smo sami sa sobom na ti, omiljeni u sopstvenom društvu, lako nam je da sredimo odnose i sa drugima.  Kroz potpuno prihvatanje sebe (sa svim vrlinama i manama) i posvećenost stalnoj samoaktualizaciji, stvaramo oazu mira u sebi i oko sebe.

Ako ste očekivali članak sa nabrojanih 5 stavki o tome kako da brzo zavolite sebe, nažalost, naići ćete na razočaranje. Ako niste kliknuli sami sa sobom na prvi pogled, moraćete malo da se potrudite. Dajte sebi vremena da se polako zavolite, jer u suprotnom rizikujete da propustite poznanstvo sa jednom izvanrednom osobom. To vam garantujem!

Na kraju se čak i nismo na prevaru zavoleli. Samo smo iskoristili vešt trik kako bismo se videli u pravom svetlu i, pri tom, apsolvirali diskretnu umetnost udvaranja.

Kolumnu piše: Jelena Radić

Jelena Radić, psiholog koji se ne ograničava psihologijom. Dog-person koji živi s dve mačke.  Ponekad posvađana sama sa sobom, retko s drugima. U begu od prosečnosti i ravnodušnosti, pokušavam da održim dodir sa stvarnošću. Ljubomorno čuvam svoje želje i ideje od stege odrastanja. Verujem u čuda, a ponekad se uplašim da su sva čuda već potrošena. Okružena divnim ljudima, koji me nekad razumeju bolje nego što sama sebe razumem, dok zajedno ćutimo.