Foto: zliving.com

Ishrana majke u periodu pre začeća i tokom trudnoće je veoma bitna za pravilan rast i razvoj ploda. Beba na taj način dobija sve potrebne hranljive materije, a majka sebi obezbeđuje dovoljan unos vitamina i minerala, čuva svoj imunitet i svoje zdravlje. O ishrani tokom trudnoće i periodu dojenja je već pisano, a sada posvećujemo vreme najmlađima i njhovoj ishrani.

Naša saradnica Anita Alterov - nutricionista - vam otkriva zbog čega je majčino mleko najzdravija opcija za bebu, ali isto tako i za porodilju.

U prvim danima i mesecima bebinog života, dojenje predstavlja najbolji izbor, jer majčino mleko sadrži sve hranljive materije potrebne bebi u prvih šest meseci života.

Majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od bakterijskih i virusnih infekcija, a najviše ih ima u kolostrumu, koji obezbeđuje bebi prvu i najbolju zaštitu (to je prvo majčino mleko koje se stvara u prva dva tri dana po porođaju, žute je boje i stvara se u malim količinama, ali sasvim dovoljnim da zadovolji sve bebine potrebe u prvim danima života).Ukoliko do infekcije ipak dođe, bebe koje su dojene se brže oporavljaju.

Bebe koje su dojene imaju manji rizik da obole od nekih crevnih poremećaja u prva dva meseca života, jer je majčino mleko bakteriološki ispravno i sadrži bifidus faktor koji štiti od crevnih infekcija.
Što se tiče majki, majke koje doje imaju brži oporavak od porođaja,kod njih je brži proces vraćanja materice u prvobitan položaj, zatim mnogo brže skidaju postporođajni višak kilograma nakon prestanka dojenja i imaju  manji rizik dobijanja raka dojke ili jajnika.

Dojenjem se stvara veza izmedju majke i deteta,naročito u prvim danima života, što kasnije ima pozitivan uticaj na emocionalni i psihički razvoj deteta.
I moram da spomenem i onaj ekonomski trenutak, s obzirom da su adaptirana mleka izuzetno skupa, dojenje je najisplativije.

foto: https://similac.com

Sastav mleka

Proteini - nivo proteina u kolostrumu je tri puta veći nego u kasnijem majčinom mleku. Proteini iz majčinog mleka kada dođu u želudac, gde je kisela sredina, pretvaraju se u mekane grudvice koje se lako vare i apsorbuju, za razliku od kazeina (protein kravljeg mleka) koji u želudcu stvaraju čvrste grudvice koje beba teže vari.

Ugljeni hidrati - najvažniji šećer majčinog mleka je laktoza ( 100ml mleka sadrži 6-7 g laktoze) i ona obezbeđuje oko 50% energetskih potreba odojčeta. Laktoza poboljšava kiselost u crevima i poboljšava rast dobrih bakterija i pospešuje apsorpciju minerala.

Masti - predstavljaju najveći izvor kalorija. Na početku svakog podoja, prvo ide bistrije mleko koje ima mnogo više vode i laktoze, a kasnije gusto  mleko što znači da se masti nalaze na kraju obroka, u poslednjem mleku, pa zato treba pustiti bebu da doji dok se ne zasiti.

Gvožđe se u majčinom mleku nalazi u malim kolicinama(0,5g/l).Zdravom odojčetu (ukoliko majka nije bila anemična u trudnoći) nije potrebno dodavati gvožđe pre trećeg meseca.

Sto se tiče ostalih vitamina, dojenje obezbeđuje sve vitamine osim vitamina K i D, dok se veštačkom ishranom vitamini gube tokom procesa prikupljanja, prerade, pasterizacije ili sterilizacije.

Da bi dojenje bilo uspešno i da biste u potpunosti uživali u tom činu sa vašim najslađim stvorenjem, potrebno je i da se pripremite za to. Pripreme počinju jos tokom perioda trudnoće ( priprema bradavica), o čemu se uči u školicama za trudnice koje organizuju domovi zdravlja. Jako je bitno da se novorođenče stavi na dojku u prvih pola sata do dva sata po porođaju, što se danas i praktikuje u našim bolnicama. Da bi mleko bilo kvalitetno i da bi moglo da zadovolji sve nutritivne potrebe bebe, potrebna je raznovrsna i dobro isplanirana ishrana.

Foto: express.co.uk

Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista
Kontakt: anita.alterov@gmail.com

Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov