Šta raditi kada između obroka dobijete napad gladi ili kad u kasne sate poželite nešto da gricnete. Sigurno ne treba da posegnete za čipsom ili sendvičem !

Mnogima osećaj gladi ometa napore da smanje težinu. Srećom, postoje namirnice koje daju osećaj sitosti, a ne sadrže suvišne kalorije.

Nutricionisti preporučuju njih osam i tvrde da ove namirnice prijaju organizmu, daju osećaj sitosti, a težinu drže pod kontrolom.

Ovas treba obavezno uvrstiti u paletu redovnih namirnica, jer je odličan u prevenciji srčanih oboljenja. Ovas potpomaže rad arterija i smanjuje količinu holesterola. Zbog kompleksa karbonata koje sadrži usporava oslobađanje šećera u krvi, obezbeđujući na taj način energiju u stvaranju mišića.

Orahe nutricionisti smatraju vrednijim od lososa i crvenog vina, zbog korisnih sastojaka koje sadrže. Osim toga, sadrže i polovinu proteina koju poseduje piletina. Zato je vrlo važno svakoga dana pojesti sedam komada oraha ili nekog drugog koštunjavog voća – kikirikija, pistaća ili badema. Stručnjaci kažu da će srce biti više nego zahvalno zbog ovakvog gesta.

Crni pasulj je važan za rad mozga jer sadrži mnogo antioksidanasa. Pola šolje dnevno obezbeđuje organizmu osam grama proteina i sedam i po grama vlakana. Uz to, ova namirnica ne sadrži puno kalorija.

Šargarepu treba redovno jesti zato što predstavlja riznicu beta-karotena i vitamina A. Ovi sastojci su važni jer pomažu u borbi protiv raka, reumatoidnog artritisa i astme.

Spanać sadrži materije koje sprečavaju srčana oboljenja. Dobar je i izvor luteina, jedinjenja koje pomaže da ne dođe do jednog oblika degeneracije oka. Ovu namirnicu zovu i hranom za muškarce jer fino oblikuje mišiće, a podstiče i seksualni naboj. Ako baš neko ne voli spanać, može da ga zameni keljom.

Paradajz je pravi izbor, pogotovo u zimskom periodu. Kao zaštita od kancera bolji je kuvan nego svež. Zato ga obilato treba koristiti u vidu sokova ili pasta. Svakodnevno konzumiran čuvaće stomak, bešiku, prostatu, pluća, kožu i, naravno, srce.

Borovnice je takođe poželjno unositi svakodnevno, jer sadrže više antioksidanasa nego bilo koje drugo voće. Borovnice su dobra preventiva od kancera, dijabetesa, ali i gubitka pamćenja usled starenja. Zbog obilja vitamina A i C, pomažu očuvanju zdravlja celokupnog kardiovaskularnog sistema.

Jogurt, ali sa probiotskim bakterijama, mora da nađe mesto u svakodnevnoj ishrani. Ove bakterije su važne za dobro varenje, apsorpciju vitamina B, cinka, kalcijuma, karbohidrata. Istovremeno, spasavaju od pojave gasova, zatvora, proliva i nadutosti. Ako se nekome ne sviđa jogurt sa ovim bakterijama, može da se opredeli za kefir ili jogurt od soje.