Susret sa sobom u modernom svetu predstavlja se kao ispijanje omiljene kafe u tišini, razgovor sa samim sobom o važnim životnim odlukama, ples po stanu uz omiljenu muziku ili prihvatanje svog izgleda pred ogledalom. Da li je samo to? Da li na dnevnom nivou osećate svoje telo? Da li razumete svoje emocije? Da li imate vremena da ih proživite u užurbanoj svakodnevnici ili samo ustanete iz kreveta i redom čekirate svoje obaveze? Niste sami u svemu tome, jasno je da želite da odmorite. Zato nam se svakodnevno predstavljaju  različite vrste vođenih meditacija, afimacija, govori se o različitim vidovima energije i tome kako nam '' baš određena vežba ,, može promeniti život iz korena. Čime nam to pune glavu?

Zašto mi je uopšte potrebna vođena meditaciju u kojoj mi neko govori šta da radim, o čemu da mislim?

Zašto bih ja uopšte verovala nekom glasu koji prvi put čujem?

    Kolumnu piše: Minja Miljuš

U današnjem svetu sve nam je dostupno na jedan klik a ja sam oduvek obazriva. Kao prvo zato što sada imamo pristup različitim kulturama i neke od njih donose nam blagodeti u vidu Kineske medicine, joge ili kaliografije što je odlično. Sa druge strane, smatram da sam rođena na Balkanu sa dubljom svrhom- da sam trebala da budem budista ne bih bila rođena na ovom pravoslavnom podnevlju i zato je pored svih istraživanja važno spoznati svoje korene i poštovati ih. Na taj način trezveno uzimamo od svake kulture ono što je najbolje za mene i ostajem u skladu sa svojim korenima koji su duboko urezani u sve nas, u samo središte naših ćelija, naš DNK.

Pošto sam kao što možete da zaključite pravi ''teoretičar zavere ,, i volim da mislim svojom glavom, a dopala mi se ideja meditacije kao način upoznavanja svog tela i emotivnog stanja, način regeneracije nakon napornog dana i presabiranja misli- rešila sam da odem korak dalje i istražim sam koren meditacije.

Upoznala sam tokom istraživanja mnogo zanimljivih ljudi i došla do Vipassane, izvorne meditacije koja je čista i koja je doslovno rečeno samo vaša '' tako da vam niko ne šapuće kako da se opustite ,, .
Kako naučiti izvornu, čistu i lekovitu Vipassana meditaciju?

Ivana Delubuntu, sada moja prijateljica, objasnila mi je da je tokom osamdesetih godina prošlog veka putovala Evropom kako bi je u različitim etničkim grupama izučavala meditaciju.
Naime, reč je o izvornoj Budističkoj meditaciji koja od nas traži da se usresredimo na disanje, osluškujemo svoj dah i pratimo ulazak vazduha kroz nozdrve ali i izlazak vazduha iz našeg tela, odnosno sam izdah. Grupe koje i danas postoje zaista se trude da usavrše Vipassana meditaciju, tako da se meditira desetak dana ali i više od toga (u zavinosti od  iskustva), ljudi su na laganoj biljnoj ishrani i u meditaciji se ostaje satima, a sve to kako bi naučili da živimo život u sadašnjem trenutku.

Nisam imala dovoljno slobodnog vremena da se otisnem u jednu takvu avanturu ali Ivana nije odustala od mene. Predstavila mi je Budistički manastir u Čortanovcima , koji je  osnovao Branko Kovačević. Tako da sam se ja tokom avgusta uputila u Čortanovce, selo pored Novog Sada u pravu avanturu . Podrška mi je bila moja prijateljica Tanja Ćihorić, koja je instruktor joge, psihoterapeut i učiteljica.
U Čortanovcima dočekali su nas budistički monasi iz Burme, koji su nas upoznali sa smislom Vipassana mediacije i samom tehnikom. Boravile smo u manastiru tri dana, sasvim dovoljno da savladate osnovu izvorne meditacije ako planirate da je praktikujete kod kuće.

Bilo nam je potrebno neko vreme da najpre naučimo da osluškujemo i pažnjom pratimo svoj dah, zatim da budemo u trenutku i ne dozvolimo mislima da nas povedu svojim putem već se uporno vraćamo na svoj dah. Ovde nema priče o tome kako trebate da dišete, što se meni dopada- niko vam ne programira um, osluškujete svoj prirodni tok disanja. Upravo je cilj  shvatiti zašto dišete uznemireno danas ili zašto vam je dah dubok, plitak, miran- cilj je upoznati sebe!

Branko Kovačević se potrudio da dobijete sve odgovore tako da u manastiru imate knjige o izvornoj koje dobijate na poklon u okviru njih je detaljno objašnjen svaki korak susreta sa sobom.
Na dubljem nivou izvorna meditacija vas uči da skenirate svaki deo svog tela, tako da osetite da li imate problem sa određenim delovima tela i kako se osećate u svojoj koži. Kada sam u prvim nedeljama meditacija radila skeniranje bila sam začuđena, jer kada mi uopšte osetimo svoje ruke, donji deo leđa ili stopala?  Samo kada nas bole!

Nakon dva meseca meditacije bila sam zahvalna što mogu da osetim rad svog želuca, tako da znam da li sam danas pojela nešto što mi ne prija i šta je to. Povezujete se sa svojim telom, postajete sigurniji u sebe kada odete kod lekara na redovan sistematski pregled i jednostavno počinjete da volite sebe i shvatate koliko su zdrave navike važne.

Ono što sada nakon prva tri meseca redovne meditacije mogu da kažem je da osećam mnogo manju količinu stresa na dnevnom nivou jer sam u svom telu, sa sobom. Primetila sam da mi  se popravilo držanje, jer osećam svoju kičmu I leđa, umesto da zaboravljam na držanje u toku dana i nepravilno sedim pred kompijuterom.  Kada je reč o ishrani mnogo sam odgovornija, pored toga ne upadam tako lako u konflikt sa okruženjem i moja komunikacija je direktnija i produktivnija upravo zbog toga što osetim sebe, svoje telo.

Kada smo kod komunikacije ona se znatno popravila,  postavljam direktna pitanja svojoj okolini I jasno izražavam šta želim. Ranije sam radila različite vežbe za samopouzdanje ali mi ni jedna nije pomogla da izrazim sebe pred drugima tako otvoreno, kako uspevam u poslednjih nekoliko nedelja. Mislim da je do ovakve promene došlo jer kada meditiram osetim sebe, osetim svoje potrebe I svoje telo. Samim tim prihvatam odgovornost za sebe, jasno govorim o svojim potrebama I prioritetima. Kada stanem pred sagovornika jasno mogu da se izrazim umesto da se u mojoj glavi roje pitanja, umesto da se plašim kako će osoba odreagovati na mene. Sada sam spremna da prihvatim svaku reakciju, jer znam da sam ja individua I da ću ostati pri svojim potrebama i ako tako mora, ostvariti ih na drugom mestu. Jasno je da sa ovakvim stavom postajete produktivniji u svakodnevnici, gradite iskrene I kvalitetne odnose sa okolinom I ne plašite se otkaza ili neprijatnih situacija jer znate da ćete se pobrinuti za sebe! Tu ste sami za sebe!

Drugi korak, level kako se to moderno kaže, izvorne meditacije jeste razvijanje osećaja zahvalnosti, ljubavi prema sebi. Moramo da razvijemo ljubav prema sebi kako bi je razvijali prema celom svetu i to je ono na šta se danas zaboravlja. Tu je svaka priča motivacionih govornika pala u vodu, ne može da me motiviše video od tri minuta u kojem neka žena govori kako sam divna i vredim. Kada zatvorim oči i usmerim ljubav ka samoj sebi a ako tu još dodam malo znanja  o srčanoj čakri, koji mogu da osetim kao zamišljenu tačku između grudi, javlja se izuzetno prijatan osećaj. Možda nećete odmah zavoleti svoj nos, dužinu kose, crte svog lica ili visinu ali ćete osetiti onu istinsku ljubav prema svom biću kao kada gledate dete u kolevci.

Na dalje, učila sam da prihvatam svaki deo sebe i na dnevnom nivou mnogo manje stvari me je frustriralo, shvatala sam da mnoge reči i dela drugih ljudi nemaju veze sa mnom. Ljudi nisu loši prema vama jer vas ne vole, oni suštinski ne vole i ne prihvataju sami sebe.

Kada osetite sreću jer ste živi, kada osetite ljubav prema sebi možete tu energiju da usmerite na druge ljude.  Postala sam produktivnija u svakodnevnici, spremna da ulepšam dan voljenima I podelim sa njima dobre I loše trenutke. Jednostavno, komunikacija sa okolinom se produbljuje.

Kada smo o kod razvijanja osećaja zahvalnosti uamišljala sam tokom meditacije svoje rođake, prijatelje a zatim lagano širite krug na poznanike, zamišljate nepoznate ljude na ulici... Cilj je proširiti svoj osećaj ljubavi na celu planetu i zamisliti kako iz središta vaše srčane čakre, sredine vaših grudi, šaljete neizmernu količinu ljubavi koja obliva celu planetu, kosmos i stapa se sa božanskom ljubavi i mudrošću.

Sve je u nama!

Treći deo priče o izvornoj meditaciji odnosi se na najbolniju temu sa kojom se susrećemo u 21. veku, na temu koja je dubinski problem svake anksioznosti i depresije- a to je smrt. Frojd je objasnio da je suštinski izvor anksioznosti i generalnog gledano dnevnih strahova u našem život zapravo strah od smrti. Prihvatanje smrti kao normalnog stanja kroz koje moraju proći sva živa bića poslednji je nivo kroz koji prolaze iskusni meditanti.

Kažu da kada prihvatimo smrt kao normalno stanje i kao proces ovog života savladali smo izvornu meditaciju. Zapravo onanas  uči da je prolaznost sastavni deo života a sam život proces kroz koji svesno treba proći, barem sam ja tako razumela. 

Kako to objašnjavaju samim tim što smo rođeni mi smo tog dana osuđeni na smrt.

Čemu onda opterećivanje ?

Kada se smrt prihvati i kada se na proces umiranja pogleda iz sasvim drugog, pozitivnijeg ugla mi na dnevnom nivou postajemo raspoloženiji, kreativniji i imamo potrebu da stvorimo zdrave i iskrene, čvrste odnose sa okolinom jer nas više ne blokiraju strahovi.

Trebalo bi da tokom meditacije zamislimo smrt neke osobe koja nam nije tako bliska, zatim proživimo u sebi i opazimo emocije. Na dalje trebalo bi da zamišljanje prenesemo na nama bliske ljude a za kraj i na sebe same, a sve kako bi naučili da cenimo život i dane koje imamo pred sobom i koristimo ih na konstruktiavan način.
Nisam ovaj proces još uvek završila, pošto meditiram nešto više od tri meseca.

Proces upoznavanja sebe je izuzetno dug ali i lekovit!

Ono što osećam nakon meditacije o smrti je da sam sigurnija u sebe, donosim mnog brže konstruktivne odluke u svakodnevnici i ne gubim vreme na trivijalne razgovore i gradim kvalitetan odnos sa okolinom, provodim kvalitetno vreme sa dragim ljudima.

Kuckajući kolumnu upravo sam shvatila da vam nisam opisal sam proces meditacije kroz koji prolazim!

U Budističkom manastiru možete prisustovati vikend povlačenju tokom kojeg se meditira nekoliko puta dnevno po sat vremena, jede lagana hrana i proučava meditacija u pokretu. Meni kod kuće najviše prija jutarnja meditacija od pola sata do 45 minuta, na prazan stomak. Nakon što se probudim zauzimam klasičan meditativni položaj (za početak možete samo da sednete, stavite stopala na pod i ispravite kičmu), navijem sat, zatvorim oči i dišem.

Na početku je proces izuzetno naporan, pored toga što vam trne telo i osećate bol kroz koji morate da prođete jedva čekate da zazvoni alarm.  Zapravo jedva čekate da proslavite što ste uspeli da meditirate  umesto da se ususresredite na sam proces.

Slično kao u životu, zar ne?

Stalno čekamo da se nešto dogodi, da nešto završimo I postignemo kako bi odmorili, kako bi slavili umesto da se usresredimo na dati trenutak. 

Sama meditacija ponekad je bila izuzetno prijatna, ponekad uspem da budem u trenutku i tada shvatam da je vreme percepcija našeg uma. Kada sam usresređena na sadašnji trenutak vreme mi proleti, gubim osećaj za vreme. Sa druge strane, kada moje misli lutaju I ja iščekujem alarm postajem nestrpljiva, ankiozna i borim se sa samom sobom kako ne bih prekinula meditaciju.
Ponekad mi misli lutaju od planova za budućnost do prošlosti, do bolnih životnih trenutaka koji kao da se čiste i izlaze iz mene a neretko se događalo da preplačem meditaciju. Svakako da uvek kada zatvorim oči poželim da meditacija bude pijatna, da mi vreme prolet ili da dobijem inspiraciju za pisanje- ali nije uvek moguće, ponekad se moje telo čisti od stresa, potisnutih  trauma i oslobađa kako bih živela kvalitetniju sutrašnjicu.

Ključ je istrajnost! 

Jasno je da nisam postala stručnjak za meditaciju nakon tri meseca, zapravo tri meseca je realan period za usvajanje nove navike. Tako da svakog jutra poželite da ustanete ranije i posvetite pola sata sebi, tako da vas  ovaj proces nadahne da budete kreativniji i provedete kvalitetno svoje vreme.
Tokom protekla tri meseca više sam pisala, misli su mi bile jasnije, postavila sam prioritete i ciljeve, počela sam da maštam o produktivnoj budućnosti koja me čeka i za koju ću se boriti umesto da me opsedaju anksiozne misli. Veliki napredak ako mene pitate!

Nastaviću sa meditacijom a ako vam je ova tema zanimljiva javljam vam utiske na proleće, kada protekle šest meseci, svakodnevne izvorne meditacije.

        Kolumnu piše: Minja Miljuš

Kao kolumnista trebala bih da predstavim sebe, mada ja smatram da me moje kolumne predstavljaju. Onako kako me vi kroz njih  shvatate to sam za vas! 

A za sebe?

Za sebe mogu da kažem da sam zaljubljenik u život, komunikaciju, pisanu reč, ples i jogu. Po struci ekonomista, po hobijima kozmetičar a po trenutnom poslu urednik, kolumnista i marketing asistent.