Kultni film Matriks nije bio samo akcioni spektakl; bio je (i ostao) brutalno precizna metafora za savremeno postojanje. Godine 1999. pitanje "Da li živim u Matriksu?" zvučalo je futuristički. Danas, to pitanje zvuči previše realno.
Ne, verovatno nismo priključeni na baterije koje nas hrane, ali jesmo priključeni na sofisticiran sistem udobnosti, konformizma i stalnog, blagog ometanja. Pitanje nije da li je Matriks stvoren oko nas, već koliko smo mi doprineli njegovom postojanju.
Udobnost plave pilule
Morfeusova crvena pilula nudi bolnu istinu, dok plava pilula nudi blaženo neznanje. Većina nas, u 21. veku, instinktivno poseže za plavom pilulom – ali u digitalnom pakovanju.
Naš Matriks nije stvoren od kodova, već od algoritama. On nam servira vesti, mišljenja, proizvode i lifestyle inspiraciju koja potvrđuje ono što već znamo i volimo. Kreiramo ličnu, savršeno uređenu komoru odjeka (echo chamber) gde su svi naši stavovi sigurni. Penzionišemo kritičko mišljenje jer je mnogo lakše prihvatiti kolektivno odobrenu istinu.
Zato je danas lakše osuditi neku poznatu ličnost na društvenim mrežama (jer je to Matriks odobrio) nego zaista zagovarati lokalnu promenu koja bi zahtevala pravi napor, nepopularnost ili suočavanje sa realnom nepravdom. Buka nam služi kao savršena distrakcija od tišine u kojoj bismo morali da se zapitamo: "Šta ja zaista želim, osim onoga što mi je ponuđeno?"
Tiranija izbora
Matriks nas drži zarobljene kroz tiraniju stalnog izbora i iluziju slobode. Kupujemo li zaista kaput koji nam se sviđa, ili kupujemo onaj koji nam je tri puta izleteo kao reklama nakon što smo ga pogledali na Instagramu, pa nam se čini da je to naša odluka?
Imamo neograničen pristup informacijama, ali aktivno biramo da ih ne koristimo. Imamo slobodu da stvorimo sopstveni posao i život, ali ostajemo u sistemu koji nas iscrpljuje, jer je promena previše zastrašujuća.
Neo nije trebalo da skače sa zgrade, već da prestane da čita vesti koje mu je sistem servirao.
Buđenje i prva pukotina
Buđenje iz modernog Matriksa ne zahteva kung-fu veštine, već dosadnu doslednost i iskrenost.
To znači:
Odabir sopstvenog feeda: Svesno biranje izvora informacija koji vas ne plaše, već informišu.
Odbacivanje odobravanja: Postavljanje granice i rad na projektu koji vi želite, čak i ako to nije popularno na društvenim mrežama.
Prihvatanje tišine: Pronalaženje trenutaka kada niste priključeni ni na jedan ekran.
Na kraju, Matriks se urušava onda kada shvatite da ste Vi generator svog sadržaja i svojih odluka. Nije lako. Lakše je prihvatiti udobnu iluziju, ostati priključen i verovati da je kafa koja Vam se servira u Matriksu zaista najbolja.
Ali ako čitate ovu kolumnu, možda ste već napravili prvi korak: zapitati se. A to je uvek početak puta ka izlazu. Sada sledi najteži deo – da li ćete zaista uzeti tu crvenu pilulu, ili ćete se vratiti na skrolovanje?
Autor: Zorana Grujin
NAJPOPULARNIJI Komentari