Hvalimo se perfekcionizmom ali zapravo on može postati iscrpljujuć i destruktivan po mentalno zdravlje. Nagon za savršenošću, stalno postavljanje visokih standarda i strah od grešaka mogu dovesti do hroničnog stresa, anksioznosti i iscrpljenosti. Kako se osloboditi ovog tereta a pritom, ostati produktivan? Pitali smo psihologe!

Neka vas naredni redovi inspirišu!

NE PROPUSTITE: Osvežite dom uz eterično ulje mentola!

Perfekcionizam, u osnovi, predstavlja tendenciju ka savršenstvu ili postavljanje nerealno visokih standarda za sebe. Međutim, iscrpljujući perfekcionizam odlazi korak dalje, stvarajući ozbiljne poteškoće u emocionalnom i fizičkom blagostanju.
Osoba sklona iscrpljujućem perfekcionizmu često je sama svoj najkritičniji sudija. Nema milosti prema sebi i često naglašava svoje nedostatke umesto postignuća.

Perfekcionisti se često plaše pravljenja grešaka. Ovaj strah može ih paralisati i sprečiti da preduzmu bilo kakve korake ako nisu sigurni u potpuni uspeh.

Postavljanje nerealnih i nedostižnih standarda postaje svakodnevna praksa. Bez obzira na postignuća, perfekcionisti često smatraju da nikada nije dovoljno dobro. Iscrpljuju sebe što na duže staze utiče na imunitet, slabi telo ali i mi sami nemamo volje za napredak. Iscrpljujući perfekcionizam ogleda se u ljudima koji nikada ne odmaraju, ne pronalaze vremena za sebe i ne prihvataju pohvale.

Perfekcionistički nagon za savršenstvom može dovesti do konstantnog stresa. Neprestano traženje savršenstva troši velike količine energije i uzrokuje mentalni i emocionalni zamor. Umesto da energiju potrošimo na postizanje ciljeva mi veliki deo iste trošimo na neprestanu samokritiku što umanjuje produktivnost i kreativnost.

Izbežavanje Rizika: Strah od neuspeha može dovesti do izbegavanja situacija u kojima nije garantovan potpuni uspeh. Ovo može ograničiti lični i profesionalni razvoj.

Dečji razvoj često je oblikovan roditeljskim očekivanjima. Ukoliko su roditelji postavljali nerealne standarde ili nagrađivali samo potpuni uspeh, dete može razviti perfekcionistički pristup.

Konstantna potreba za dokazivanjem vlastite vrednosti može dovesti do iscrpljujućeg perfekcionizma. Perfekcionisti često strepe od odbacivanja ili neodobravanja od strane drugih. Nastojeći biti besprekorni, trude se dobiti ljubav i odobravanje drugih.

Prvi korak ka prevazilaženju perfekcionizma je postati svestan tog obrasca ponašanja. Pitanja koja sebi postavljate, poput "Da li očekujem previše od sebe?" ili "Kako se osećam kada napravim grešku?", mogu vam pomoći da prepoznate ovaj obrazac.

Postavljanje realnih, merljivih i ostvarivih ciljeva može pomoći u smanjenju pritiska. Umesto traženja savršenstva, fokusirajte se na postizanje napretka.

Važno je shvatiti da je niko savršen. Prihvatanje nesavršenosti, kako kod sebe tako i kod drugih, ključno je za oslobađanje od tereta perfekcionizma.

Razvijanje samosaznanja pomaže vam da prepoznate perfekcionističke misli i emocije kada se pojave. Razvijanje samopouzdanja je dugoročan proces, morate ostvariti zacrtane ciljeve kako bi počeli da verujete u sebe, ali ovog puta sasvim realne ciljeve u skladu sa mogućnostima! Zapišite ciljeve, posavetujte se sa osobom od poverenja kako bi vam potvrdili koji su to realni projekti za naredna tri do šest meseci tako da imate vremena za sebe i ostvarite ih. 

A onda krenite napred!

Postoji još jedna stvar, postavljanje jasnih granica, kako u profesionalnom tako i u ličnom životu, pomaže u održavanju balansa i sprečavanju prekomernog posvećivanja jednom aspektu života.

Naučite da kažete ''NE,, i da sačuvate fokus i energiju za sebe.

Mali koraci dovešće vas do uspeha.
Možete vi to!