Kako da pomognete nekom ko ima napad panike

Živimo u stresnom vremenu, i svi smo podložni određenim mentalnim stanjima. Napadi panike su jedno od njih, i teško je da ga u potpunosti razumemo, ukoliko ih nismo iskusili. Ipak, to ne znači da ne možemo da se informišemo, pre svega zbog nas samih, a potom i kako bismo znali kako da se postavimo ukoliko neko upravo u našem okruženju proživljava napad panike. Ono što je važno jeste da znamo kako treba da postupimo, šta da kažemo, šta nikako ne treba da radimo, i kako da taj neko u nama zaista osetiu oslonac.

Više o tome kako zaista možete da pomognete nekom ko ima napad panike, pročitajte u nastavku. 

NE PROPUSTITE: Da li ste znali - evo zašto sanjamo da propadamo u snu

Po definiciji, napad panike je iznenadna epizoda u kojoj iskusimo ogromnu dozu straha, a da za to ne postoji objektivan uzrok. Simptomi napada panike su i te kkako fizički, poput ubrzanih otkucaja srca, i lupanja srca, te često osoba koja ima napad panike misli da će da dobije srčan udar i da je u životnoj opasnosti.

Doktor psihologije Doreen Marshall ističe da svaki napad panike ima 3 faze - početnu, srednju, i poslednju, kada već jenjava, i da je prvobitno važno pokušati pomoći tom nekom da uspostavi normalan ritam disanja, jer će tako potencijalno lakše moći da racionalizuje sebi čitavu situaciju. U tom smislu pomažu vežbe disanja, ali i defokusiranje pažnje sa samog napada panike. Dakle, od pomoći je da osobu koja proživljava napad navedemo da se fokusira na neki predmet u okruženju. Na primer, da tražimo od nje da nam odgovara na neka sporedna pitanja, da imenuje 5 objekata koji je okružuju itd.  Isto tako pomaže da se osloni rukama i dlanovima na neku čvrstu podlogu, ili da se umije hladnom vodom.

Kako praktično da pomognete onom ko proživljava napad da dođe do daha tj. da reguliše disanje? Tako što ćete disati zajedno u istom ritmu. Ako udah traje recimo 2 sekunde, izdah uvek treba da traje duplo duže. I tako dok se ne uspostavi pravilan ritam disanja.

Šta ne treba da kažete? Fraze poput "Smiri se" zaista ne pomažu. Umesto toga kažite tom nekom da ste uz njega, da se fokusira na disanje i sl. 

Naposletku, ono što je takođe važno, kada napad panike sasvim prođe, jeste da porazgovarate sa tom osobom na temu profesionalne pomoći i odlaska kod psihoterapeuta, kao opciji koja je sigurno dugoročno najpametnija. 

NE PROPUSTITE: Pitanja koja bi svaka žena trebalo da postavi svom partneru

Nadamo se da su vam ova saznanja i saveti bili od koristi. 

Naslovna foto: izvor