Emocije su jako važne i one su neverovatno značajne, one nam govore da li živimo život naše svrhe,
da li smo zadovoljni sa partnerom ili bez njega, i ponekad nam gorak osećaj u stomaku dok smo na poslu govori da bismo možda trebali da pronađemo drugo zanimanje.
IPAK najjednostavije opisano – emocije nam govore da li se u našem mozgu događa nešto dobro ili nešto loše, i daju nam povratnu informaciju, i zato sama emocija nije najvažnija, već naš odgovor na nju.

  Kolumnu piše: Dajana Kok

Ono što je pogrešno je što neki ljudi uvek dopuštaju emocijama da odluče o najvažnijim životnim odlukama, jer emocije nisu osećaj svrhe, one nam samo pomažu da stignemo do našeg osećaja svrhe i katkad moramo da istrpimo i one negativne emocije zarad većeg dobra. Kao što sam već napomenula, ne postoji loša emocija, svaka nam daje priliku da rastemo i da se usvršavamo, postoji samo loš ili dobar odgovor na nju.

Problem stupa kada uz delovanje u skladu samo sa emocijama koristimo i misaone obrasce koje smo stekli u detinjstvu ili tokom školovanja, i koji su apsolutno POGREŠNI, ali ih nismo svesni i zato ću napisati svaki i sigurna sam da će mnogi pronaći svoje reakcije bazirane na njima, ja jesam, jer svi ih imaju u većem ili manjem broju.

Ove misane obrasce je osamdesetih popularisao psiholog Dejvid Berns i dao im lako pamtljiva imena.

Pa da počnemo.

RAZMIŠLJANJE SVE ILI NIŠTA

Ovo je pretpostavka da su vaši problemi crno-beli i da za nešto postoji dva objašnjenja. Na primer: vaš posao je ili najbolji na svetu ili najužasnije iskustvo kroz koje morate da prolazite svaki dan. Vaš esej je sjajan ili je apsolutno neupotrebljiv, i sada sve morate ispočetka. Zbog ovakvog stava ili ne reagujemo uopšte, ili reagujemo previše burno. Trebalo bi da se potrudimo da vidimo nijanse, i shvatimo da je problem prihvatljiv i rešiv.

OKRIVLJIVANJE DRUGIH

Smatrati druge odgovornim za vašu nepovoljnu situaciju često je lakše nego prihvatiti odgovornost. U većini slučaja lakše je okriviti nekoga, čak i sa pravom, nego objektivno sagledati situaciju i pokušati da je poboljšamo, čak i ako nam neko nije bio od pomoći koliko smo se nadali da će biti.

SMATRATI DA JE NEŠTO KATASTROFALNO

Usresređenost na najgori, najneprijatniji mogući ishod relativno malog problema ili događaja nije od pomoći. Treba da se odmaknemo od situacije i sagledamo je realno takva kakva je – ne mora sve da ima prizvuk smaka sveta.

EMOCINALNO REZONOVANJE

Samo zato što osećate nešto – ne znači da je to istina. U žaru trentka lako je emocije shvatiti kao istinu, ali emocije nisu pouzdani indikatori realnosti. Možda snažn osećate da neko želi da bude bolji od vas, ali to prosto nije tačno, i da osoba uopšte ne misli na vas – već vi razmišljate o sebi.

PRORICANJE BUDUĆNOSTI

U jednu stvar možemo biti sigurni – a to je da ne možemo biti sigurni u bilo šta! Ipak, kada krene panika, naš mozak se igra sa najgorim emocijama, i udružen sa katastrofiranjem, uveren je da će se dogoditi najgora moguća opcija.

ETIKETIRANJE

Na primer: Pala sam na ispitu iz matematike, znači ja sam gluplja od svojih kolega.
Marija je zaboravila da mi donese izveštaje, ona je sebična.
Stalno to radimo, dok vozimo, idemo u šoping, kontantno etiketiramo nepoznate ljude bez dovoljno podataka o njima, ili žurimo da etiketiramo one koje poznajemo na osnovu nečega što (nisu) uradili. Retko smo u pravu.

UVELIČAVANJE NEGATIVNOG

Emocije nas često navedu da neke situacije gledamo tunelskim vidom. Dok veličamo negatvno, skloni smo da ignorišemo sve pozitivne situacije koje se mogu dogoditi... a zbog kojih bi se zapravo osećali mnogo bolje.

UMAJIVANJE POZITIVNOG

Ovo je slična kao i prethodna stavka. Toliko smo fokusirani na negativne ishode, da uopšte ne primećujemo šta je ono pozitivno vezano za situaciju, ili smatramo da to nije bitno. Na primer kada omalovažavamo naša dostignća i kada insistiramo da je svako mogao da uradi to što smo mi uradili, omalovažavamo ono pozitivno.

ČITANJE MISLI

Upravo kao i proricanje sudbine, čitanje misli dovodi do dramatičnih predviđanja realnosti bez mnogo dokaza. Međutim, dok proricanje budućnosti koristimo kako bi mogli da previdimo šta će se desiti na osnovu naših emocija, čitanje misli koristimo u pokušaju da predpostavimo šta neko drugi misli/oseća na osnovu vlastitih emocija.

PRETERANO UOPŠTAVANJE

Primena pretpostavki na svoju situaciju na osnovu izolovanih prošlih iskustava i malo dolaza dovodi do širokih i nerralnih zaključaka. Stereotipi o vrstama ljudi su najučestaliji, a u našem govoru se često mogu prepoznati opaske kao što su: Uvek to radiš, Brineš samo o tome itd.

KRIVLJENJE SEBE

To je ubeđenje da je sve vaša greška, da bilo šta loše da se desi da je to zato što ste vi bili nekopetentni ili nedovoljno skoncentrisani. Tako se stavljamo u ulogu žrtve i ne pokušavamo da se suočimo sa problemom, već samo jadikujemo nad sudbinom.

REČENICE KOJE POČINJU SA: TREBALO JE DA

Ako mislite da je trebalo da vi ili neko drugi nešto uradite i sada je kasno, onda sebi i drugima postavljate nepravdena pravila. Ta vrsta izobličenja dovodi do osećanja griže savesti i gneva, pogotovo što se vreme ne može vratiti i ove kontatacije nisu od pomoći.

Dobro, sada kad smo pogledali misaone obrasce, koje od njih se najčešće odnose na vaše situacije?

Svi mi u manjoj ili većoj meri koristimo neki od ovih obrazaca, uglavnom nesvesno, ali sledeći put kad nas preplavi negativna emocija, možemo ih se setiti, shvatiti da su oni LAŽNI  i izaći na kraj sa emocijom onakvom kakva ona jeste, bez našeg mozga koji pod ustaljenim obrascom katastrofira ili čita misli čineći da se osećamo mnogo gore.

Odmaknite se i sagledajte emociju onakvu kakva ona zaista jeste, i zapamtite, emocija nije toliko važna koliko vaš odgovor na nju.

 Kolumnu piše: Dajana Kok

Dajana je strastveni uživalac svake vrste umetnosti, pogotovo književnosti i filma. Studirala je sprsku književnosti i jezik, uvek je zainteresovana za filozofiju i psihologiju, to su teme koje uvek rado istražuje. Neka vas Dajanine kolumne inspirišu tako da postanete najbolja verzija sebe!