Moram da priznam da sam se još prošle godine iznenadila koliko mi je dama došlo razočarano na seanse nakom 8.marta. Naime nisu dobile ono što su očekivale, jasno je da je jedan od problema očekivanje, tačnije iznevereno očekivnje. Kako uopšte do toga dođe? Jedna od teorija kojom možemo početi jeste da gutamo ono što nam se ne dopada, da se u odnosu u kome smo osećamo nevidljivo, da smatramo da je odraz pokazivanja pažnje ujedno i odraz ljubavi (čitaj jedini odraz ljubavi), da smo se skoncentisali na određen praznik, delo, te kada izostane u potpunosti se razočaramo.

U današnjoj kolumni, pričamo o očekivanjima za Dan Žena, o gorkom ukusu razočaranja i o neprestanom takmičenju između žena.

 Kolumnu piše: Ana Filip Nikolić, psiholog i psihoterapeut

Iz ugla psihologije ovde ima više iracionalnosti ili ti nerealnih zaključaka koji se mahom donesu još tokom ranog razvoja. Svi mi imamo nekakve logike života, stavove o ljubavi, brizi, pažnji, kulturi, obrazovanju, čemu god. Formirali smo ih tako što smo gledali svoju okolinu kako to ona radi ili smo otišli u ekstrem tako što smo imali jaku želju da od nekog ponašanja pobegnemo. Ovi stavovi su deo nas i protkani su kroz celo naše postojanje, vode nas kroz dan. Toliko su dugo tu da ne osećamo da nešto možda nije u redu s tim što ja mislim. Ili šta je ono što ja i radim.

Tom nesvesnom dinamikom upadamo u razna odigravanja, takmičenje na primer baš za 8. Mart. Pa ko je šta dobio, ko je koga iznenadio, to je sve na mrežama, pa dama koja nije za to davala ni pet para ujutru kad je ustala uveče bi već mogla da „sažvaće“ svog partnera koji pasivno leži na dvosedu držeći daljinski u ruci, što složićete se ni malo nije romantično, što baš ništa nije preduzeo.

Njoj se u međuvremenu popale osetljive tačke kako su eto svi nešto dobili samo ona nije. Zna ona tada da je to samo jedan dan i da ne bi trebalo da predstavlja celu nju ali u tom trenutku to biva jače. Jer krećemo od ideje „Ni taj jedan dan se nije setio“, to dalje pevodimo baš tim istim rečnikom simbola kako njemu zapravo nije stalo, da mu je stalo on bi se potrudio, cveče bukvalno izvire iz trotoara tih dana.

Iracionalni zaključci se dalje nastavljaju te ulazimo u dubinu, eto ne misli, to je tako sitan gest pažnje, nekad je moglo sve, danas ništa, osećamo e izmučeno, upadamo u uloge žrtve, sebe obezvredimo, dođemo do momenta čemu sve ovo i tako dalje... Jasno je da neko ko ima ovakve logike teško podnosi bilo koji dan u kome je očekivao da se nešto dogodi, za koji je kreirao scenario. Jer se izgleda nadamo da kad svih ostalih dana nije nastupila konkretna pažnja, da valjda hoće kad svuda piše da taj dan treba.

Kako ja onda razgovaram sa svojim klijentima?

Pokušavam da opipam koliko su poveđene i šta to zapravo znači za njih, probam da objasnim i da uhvatim iracionalnosti u zaključcima. Koje izgledaju da svako od nas ljubav i pažnju pokazuje na neki svoj način, da drugome dajemo ono što i nama treba. Da ako si Vi pažljivi na određen način ne znači da će i drugi to isto napraviti za nas. Da pažnja ako izostane ne bi trebalo da bude potpuna tragedija, već da pokušate to da komunicirate kako ste se zbog toga osetili. Mnogi ovde osete ograničenja od svoji partenera. Osete da jednostavno oni to ne mogu, ne zanima ih, budu tvrdi u svojim stavovima da je to za njih kliše, da se nisu setili, da eto rade nešto drugo...raznih opravdanja tu ima. Ko uspe to da razume i da se ne uvredi na nivou „Nema pažnje, nema ljubavi, nema ljubavi, što sam ovde...“ on može razočarenje i da prevaziđe.

Kao na primer moja klijentkinja koja mi je poslala poruku „Uzela sam Perinu karticu, platila sebi buket cveća, sela sa detetom na kolače, divno sam se provela“.

Kada nemamo partera koji će brinuti o detaljima, ili koji će umeti da pokaže suptilno svoje emocije, i svoje misli kroz nekakav gest pažnje, najgori scenario je da se zbog taga danima ljutimo i jedemo, daleko bolje je rešenje, nije se setio, dobrooo, da vidim kako ja to mogu sama da nadoknadim.

Ako Vas neko nije obradovao ili iznenadio, ne znači da ne voli.

 Kolumnu piše: Ana Filip Nikolić, psiholog i psihoterapeut

"Psihoterapija je moja ljubav, građenje odnosa sa klijentima je nešto što me ispunjava i zbog čega rastem svakodnevno. Nije bilo lako upustiti se u ovu avanturu, ali sam sigurna da svaki minut utrošen u sebe niko ne može oduzeti."