4 lekovite biljke koje bi svako trebao da ima u svojoj bašti

Lekovito bilje se još od davnina koristilo u alternativnoj medicini. Danas, sa razvojem te grane, bačena je senka na narodne običaje. Međutim, i u modernom svetu postoje ljudi koji na tradiciju ne daju. Jedni od takvih se baš bave baštovanstvom. Neki iz hobija, neki poslovno, ali bilo kako bilo, na taj način održavaju vezu sa tradicijom. Sadnjom i kasnije upotrebom lekovitih biljaka možete učiniti mnogo toga korisnog za vaše zdravlje. Jačati svoj imunitet, rešiti se raznih oboljenja na koži, a povoljno deluju i na stres.

Saznajte u nastavku koje su to lekovite biljke najpopularnije za sadnju.

NE PROPUSTITE:ALOE VERA - SAVETI ZA ODGOJ I NEGU

Kamilica

Kamilica je jednogodišnja biljka, visine oko 30-60 cm, uspravne i razgranate stabljike. Cvetovi su prijatnog mirisa, pomalo gorkog i aromatičnog ukusa. Samonikla je, raste uz puteve, na napuštenim zemljištima, livadama, međutim i gaji se, gde ima obilje zaslanjenih zemljišta kakva kamilica naročito preferira. Kamilica deluje antiseptično, sprečava upalne procese, stoga se upotrebljava za ispiranje očiju, usta, nosa, kao i svih osetljivih organa.

Etarsko ulje kamilice ima spazmolitički efekat, pa se koristi kao blago sredstvo za opuštanje glatkih mišića i podstiče probavu.

Istraživanja pokazuju da kamilica deluje antibakterijski, antifungalno i antiviralno, pa se upotrebljava za inhalaciju kod kijavica, infektivnih i alergijskih oboljenja disajnih puteva, upala sinusa. Kamilica sprečava razvoj čira na želucu i omogućava njegovo izlečenje. Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grčeva u želucu, upale debelog creva, dijareje, gastritisa i viška želudačne kiseline, nadutosti želuca.

Pomaže i kod nervne preosetljivosti, razdražljivosti, neuralgija, za umirenje, protiv nesanice i premorenosti. Poznata po svojstvima da omekšava i regeneriše kožu našla je ozbiljnu primenu u kozmetici kao jedna od najboljih lekovitih biljaka za negu kože i kose. Takođe je značajna njena upotreba u industriji hrane i pića. Da li ste znali da se kamilica koristi u proizvodnji više stotina komercijalnih varijanti piva, i tada već nije važno da li ima stabljike, listova i koliko.

Crni luk

Crni luk je povrće koje u ljudskoj ishrani postoji godinama. Smatra se da je najrasprostranjenija vrsta povrća jer se koristi u različitim oblicima na svim kontinentima. To je dvogodišnja biljka čiji su svi delovi jestivi i pera i lukovica. Luk u sebi sadrži pre svega visoke vrednosti vitamina C i B zatim folnu kiselinu, gvožđe, kalcijum i dijetetska vlakna. Ima niske vrednost soli i ne sadrži masnoće.

Pored ovoga, on sadrži i supstancu koja se zove kuercetin. Kuercetin je antioksidans. Zahvaljujući miksu svih ovih sastojaka luk predstavlja jednu od najzdravijih vrsta povrća. Zahvaljujući svim tim sastojcima, sadržaju vode u sebi i antioksidans kuercetinu luk predstavlja jednu od najzdravijih namirnica. Koncentracije kuercetina u luku je tri puta veća nego u jabuci.

Nana

Nana je višegodišnja biljka, jakog mirisa, raste samoniklo kao korov, ali može da se gaji u saksijama. Uzgajati nanu u bašti ili saksjiji je veoma lako, a zahteva dosta vode i treba je redovno zalivati. Osim što ima lekovita svojstva, nana je odličan začin. Ova lekovita biljka sadrži vitamine, minerale, kiseline, betakaroten, vlakna, tanine, flavonoide. Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima, list i eterično ulje nane važne su sirovine za proizvodnju velikog broja lekova, higijenskih, dijetetskih, kozmetičkih i mnogih drugih preparata.

Nana je biljka karakterističnog mirisa, naročito njen list koji sadrži najviše eteričnog ulja. Eterična ulja iz lista nane osvežavaju i hlade zato što sadrže mentol. Nana je odličan izvor mangana, bakra i vitamina C, a u sebi sadrži antioksidativna, antispazmodična,  antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva.

Lavanda

Lavanda raste kao samonikla u mirisnim žbunovima na kamenitim, osunčanim i sušnim prostorima širom Evrope. Njeni mirisni ljubičasti cvetovi privlače pčele, poznata je i kao medonosna biljka. Lekoviti delovi biljke su cvetovi iz kojih se dobija eterično ulje. S obzirom na umirujući i anksiolitični efekat aktivnih sastojaka, upotreba sušenog cveta pavande se preporučuje za ublažavanje anksioznosti, nervoze i protiv nesanice.

Veoma povoljno delovanje ima i na ublažavanje reumatskih bolova, doprinosi ublažavanju grčeva u organima za varenje, olakšava eliminaciju gasova, a zbog antiseptičnog i antibakterijskog dejstva efikasna je i kod respiratornih infekcija. Čaj od lavandinog cveta koristi se za umirivanje grčeva, migrene i vrtoglavice. Kupke sa lavandom deluju opuštajuće, a mešavina sa kantarionom valerijanom i jagorčevinom pomaže kod nesanice.

Koju vi biljku uzgajate?