Kako to psiholozi kažu život je sastavljen od malih, svakodevnih ličnih izbora. Mi često pišemo o navikama, o tome koliko je važno razviti pravilne životne navike ali je od toga mnogo važnijinačin razmišljanja. U kom stavu započinjete svoj dan? Da li razgovarate sa ljudima iz nesvesnog stava '' ja sam niko i ništa ,, ili ste osvestili koliko vredite? Da li su samo afirmacije dovoljne za jačanje samopouzdanja? U narednim redovima podeliću sa vama svoje iskustvo, kako sam to osvestila svoj bezvredni stav i samu sebe sabotirala na putu do lične sreće.

Pa, krenimo redom!

NE PROPUSTITE: Kako definisati ljubavnu vezu kao '' ozbiljnu ,, ?

Na putu ličnog razvoja i generalno ostvarivanja ciljeva važna je produktivna komunikacija sa okolinom. Ovde nije reč o priči intravertnosti ili ekstravertnosti, svi moramo da radimo na komunikaciji i ona je esencija našeg života. Produktivna komunikacija čini naše telom zdravim, jer ne zadržavamo emocije u sebi ali nam širi svest  i omogućava poslovne i privatne uspehe. U radu sa psihoterapeutom uvek sam se pitala šta me to koči, sputava  na putu da izrazim sebe?

Svakako su uvek dobrodošle meditacije, afirmacije, saveti koji će nam dati vetar  u leđa da uradimo nešto produktivno i dobro za nas. Osećaj koji me je povremeno pratio jeste bezvrednost, davala sam autogol samoj sebi.

Sigurna sam da se i vama dešava, da to nije ništa loše jer nas takav stav tera da stalno učimo, borimo se za sebe sve dok ne pregorimo i zatvorimo se u sobu jer se osećamo izmoreno. Zapravo, kako bi mi efikasno radili na svom samopouzdanju ne možemo samo da stanemo isred ogledala i kažemo sebi ''lepa si, pametna si i vrediš ,, . Moramo da dođemo do korena problema i zavirimo duboko u sebe kako bi videle kada je posejana ta klica nevere u nas.

Iznenadićete se kada shvatite da je samopouzdanje urušeno u detinjstvu, u malim beznačajnim i smešnim razgovorima sa okolinom koja je tada nama predstavljala ceo svet.

Možda je to bio neki dečiji rođendan kada ste poniženi, možda su odrasli bili nestrpljivi i umorni nakon radnog dana i nisu imali vremena da saslušaju vaše ideje ili odgovore na pitanja. U svakom slučaju reč je o nesvesnom ponašanju drugih, koje smo mi kao dete percpirali pogrešno. Psiholozi ističu da se mi kao deca poistovećujemo sa okolinom, tako da mislimo da svaka situacija i ponašanje zavisi od nas. Jasno je da kada nas ućutkaju mi smatramo da nismo dovoljno vredni i povlačimo se u sebe.

Kada stignemo do korena problema, shvatamo da ponašnje drugih ljudi koje je grubo, odbijajuće često nije imalo veze sa nama i našim kvalitetima. Shvatamo da mi vredimo i kvalitetna smo osoba čak i kada nas neko odbije, kada se nekome ne dopadamo. To nema veze sa nama, ne moramo uvek da ispravljamo ljude i dokazujemo sopstvenu vrednost.

Kroz psihoterapijski proces shvatamo da vredimo, imamo šta da ponudimo svetu i ne moramo da se dokazujemo. U redu je da neko misli drugačije i ne želi da bude u našem društvu. Kada sam prihvatila činjenicu da moju vrednost definišu moje navike i moje ponašanje i znanje a ne mišljenje drugih o meni komunikacija sa svetom se promenila. Postala sam srdačnija, otvorenija i direktnija što mi je sve aspekte života učinilo boljim.

Zavirite duboko u sebe, nadam se da vas je moja priča ohrabrila!