Adolescencija je turbulentan period pun promena i izazova, kako za devojčice, tako i za dečake. Međutim, često se fokusiramo na probleme sa kojima se suočavaju devojčice, dok se tiha borba tinejdžera muškog pola neretko zanemaruje. Nedavni članak sa portala najboljamamanasvetu.com skreće pažnju na ovu "tihu krizu" koja pogađa mnoge dečake i naglašava važnost roditeljske svesti i podrške. Na dijaloge, pitanja i razmatranja, navela nas je Netflixova serija Adolescence. Ako niste, savetujemo da je pogledate. 

Proteklih dana, ceo svet bruji o novoj Netflix-ovoj seriji ,,Adolescence”. Serija koja prati priču 13-godišnjeg dečaka optuženog za ubistvo i povezanost sa manosferom, zarobila je pažnju gledalaca i na našim prostorima. I dok su gledaoci pod utiskom tragedije sa ekrana, suočavanja sa istinom i činjenicama, dramom, emocijama koje vidimo u likovima, da li četvorosatna serija spada samo u red fikcije nastale iz pera scenarista, ili je istinita priča? Da li je se radnja iz serije dešava u stvarnom životu? Da li je to nova realnost sa kojom se svet suočava i da li je strah roditelja opravdan? Da li je zaista moguće da je internet tako moćan i da ljudi sa one strane ekrana imaju toliko uticaja da mogu da radikalizuju i indoktriniraju generacije koje dolaze? Toliko pitanja je serija probudila, a odgovora ima jako malo.

Ovim tekstom ćemo pokušati da odgovorimo makar na neka pitanja, a posebno da skrenemo pažnju na bezbednost dečaka na internetu i opasnosti koje nastaju pod uticajem neprimerenog sadržaja i ljudi koji ga promovišu.

„You can’t keep an eye on them all the time, love. You just can’t." („Ne možeš stalno da ih držiš na oku, draga. Jednostavno ne možeš.“) Ovom rečenicom otac dečaka Džejmija koji je počinio ubistvo školske drugarice pokušava da uteši svoju suprugu, nakon što su oboje prihvatili činjenicu da je njihov sin provodio sate ispred kompjutera, a da nisu imali pojma šta se dešava iza ekrana.

Ne brinite – neću vam spojlovati detalje serije. A čak i da se neki od njih otkriju, to ne znači da treba da je preskočite, pogotovo ako imate dete kod kuće, a naročito ako je to tinejdžer. Ova serija je obavezna za gledanje! Iako je protagonist serije mladi tinejdžer Džejmi, serija se bavi dubokim, intenzivnim temama koje su uglavnom „odrasle“, što joj daje posebnu važnost. Naša deca svakodnevno se suočavaju sa ozbiljnim, često za mladi um nejasnim i teško shvatljivim temama, upravo na uređajima koje smo im mi dali u ruke!

Želela bih odmah da naglasim jednu činjenicu: Tekst pred vama ni u jednom trenutku ne opravdava akt dečaka. Tekst pokušava da prikaže problematiku sa kojom se dečaci suočavaju u digitalnom svetu, a koje najčešće uopšte nismo svesni, ne umemo da je uočimo i ne znamo kako da reagujemo. Upravo se to i desilo u seriji. Džejmijevi roditelji bili su potpuno nesvesni sadržaja koji je njihov sin konzumirao na internetu. To je apsolutno jasno kada u poslednjoj epizodi otac dečaka kaže: “We thought he was safe”. („Mislili smo da je bezbedan.“) - objašnjava Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu i mama, za portal Najbolja mama na svetu. 

Ovo je problem sa kojim se, nažalost, susreću mnogi roditelji i u Srbiji i u regionu. Naivno je verovati da ništa loše ne može da se desi kada dete sedi dva metra od nas, u fotelji, s telefonom u ruci. Može! Na internetu ga mogu čekati predatori, može biti izloženo digitalnom nasilju ili gledati sadržaj koji nije primeren njegovom uzrastu. Da li će dete reći roditeljima kada se nađe u nevolji? Verovatno neće, jer nije uvek ni svesno opasnosti, niti je razvilo dovoljno kritičko mišljenje da bi prepoznalo štetne uticaje koji dolaze sa ekrana.

Serija "Adolescence" ima važnu poruku koja će biti shvaćena samo od strane onih koji su spremni da je razumeju i pre nego što je pogledaju. Poruka je jasna: internet i društvene mreže nisu uvek bezbedno mesto za decu, i roditelji moraju biti uz njih kako bi ih zaštitili od zamki virtuelnog sveta. Iako društvene mreže nisu bile direktno odgovorne za Džejmijeve postupke, sigurno nisu bile ni lek za njegove emotivne i psihološke slabosti. U delikatnim tinejdžerskim godinama, Džejmi je bio žrtva (digitalnog) nasilja i podsmejavanja. Osim toga, nije bio popularan u društvu, a popularnost je postala ultimativni kriterijum za uspeh u današenjem (virtuelnom i realnom) svetu. Osećao se odbačenim.

Jedna od ključnih vrednosti serije jeste što se postavlja pitanje dečaka, njihovog identiteta i vrednosti. Temeljno se razmatraju tema usamljenosti i emocionalne potisnutosti, koje su često prisutne u životima mnogih mladih dečaka. Većina serija koje se bave bezbednošću dece na internetu obično se fokusira na devojčice, dok su dečaci često zapostavljeni. Zašto? Da li se njihovi problemi, naročito u digitalnom prostoru, ignorišu? Zašto se ne priča više o njihovim problemima i izazovima na koje nailaze u virtuelnom prostoru? Da li smo ih uopšte svesni?

Problemi sa kojima se suočavaju dečaci su višestruki. Jedan od razloga je sveprisutna pornografija, koja je posebno štetna za dečake, kao i tradicionalni stil roditeljstva koji često ne dozvoljava dečacima da izraze svoje emocije. Tu je i kulturološki pritisak da dečaci ne smeju da plaču, a isto tako da ne pokazuju slabost, što se naročito odnosi na njihovu interakciju sa ženama i društvom. I dalje se govori ,,ne plači kao devojčica”, zar to nije tužno? Učimo ih od malih nogu da potiskuju bol, nepravdu, emociju. Delimično jer ne smeju da pokažu emocije i kažu kako se osećaju čak ni najbližima jer ,,to muškarci ne rade”. Zbog svega ovoga, dečaci se najčešće povlače u digitalne svetove i video igre.

Svi ovi faktori čine dečake još ranjivijima. Neki od njih mogu razviti emocionalnu povezanost sa digitalnim botovima, koji često simuliraju ljudske razgovore, pa čak i empatiju, što može dovesti do prepoznavanja tih botova kao prijatelja. Nažalost, to može dovesti do dečakovih odluka da podeli svoje lične podatke sa potencijalno opasnim entitetima. Tu su i digitalni influenseri poput braće Tejt, koji promovišu problematične stavove prema ženama, pa čak i opasnu mizoginiju. Delimično su krivi i pametni telefoni. Delimično društvene mreže. Delimično činjenica i da dečaci i tinejdžeri ćute! Ne žele da priznaju da su žrtve maltretiranja, ucena, prevara, zlostavljanja da ne bi ispali ,,slabići“ ili ,,kukavice“, jer ih je stid, jer misle da im niko neće verovati i da neće ispasti pravi ,,muškarci“. To važi i za internet nasilje.

Jedan od najpotresnijih aspekata serije jeste to što Džejmi veruje da je fizički neprivlačan, nesiguran u odnosima sa ženama, i samim tim nesposoban da izgradi zdravu emotivnu vezu. U njegovom ponašanju postoji blaga mizogenost i želja za kontrolom, ali iza svega toga stoji duboka nesigurnost. Takođe, serija se bavi pojmom „involuntary celibate” (incel) i uticajem osoba kao što je Endrju Tejt. Izraz „involuntary celibate” (incel) se koristi za opisivanje muškaraca koji se osećaju kao da su u „prisilnom celibatu”, a samim tim razvijaju ogorčenje i mržnju prema ženama. Opisuje muškarce koji nisu u vezi i ne uspevaju da uspostave seksualne ili romantične veze, i to najčešće iz razloga koji smatraju da je van njihove kontrole. Ovaj termin se često koristi u kontekstu frustracija, ogorčenosti i ponekad mržnje prema ženama, koje su deo šire „incel“ (involuntary celibate) zajednice. Povezanost između „involuntary celibates“ (incela) i serije leži u načinima na koje oba fenomena istražuju unutrašnje konflikte, frustracije i izazove mladih dečaka u savremenom društvu, posebno u kontekstu njihovih odnosa sa ženama, njihovih očekivanja o muškosti i njihovih emocionalnih i socijalnih problema.

U kontekstu Džejmijevih frustracija i unutrašnjih konflikata, serija postavlja pitanje da li je on postao nasilnik zbog svog identiteta koji je oblikovan kroz medije i tehnologiju, i šta znači biti „pravi muškarac“ u svetu koji od njega traži da bude emocionalno neosetljiv, uspešan i fizički dominantan. Da li su serija i njen sadržaj samo fikcija ili postoji stvarna povezanost sa uticajem internetskih uzora kao što je Tejt na mlade? Da, to je moguće! I ne samo u slučaju serije. Setite se skandala sa popularnim jutjuberom iz Srbije koji je pokrenuo kampanju digitalnog nasilja prema jednoj devojci, a njegovi fanovi, većinom deca i mlađi tinejdžeri, nastavili su s nasiljem i nakon što je njen život tragično okončan.

I ne, neće svako dete koje pogleda neki klip braće Tejt postati ubica. Neće svi ni zamrzeti devojke i žene. Neće svaki dečak koji igra pucačku igru postati masovni ubica koji ,,pucačinu” želi da oseti i u stvarnom svetu, a ne samo u virtuelnom. Ali je nužno da budemo tu, da budemo prisutni u njihovim životima, da ih čujemo i vidimo, da im budemo glas razuma!  Deca, pogotovo u tinejdžerskom periodu traže svoje uzore i idole van roditeljskog doma, odnosno van porodice. Deci je važno da za kreiranje i razvoj sopstvenog identiteta imaju uzore na koje mogu da se ugledaju. Oni traže uzore koji će im pomoći da definišu svoju vrednost u svetu. Problem nastaje kada su ti idoli pogrešni, kada promovišu antivrednosti, agresiju, mržnju, a takvi su na internetu, nažalost, najpopularniji. Kada su deca u velikoj meri usmerena na ovakve pojedince, mogu da izgube iz vida da je određeno ponašanje neprihvatljivo. Naša deca se rađaju, žive, obrazuju, sazrevaju u digitalnom dobu i razumljivo je da nove uzore pronalaze baš tamo. Ako se dete identifikuje sa pogrešnim idolom, želeće da bude kao on ili ona, prihvatiće njegove ili njene moralne norme, ponašanje, stavove.

Kako ovo izbeći? Setite se saveta sa početka teksta – komunikacijom! Sedite i pitajte dete da vam pokaže koga prati, kakve slike i klipove gleda, zajedno komentarišite, pitajte dete šta mu je interesantno a potom objasnite zašto određena osoba ne treba da bude uzor i ne zaslužuje pažnju. Pomozite detetu da formira kritičke stavove i razmišljanja o pojedincima, teorijama, stavovima, na internetu.

Serija ukazuje na značaj obrazovanja dece o opasnostima koje vrebaju na internetu. Iako serija ne daje eksplicitne edukativne poruke, jasno je da se kroz radnju i likove prikazuju realni problemi s kojima se deca suočavaju. Ovaj aspekt je važan jer podseća na to koliko je značajno da roditelji i škole aktivno učestvuju u obrazovanju dece o bezbednosti na internetu. Deca moraju da nauče kako da koriste internet odgovorno i bezbedno, a roditelji, uz pomoć edukacije i aktivnog nadzora, mogu obezbediti da njihova deca ostanu zaštićena od digitalnih opasnosti. Komunikacija je ključ, jer samo otvoreni razgovori mogu pomoći u prevenciji problema i u jačanju međusobnog poverenja. Bezbednost dece na internetu mora biti prioritet, jer opasnosti nisu samo realne, već i ozbiljne.

MALI REČNIK POJMOVA KOJI PRATE SERIJU:

Pravilo 80/20: U seriji je više puta spomenuto ,,pravilo 80/20” koje opisuje ideju da 80 procenata žena želi da izlazi samo sa top 20 procenata muškaraca (u smislu privlačnosti i bogatstva). Ovo se često koristi kao način da se prebaci krivica sa muškaraca, koji imaju problema da privuku pažnju, na žene, jer se veruje da su one previše „izbirljive“.

Emotikon u obliku pasulja (kidney beans) se koristi da označi da je neko “incel”. Ubijena devojčica Kejti je koristila ovaj emotikon da bi zadirkivala Džejmija u komentarima ispod njegovih objava na Instagramu. Incels su dugo koristili emotikon u obliku šolje za kafu da izraze prezir prema ženama, često samostalno ili stavljajući ispred reč „žene“.

Manosfera je skup veb sajtova, blogova i onlajn foruma koji promovišu muškost, mizoginiju i opoziciju feminizmu. Dok je manosfera ranije bila ograničena na mračne kutke forum sajtova poput Reddit-a i 4chan-a, sada je prodrla u “obične” društvene mreže, sa manosferskim komentarima koji su prisutni (i popularni) na Instagram-u i TikTok-u. Najglasniji na ovim kanalima su upravo pratioci Endru Tejta.

Crvena pilula je takođe često korišćen emotikon da označi incel, kao što je objašnjeno iznad. Alfa muškarci su tradicionalno muški tipovi (ili „čedi“), beta muškarci su podložni (ili „kuksovi“), a sigme se smatraju usamljenim vukovima. Mnogi incels žele da postanu više „alfa“ da bi privukli žene, jer veruju da su ovo jedini tipovi muškaraca koji privlače žene.

Emotikon crvena pilula pomenut je u drugoj epizodi serije. Odnosi se na film Matriks. U Matriksu, protagonist Neo dobija izbor između dve pilule. Ako uzme plavu pilulu, nastaviće da postoji u svetu kakav poznaje, koji je zapravo simulacija. Ako uzme crvenu pilulu, biće pušten u „stvarni svet“, gde će mu biti otkrivena istina. Biti „red-pilled“ u manosferi znači da vidiš svet onakvim kakav zaista jeste. To znači da muškarci „vide“ pravu prirodu ženskog ponašanja i preferencija u vezi (tj. da su žene „površne“, fokusirane na tradicionalnu muškost) i veruju da su žene problem.

Autor teksta: Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu i mama
Redakcija i izvor: Najbolja mama na svetu

Fotografije: Netflix