Trauma je duboko emotivno i fizičko iskustvo koje može imati dugotrajne posledice na naše telo, um i emocionalno blagostanje. Kada smo izloženi traumatičnom događaju, naše telo prolazi kroz različite biološke promene koje su deo prirodne reakcije na opasnost. Problem je to što trauma ostaje u nama i telo iz godine u godinu trpi njeno podsvesno delovanje.

Pa, krenimo redom.

NE PROPUSTITE: Detoksikacija i čišćenje organizma prirodnim putem u proleće!

Svi smo u određenom delu života osetili traumu, koliko god dobro detinjstvo imali. Psihoterapeuti ističu da ne postoji jasna definicija traume, za svakog je drugačije iskustvo traumatično. Dakle, ne morate proći kroz zastrašujuće scene iz najgoreg filma kako bi bili istraumirani trauma se može pojaviti u naizgled bezazlenim situacijama. Zato treba sagledati svoja osećanja, ne upoređivati svoja iskustva sa iskustvima drugih i ne tražiti od prijatelja validaciju traume već isključivo od stručnog lica.

Jedan od ključnih aspekata traumatizovanog tela je aktivacija autonomnog nervnog sistema, koji reguliše naš odgovor na stres. Kada smo izloženi traumi, naša tela se prebacuju u "bori se ili beži" režim. Simpatički nervni sistem se aktivira, što rezultira povećanim radom srca, ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i oslobađanjem adrenalina. Ove fiziološke promene pripremaju nas da se suočimo sa opasnošću i brzo reagujemo.

Što je super i zaista nas u trenutku kada se truma događa može spasiti, pogotovo kada se susrećemo sa fizičkim opasnostima. Problem nastaje kada telo zapamti reakciju i situaciju a mi je ne obradimo i ne podelimo sa stručnim licem.

U narednim godinama naša trauma živi u nama, bukvalno imamo sačuvan događaj u koji mislima možemo da se vratimo i ponovo ga doživimo. Doživljaj je često stopostotno realan tako se naše telo vraća u tadašnji trenutak i dolazi do hormonske neravnoteže, lučenja adrenalina i drugih fizioloških potreba a sve kako bi nas zaštitilo od opasnosti. Ukoliko se ne preprodi trauma i ne podeli sa stručnim licem naše telo i um postaju sve osetljiviji. Okidači se javljaju sve češće, jer se duboko u sebi plašimo da se trauma ne ponovi i reagujemo na različite zapravo bezopasne situacije uz povećan stepen nervoze, anksioznosti ulazeći u sukobe.

Traumatizovano telo takođe može iskusiti hiperaktivnost centralnog nervnog sistema, što rezultira povećanom osetljivošću na nadražaje. To može dovesti do stalne anksioznosti, hipervigilantnosti i teškoća u regulisanju emocionalnih reakcija. Ove promene mogu otežati normalno funkcionisanje i iz godine u godinu poremetiti našu svakodnevnicu i otežati nam ostvarenje jasno definisanih ciljeva.

Psiholozi objašnjavaju da  osobe koje su prošle kroz traumatična iskustva često se suočavaju sa simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), kao što su ponavljajući traumatični snovi, izbegavanje traumatskih podsticaja i hiperalerta. Jasno vam je da nakon intenzivnih snova zaista nismo u stanju da damo svoj maksimum na poslu, u odnosu sa decom, prijateljima i generalno dnevnoj komunikaciji. Trošimo sebe i trauma nam oduzima veliku količinu energije a mi obično nastavljamo dalje, izbegavajući unutrašnji problem.

Kada je telo izloženo dugotrajnom stresu i traumi, to može dovesti do disfunkcije sistema za regulaciju stresa. Ova disfunkcija može rezultirati hroničnim povećanjem nivoa kortizola, što može imati negativan uticaj na imunološki sistem, kardiovaskularni sistem i metaboličke procese u telu. Žene se u prvim godinama potiskivanja traume mogu susresti sa neredovnim menstruacijama a kasnije sa problemima sa štitnom žlezdom dok se kod muškaraca problem najčešće odražava na srcu.

Važno je naglasiti da svako telo reaguje na traumu na svoj način i da su posledice individualne, to je ono što psihoterapeuti iznova naglašvaju.

Neki ljudi mogu iskusiti fizičke simptome kao što su glavobolje, probavne smetnje ili bol u mišićima, dok drugi mogu imati emocionalne reakcije poput anksioznosti, depresije ili promene raspoloženja. Problem je što mi ovakve simptome rado prepišemo ishrani,, umoru i trenutnim životnim okolnostima a sve je to odraz dubokog straha, bola i nezadovoljstva.

Prvo i najvažnije je potražiti stručnu pomoć, poput psihoterapije ili savetovanja, kako bi se radilo na procesiranju traume i razvijanju zdravih mehanizama suočavanja. Znamo da je teško pokrenuti se i da postoje mnogobrojne predrasude u društvu ali vi ne morate razgovarati sa svojim okruženjem ako smatrate da nećete dobiti adekvatnu podršku. Kroz psihoterapiju vi ćete menjati sebe i vaše okruženje primetiće da se bolje osećate, vaš odnos će se poboljšati i često se desi da se najbliži ugledaju na osobu koja radi na sebi i žele da slede primer jer vide pozitivne promene. Vremenom se ljudi ugledaju na vas bez da kažete i jednu reč

Kako se postepeno budete oslobađali traume vi ćete želeti da postanete fizički aktivni, telo neće trošiti energiju na prekrivanje loših emocija i svakodnevni strah. Nakon dugog niza godina mnogi osete potrebu da se vrate svojim hobijima, unaprede zdravstveno stanje kroz zdrav način života i posvete se određenom hobiju. Na taj način postepeno oporavljamo i jačamo imuni sistem!

Danas su popularne određene tehnike relaksacije i meditacije koje jesu od koristi ali nisu ključne u procesu izlečenja. Uvek treba raditi na duboko ukorenjenim obrascima ponašanja sa psihoterapeutom kako bi kasnije mogli sami da se opustite kod kuće i doprinesete uz popularne tehnike relaksacije dobrom psihičkom i fizičkom stanju.

Možete vi to!