Kada sam se pre pet godina preselila iz Beograda u Oslo, doživela sam kulturološki šok. Ne zbog cena, ne zbog mraka, već zbog načina na koji Norvežani tretiraju zdravlje i hladnoću.

Mi smo nacija koja veruje da "promaja ubija", da se bez potkošulje ne izlazi ni u junu i da je kapica obavezna čim temperatura padne ispod 20 stepeni. A onda sam videla prizor od kog bi se svaka srpska baka zgrozila: kolica parkirana ispred kafića, na snegu, dok beba unutra slatko spava na minus pet stepeni. Roditelji? Oni piju kafu unutra.

Mislila sam da su ludi. Danas, kao majka dvoje dece koja u Srbiji nisu izlazila iz domova zdravlja, a ovde ne znaju šta je antibiotik, shvatam – mi grešimo.

Evo šta sam naučila od žena sa severa o imunitetu i šta možemo da primenimo odmah, čak i u Srbiji.

1. "Ne postoji loše vreme, samo loša garderoba"

U Srbiji, kad padne kiša ili duva vetar, parkovi su prazni. Deca su pred ekranima. U Norveškoj, vrtići izvode decu napolju po 4 sata dnevno, bez obzira da li pada kiša, sneg ili grad. Tajna: Vuna. Oni ne oblače decu u debele zimske jakne u kojima se oznoje pa prehlade. Oni koriste slojevito oblačenje - tanka vuna do tela koja greje čak i kad je mokra. Lekcija: Pustite decu (i sebe) napolju i po kiši. Virusi se ne razmnožavaju na čistom vazduhu, već u pregrejanim, zagušljivim sobama.

2. Spavanje na hladnom (Čeličenje od rođenja)

Skandinavci veruju da svež vazduh poboljšava kvalitet sna. Bebe koje spavaju napolju (dobro ušuškane u vunu) spavaju duže i mirnije. Ovo zvuči ekstremno, ali logika je jasna: hladan vazduh skuplja sluzokožu nosa, olakšava disanje i smanjuje otoke. Lekcija za nas: Ne morate bebu izneti na terasu, ali prestanite da pregrevate spavaće sobe! Temperatura u sobi gde se spava ne sme prelaziti 19-20 stepeni. Suv i vreo vazduh od radijatora je glavni krivac za noćni kašalj.

3. Manje lekova, više prirode

Kada dete ovde dobije temperaturu (a da nije visoka, preko 38.5), doktor vam neće dati ništa. Reći će vam: "Idite kući, dajte detetu vode, sladoled (da, sladoled za grlo!) i pustite telo da se bori." Kod nas se za svako curenje nosa trči po antibiotik. Time uništavamo prirodnu otpornost. Lekcija: Norvežanke leče prehlade ribljim uljem (Omega-3), boravkom na suncu (kad ga ima) i fizičkom aktivnošću. Dete koje trči i skače ima bolju cirkulaciju i brže izbacuje toksine.

Zaključak: Šta možemo da promenimo?

Ne možemo promeniti klimu u Srbiji, ali možemo promeniti navike. Sledeći put kada vidite da napolju rominja kiša, nemojte ostati unutra. Obujte gumene čizme, ogrnite se i izađite. Zaboravite na strah od promaje. Provetravajte stanove "širom" pet puta dnevno. I najvažnije -verujte imunitetu svog tela. Ono je stvoreno da se bori, samo mu ne smemo smetati pretopljavanjem i preteranom brigom.

Da li biste smeli da ostavite bebu da spava napolju na hladnoći? Šta mislite o ovom skandinavskom metodu? Pišite nam u komentarima!

Autor teksta: Marijana Živanić