Holesterol je jako važan za funkcionisanje organizma, nalazi se u svim ćelijama, a u krvi u maloj kolićini, učestvuje u stvaranju hormona (testosterona, estrogena i progesterona), u stvaranju vitamina D…

Povišene vrednosti holesterola u krvi, tačnije LDL holesterola, tkz.lošeg holesterola, dovode do stvaranja pločica na krvnim sudovima koje smanjuju njihov prečnik i vremenom može doći do začepljenja i infarkta ili moždanog udara. Za to su pored holesterola zaslužni i trigliceridi.

U slucaju povecanog holesterola  i triglicerida treba prvo promeniti način ishrane, pre nego što počnete sa lekovima.

Evo par saveta naše saradnice Anite Alterov - nutricioniste -  koji Vam mogu pomoći da spustite „loš“ holesterol na dozvoljeni nivo, odnosno da povećate novo dobrog, HDL holesterola.

1. Prvo treba da na najmanju moguću meru smanjite zasićene masti u ishrani. To su loše masti koje se nalaze u prerađenoj industrijskoj hrani kao što su suhomesnati proizvodi, iznutrice, crveno meso, punomasni mlečni proizvodi, tvrdi sirevi i razni namazi, margarin, majonez, peciva, slatkiši, gazirana pića i veštački voćni sokovi….

2. Kada ste izbacili ili smanjili količinu prethodno navedenih namirnica povečajte količinu dobrih masti, odnosno unos nerafinisanih ulja kao što su maslinovo, laneno, susamovo, bundevino, ulje od uljane repice. Koristite ih za salate ili ih dodajte na kraju kuvanja,a prženje hrane izbegavajte.

3. Što se tiče mesa birajte posnija mesa kao što su piletina, ćuretina, zečetina, a ribu uvedite bar dva puta nedeljno. Obavezno je uklanjanje viška masnoća i kožice. A od mlečnih proizvoda se preporučuje jogurt sa probioticima i mladi sirevi, kefir i kiselo mleko.

4. Povećajte unos svežeg povrća i integralnih žitarica, pravite sokove od limuna, grejpa i pomorandže, jer biljna vlakna i vitamin C pomažu izbacivanje holesterola i drugih toksina nagomilanih u organizmu. Možete uzimati i po malo jezgrastog voća (bademe, orahe, lešnike…)

Bitno je napomenuti da loša ishrana nije jedini činilac za stvaranje holeseterola. Na to utiču i drugi faktori kao što su genetika, godine života, gojaznost, stres, nedovoljna fizička aktivnost. Zato uz određene izmene u ishrani uvedite i više kretanja, najbolje šetnje i to najmanje pola sata svakodnevno i potrudite se da izbegavate stres ukoliko je moguće.

Možete vi to same!

Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista

Kontakt: anita.alterov@gmail.com

Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov