„Suncokreta nema u decembru, nije im sezona. Ma ko to kaže. Evo ga jedan. Stanuje na Konjarniku.“
Iako suncokreti cvetaju leti, postoje i neki koji su svoje glavice promolili decembra prošle godine. U pitanju je debitantski roman „Suncokreti“ autorke Nastasje Katanić.
„Suncokreti“ su sve samo ne običan, ljubavni roman koji ćete poneti ovog leta na plažu jer nemate pojma šta biste drugo nosili. Naprotiv. Ovo je roman koji se bavi našom suštinom, našim mislima, radom na sebi u onom pravom i punom značenju. Roman koji na momente boli, na momente leči, na momente ga bacaš pa ga ponovo snažno grliš. Ovo je nekoliko desetina stranica obretih u emociji.
Roman „Suncokreti“
Roman „Suncokreti“ nastajao je deset godina. Menjao se, učio i sazrevao zajedno sa autorkom, a kada je konačno dobio svoj današnji oblik, i sama autorka je shvatila pravo značenje rečenice: „Sve u TVOJE vreme.“ Sve pre toga je rano, a sve posle toga je kasno. Lepa vest vezana za „Suncokrete“, kako je jedna čitateljka i istakla, da je svaki trenutak pravi kada je ova knjiga u pitanju.
U centru zbivanja je dvadesetsedmogodišnja slikarka sa Konjarnika, Saška Popivoda, iz čijeg prvog lica i teče priča. Ona pati za Milošem Šekularcem kojeg je upoznala na svom prvom samostalnom letovanju. U toj patnji je niko ne podržava jer je ona već uzela maha i ostavlja Sašku sa jednim užasnim odrazom u ogledalu.
Njen prijatelj Mario se trudi da joj bude podrška u svom tom ludilu. Kao i njena terapeutkinja koju ponekad voli da slaže. Ili da joj ulepša stvarnost. Njene slike koje uvek pričaju istinu, i deda Sergej čije prisustvo i dalje oseća.
Beograd, junak za sebe, koji se poigrava njenim emocijama, testira njeno strpljenje, navodi je da se preispita da li je zaista raskrstila sa prošlošću.
Sijaset sporednih likova koji su čitaocu interesantni jer pružaju dublji uvid u našu junakinju.
„Suncokreti“ su duboka priča o prijateljstvu, privilegiji života, prioritetima i psihoterapiji. Uvid u naše dubine da bismo se izlečili, da bismo isplivali, da bismo voleli. Podsetnik da je svako od nas, suncokret svog života. I da bez obzira na sve, na svaki trenutak koji nas je boleo, svakog skota koji nas nije voleo, sunce izlazi, mi moramo da trčimo, i uvek svoje lice okrećemo prema izvoru svetlosti.
Čitaoci su rekli o „Suncokretima“
„Nastasjin prvi roman prepun je emocija, što je i njegov najveći adut. Opisi predela Beograda su magični, prikazana je najlepša strana prestonice, njena boemska duša. Obiluje citatima, mudrim mislima o ljubavi, životu, prijateljstvima, što mi se najviše dopalo.
Krajnji osvrt sa psihološkog aspekta i stručno objašnjenje pojma toksična veza daje još jaču dozu ozbiljnosti ovom prvencu i naznake da je Nastasja na putu da postane jako dobar pisac.“
Ana, @stanarka_biblioteke, bookstagramer
„U porukama koje smo razmenjivale tokom čitanja – priznala sam joj jedno. Ona je meni moja Adele. Jednom je neko o toj zvezdetini rekao „she makes us miss someone we didnt have“. Tako je mene Nastasja pogađala u dušu Milošem Šekularcem i boli koju je izazivao Saški Popivodi. Piše nam kroz kist mlade slikarke iz beogradskog visokog društva, o čudnoj roditeljskoj ljubavi koja ju je oblikovala jer „majka je početak i kraj“, o emocijama koje je godinama gajila i koje su joj bile zvezda vodilja, da bi na kraju poentirala samoizlečenjem, zadirući u stručnu tematiku koja vam otvara potpuno nov pogled na odnose koje gajimo.
Ne biste rekli da je ovo debitantski roman. Ta slojevitost u koju je umotala srž Saškine priče, poigravanje sa vremenskom linijom koja nas nimalo ne zbunjuje, lepota mnogih rečenica koje sam mahnito beležila (i da, ovo je moje prvo anotiranje domaćeg izdanja), mudre izjave, životne lekcije, sam njen pogovor koji nam lirski objašnjava svrhu svog romana – zaljubila sam se. Kako je samo lep taj osetan razvoj i napredak jednog mladog, kreativnog života koji pred sobom ima svetlu budućnost. Zapravo, kako je sve ovde lepo. Osim Miloša, nadam se razvedenog, iako mu je i to nagrada.
Tijana, @taste_column, busktagramer
„Ova knjiga je zahvalnost svakom Mariu i O., i roditeljima koji nisu uvek savršeni ali savršeno vole svoju decu, na svoj način. I o njemu, svi smo nekad volele nekog Miloša...ali one koje su od Miloša otišle i ponovo naučile da vole sebe, mi smo suncokreti svog života. Hvala ti za ovu knjigu, volim je.“
Marija Jovičić, čitateljka iz Vršca
„Ovaj roman je bukvalno jedan rolerkoster onih najdubljih i najiskrenijih emocija, što uopšte nisam očekivala, jer se vrlo brzo i lako čita i nekako mi je delovalo da se isto tako lako i završava. Stil pisanja je toliko lep, lak i poetičan a opet roman je prepun fantastičnih opisa i misli, ma doslovno sam oduševljena i najiskrenije želim da kažem hvala za sve poruke koje si želela da preneseš ovim divnim delom, i samo napred sa narednim romanom, biće zadovoljstvo čitati ga!“
Katarina, čitateljka iz Beograda
Izdavačka kuća „Besani“ u okviru koje su objavljeni „Suncokreti“, ispod objave na kojoj autorka pozira sa svojim prvencem:
„Da li ste pročitali jednu od naših najtraženijih knjiga?
Ovo je knjiga o Milošu, koji živi u svakoj ženi koja je nekada volela, o Beogradu, o ljubavi i patnji, o slikarki Saški i Mariu koji obožavaju Beograd, o sazrevanju, o preboljevanju.
Roman „Suncokreti“ je prvo delo Nastasje Katanić, a izdavačka kuća „Besani“ je ponosna na uspeh koji je ova mlada autorka ostvarila u neverovatno kratkom periodu.“
IK Besani
Roman „Suncokreti“ dostupan je za online poručivanje na sajtu izdavačke kuće „Besani“, trenutno je rasprodat u Delfi knjižarama sa kojima ova izdavačka kuća ima saradnju, ali uskoro očekujemo nove tiraže i dopune u knjižarama gde će moći da se kupi roman lično.
Za sve informacije, posetite instagram stranicu autorke Nastasje Katanić pod nazivom @ljubiteljka_melanholije.
NAJPOPULARNIJI Komentari