„Najveća radost u mom životu je bilo podizanje mog dečaka“, rečenica je koju bi moja mama verovatno rekla kada bih je pitao o tome kako je odgajati sinove

Genetika je čudo! Ovu rečenicu ste čuli verovatno bezbroj puta, čak i od lekara kada objašnjavaju naizgled neobične pojave kod dece, a koje su posledica nasleđa genetskog materijala roditelja. S druge strane, decu ne oblikuje samo genetika, već i ponašanje i ophođenje roditelja prema njima u danima detinjstva pa ste verovatno čuli za termine „dete senke“ i „dete svetlosti“. Osim ljubavi, koja se podrazumeva, evo nekih caka koje bi trebalo da primenjujete da bi vaš dečak izrastao u čoveka koje je zadovljan, samostalan, srećan i dovoljno samopouzdan, odnosno „dete svetlosti“.

Izvor: Najbolja mama na svetu

1. Roditeljstvo bez primene sile tokom ranog detinjstva – ili rizik od raznih negativnih društvenih posledica.

Uhvaćeni u koštac sa velikim brojem svakodnevnih obaveza, desi se da roditelji pribegnu primeni sile ili ucena u vaspitanju dece u ranom detijnstvu, a sve u cilju boljeg usmeravanja deteta i izvođenja na pravi put. Ovo često ume da bude kontraproduktivno, jer se dete brani tako što odbija svaki vid saradnje i poslušnosti roditeljima. Nakon toga, roditelji primenjuju restriktivnije mere, a s tim u vezi rastu i zahtevi prema detetu. Odgovor na ovakvo vaspitanje je vikanje, svađa ili imitiranje roditelja koje ume da dovede do ludila. Na kraju, roditelj se predaje i/ili odustaje, što samo pojačava detetovo loše ponašanje.

Istraživanja su pokazala da dečaci čije su majke u vaspitavanju primenjivale silu imali više problema u ponašanju i probleme u društvu, kao i da nisu bili prihvaćeni od strane vršnjaka u školama. Na drugoj strani je nežno roditeljstvo koje pomaže dečacima (i devojčicama naravno) da razviju svoje društvene veštine i da spoznaju sebe na pravi način.

2. Minimum konflikta i maksimum topline.

Da se ne protumači pogrešno, toplina ne znači popustljivost ili preterano povlađivanje. 

Naprotiv, tople majke su pune ljubavi, čvrste, ljubazne i spremne da ulože u razvoj svog sina. Ipak, postoji mišljenje da su sukob i toplina varijable koje nisu uvek pod kontrolom roditelja. Kao i kod svih ostalih veza u životu, i ovo je dvosmerna ulica. Veća je verovatnoća da će majke koje više rade na smanjivanju konflikta i povećanju topline koju dele sa sinovima, odgajiti dete koje je sposobno za život i razvijati korisne društvene veštine, kao što su sklapanje prijateljstva i poboljšanje moralnog razvoja svog sina. U najgorem slučaju, ovakvo ponašanje majki će, kažu istraživanja, smanjiti verovatnoću svog sina da se uključi u antisocijalno ili loše ponašanje u školi.

3. Podrška samoregulacije i oslobađenje od suprotnosti

Važan deo pozitivnog roditeljstva je učenje po modelu. Roditeljstvo koje se svodi na to “radi kako ti kažem, a ne kako ja radim” jednostavno nije dobra osnova za učenje složenih životnih veština. Složićete se da je lako naučiti dete da pere zube – ako se poredi sa učenjem tinejdžera da upravlja svojom anksioznošću.

Istraživanja su pokazala da samoregulacija kod dece koja obuhvata važne osobine poput samokontrole, donošenja odluka, upravljanje emocijama, zavisi od dva faktora. Prvi se odnosi na stepen autonomije koji majka daje svom sinu i ličnu odgovornost za samoregulaciju pri čemu se uspostavlja i održava odnos poverenja i privrženosti sa detetom. Drugi se odnosi na to da su suprotstavljene roditeljske prakse, poput manipulacije i podrivanja, povezane sa nižim nivoima samoregulacije kod dece. Ovakvi rezultati istraživanja su savim logični ako se uzme u obzir dobro poznato istraživanje koje dovodi u vezu manipulativne roditeljske strategije sa negativnim ishodima za decu.

4. Reakcija, smirenost i toplina, nasuprot inatu i problemima sa pažnjom.

Kao što smo naveli, roditeljstvo je dvosmerna ulica pa se odgovornost nikada ne može prebaciti samo na jednu stranu u potpunosti.  Ipak, istraživanja su pokazala da su majke koje su bile manje prisutne i koje su se manje „našle“ svojoj deci, kasnije su mogle da vide kako se njihovi sinovi bore sa problemima pažnje i inata. Čak su i preterano reaktivne disciplinske strategije kao što je izražavanje jakih negativnih osećanja prema ponašanju njihovog sina ili izražavanja autoritarne (za razliku od autoritativne) roditeljske filozofije takođe bile u korelaciji sa problemima inata i pažnje, verovatno zbog ciklusa roditeljstva sa primenom sile.

5. Izbegavajte oštru kritiku i preteranu emocionalnu uključenost da biste izbegli probleme u ponašanju.

Čini se da se studije o dečacima fokusiraju na eksterne probleme kao što su loše i antisocijalno ponašanje. U drugoj studiji koja je ispitivala ulogu kritike majke i preterane emocionalne uključenosti, istraživači su našli utemeljenje za svoju hipotezu da će majke koje više kritikuju imati sinove koji imaju veće šanse da se loše ponašaju.

Ovde lako možemo da upadnemo u zamku i da kažemo da dečaci koji se loše ponašaju češće „izazivaju” svoje majke da ih kritikuju. Ovo je tačno, ali je poenta da oštra kritika ne pomaže. Drugim rečima, mame koje koriste oštru kritiku ne ciljaju efektivno na loše ponašanje svog sina. Isto tako, majke koje su preterano emocionalno uključene, odnosno koje su previše zaštitnički nastrojene i preterano požrtvovane, ne doprinose izgradnji dobrog psihičkog profila svog deteta, odnosno autonomije njegove ličnosti.

Suština svega je da su pozitivno roditeljstvo, odgovarajuća autonomija i toplina dobri za odnos majke i sina, s tim da ovo važi bez obzira na pol roditelja ili deteta.

Izvor: Najbolja mama na svetu