Roditeljstvo je bez sumnje najlepši, ali najteži posao koji imamo u životu. Kako decu lepo odgajati i izvesti na pravi put je pitanje sa kojim se susreće svaki roditelj, i na koji očigledno ne postoji univerzalni odgovor. Sve je više onih učenja, koje bismo mogli okarakterisati kao alternativna u odnosu na tradicionalna, a koja kažu da deci treba dati slobodu i uvažavati ih kao individue. Ali i dalje nailazimo i na suprotne teorije. Kao što smo rekli, pravi i tačan odgovor ne postoji, a kako biste vi uspeli da razrešite svoju dilemu u ovom pogledu, verujemo da će vam do koristi biti ono što sledi u nastavku.

U pitanju su 3 različita naučna principa u vezi sa tim kako je najbolje da vaspitavate svoje dete - iz ugla nauke. 

NE PROPUSTITE: Sve što treba da znate o oporavku nakon carskog reza

Montessori sistem vaspitanja

Maria Montessori je bila prva žena u Italiji koja je završila medicinski fakultet - živela je krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, i bila je nekoliko puta nominovana za Nobelovu nagradu zbog svojih doprinosa u sferi odgoja i vaspitanja dece.

Evo nekih od njenih glavnih načela kako se treba ophoditi prema detetu:

1. Dete zaslužuje da ga poštujete, pa su molbe uvek bolje od naređenja.

2. Pokušajte da ne gledate decu odozgo, već da vam oči budu dok pričate u istom nivou, jer ćete se tako bolje povezati sa njim i biti doživljeni kao roditelj koji nema a priori naređivački i negativan stav.

3. Nemojte umesto dece da radite ono što ona i sama mogu da urade.

4. Važno je da dete od malena učite obavezama.

5. Nemojte kod deteta da stvarate osećaj krivice, i naučite ga da ispolji svoja osećanja.

Waldorf princip vaspitanja

Začetnik ovog pravca u pedagogiji je Rudolf Steiner, a glavna ideja njegovog sistema jeste da kod deteta treba razviti samopouzdanje, kreativnost, i ljubav prema radu, koji će mu biti neophodan kasnije kroz život. Rudolf je osnovao i svoju školu u kojoj nije postojao klasičan sistem ocenjivanja, već je sve bilo usmereno ka pragmatičnosti, pa su i testovi bili tako osmišljeni. 

On se zalagao za individualan pristup detetu, kako bi se kod svakog deteta što bolje, tj. što adekvatnije njegovoj prirodi razvili kreativnost, afiniteti, stvaralaštvo.

Takođe je bio zagovornik da deci treba dati da se igraju sa igračkama koje razvijaju motoričke sposobnosti, ali i one saznajne, kao npr. one u vidu drvenih kocki, geometrijskih tela.

Instrumentalizam

John Dewey se smatra začetnikom ovog pravca, i on smatra da decu ne treba zatrpavati formalnim znanjima, već ih učiti, što podrazumeva i vaspitanje roditelja i brigu u okviru institucija, da umeju da nađu izlaz iz svake situacije u kojoj će se u životu naći. 

Njegova logika je jednostavna - roditelji ne treba da uče decu, već da ih puste da delaju, jer kroz akciju će najbolje doći do saznanja. U skladu sa tim je važno i decu naučiti da je u redu da pogreše, i da zbog toga ne treba da se stide. Učiti ih neuspehu kao sastavnom delu uspeha. 

NE PROPUSTITE: Veštine u brizi oko bebe koja svaka mama mora da zna

Koji od ovih naučnih principa u načinu vaspitanja dece se vama kao roditeljima čini najbližim?

Foto izvor: brightside.me

Naslovna foto: http://priscilasaboia.com.br