Možda vi ili neko koga volite prolazi kroz određenu vrstu depresije. Bez obzira na razlog činjenica je da vi, vaši roditelji i ljudi koje volite niste sami. Istina je i da postoji puno različitih vrsta depresije sa kojima se ljudi susreću tokom života i to ne mora biti najgori mogući oblik. Možete se osećati loše, izgubiti na produktivnosti a zatim prepoznati svoje stanje i uzdići se poput feniksa. Svaka faza može da se poboljša, a takođe može i da se pogorša ukoliko ne uvidimo na vreme da smo depresivni i sve prepustimo spoljnim faktorima.

U nastavku saznajte kakve vrste depresija postoje i kako da ih prepoznate. 

NE PROPUSTITE: ZAŠTO JE VAŽNO VODITI RAČUNA O SVOM MENTALNOM ZDRAVLJU?

Veliki depresivni poremećaj

Ukoliko primećujete značajne promene u svojim osećanjima možda je pred vama veliki depresivni poremećaj, navode psihoterapeuti. Ovakva depresija utiče na ponašanje ljudi na poslu, ponašanje sa decom ali i svakodnevne radnje poput spremanja hrane.

Osetićete da ste izgubili interes za stvari koje vam obično prijaju i koje vas čine srećnim, kao što je sređivanje kose ili bavljenje sportom. Kada ovakva depresija ode daleko pojavljuju se neprestano loše misli, ali ovakvi slučajevi nisu česti.

Kada primetite da vas ništa ne usrećuje i da jednostavno nemate volje za svakodnevne aktivnosti i ljude koje volite možda je vreme da posetite psihoterapeuta.

Trajni depresivni poremećaj

Kada se zanemare prethodno opisana stanja ulazi se u krug trajnog depresivnog poremećaja, koji ima iste simptome ali traje minimum dve godine. Osobe koje se nalaze u ovakvom stanju imaju pad energije i prati ih loše raspoloženje koje ne umeju da objasne, navode stručnjaci.

Promene kvaliteta sna su veoma česte, jel dolazi do promene hormona tako da telo pati. U ovakvim trenucima je važno da ne slušate svačiji savet i ne savetujete sa ljudima koji nisu stručni, jer možete dobiti mnogo informacija koje vam neće pomoći.  Porazgovarajte sa stručnim licima i zakažite psihoterapiju. Ukoliko neko iz vašeg okruženja pati od trajnog depresivnog poremećaja, pružite toj osobi motivaciju i ljubav u vidu zagrljaja i lepih reči.

Predmenstrualni disforični poremećaj

Pred menstruaciju hormoni luduju i sigurni smo da ste čuli ali i osetili posledice ovih događaja u vidu nervoze, poznatije kao PMS. Nije istina da žene uvek imaju ekstremni PMS pred svoju menstruaciju, on može varirati iz meseca u mesec.

Mogli bi ste imali jak PMS koji se svrstava u depresivni poremećaj kada jedete suviše nezdrave hrane i konstatno vas prate loše misli. Manje fitičke aktivnosti takođe utiče na jak PMS, tako da nekoliko dana u mesecu budete potpuno bezvoljni.

Ipak, ovakva vrsta depresije se uz malo volje i posvećenosti može sprečiti a sve što trebate da radite je da povećate kvalitet svog života.

Posleporođajna depresija

Češće je nego što mislite da novi roditelji dožive poremećaj raspoloženja nakon rođenja deteta. Susreću se sa sasvim novim obavezama, odgovornostima i pritiskom okoline. Pritom se telo majki menja i one su usresređene na bebu nemajući vremena za oporavak i odmor.

Uvek možete da pomognete novopečenim mamama i na nekoliko sati pričuvate njihovu bebu kako bi one uspele da se naspavaju. Njihovo raspoloženje će uz vašu pomoć biti bolje a one će vam neizmerno zahvaljivati. Ukoliko ste se vi susreli sa postporođajnom depresijom, treba da razgovarate što više sa bliskim ljudima i da tražite njihovu pomoć, kako biste sabrali svoje misli, odmorili se ili uradili nešto drugo za sebe. 

Situaciona depresija

Pored prvobitnih depresija sa kojima se susreće svega 10 posto ljudi, ali koje ne treba zanemarivati tu je lakši vid depresije. Sa ovakvim promenama raspoloženja se susrećemo svi u periodu kada imamo različite probleme u privatnom i poslovnom životu.

Naše misli su preokupirane i pokušavamo da nađemo rešenje i budemo uspešni. Možemo potpuno blokirati mozak lošim mislim i strahovima, tako da odužimo pronalazak rešenja. U ovakvom slučaju loše raspoloženje je sasvim normalni i potrebno je popričati sa bliskim ljudima. Na taj način ćemo razmotati klupko svojih emocija i misli, a zatim se iznenaditi kada nam u toku razgovora padne ideja za razrešenje na pamet.

Zato nemojte zaboraviti na iskren razgovor sa ljudima koje volite jer nas čutanje upravo dovodi do depresivnog stanja i loših misli.