Očekujemo da primeti da smo uznemirene, a on nas pita šta nije u redu. Želimo da nas zagrli, a on počne da predlaže rešenja. Posle lepog zajedničkog vikenda kaže da bi veče proveo sam, dok se mi pitamo da li mu je našeg društva već dovoljno.
Takvi trenuci umeju da zabole upravo zato što nam je stalo. U njegovom ponašanju tražimo odgovor na mnogo veće pitanje: „Da li sam mu i dalje važna?”
Mi u redakciji verujemo da ljubav zaslužuje pažljiviji pogled od zaključka donetog na osnovu jedne večeri ili neizgovorene rečenice. Partner može da nas voli, a da naše potrebe ne razume odmah. Može da želi bliskost, a da mu bude potrebno i vreme za sebe.
Nijedno od sledećih ponašanja samo po sebi ne dokazuje ni ljubav ni njen nedostatak. Više nam govori celina odnosa: kako razgovaramo, koliko smo pouzdani jedno drugom i da li postoji spremnost da se prilagodimo kada saznamo da nekoga nešto boli.
I ove razlike nisu rezervisane za muškarce. I mi možemo da budemo osoba kojoj treba pauza, koja nespretno nudi savet ili ne prepoznaje partnerovu neizgovorenu želju.
1. Zašto želi vreme za sebe ako mu je lepo sa nama?
Želja za vremenom nasamo može da bude potreba za odmorom i ličnim prostorom, čak i kada je partner zadovoljan odnosom.
Kada nam je sa nekim lepo, lako poželimo da većinu slobodnog vremena provodimo zajedno. Zato nas njegova želja da ode sam u šetnju, vidi prijatelje ili nekoliko sati posveti svom interesovanju može iznenaditi.
U sebi možda već izgovaramo: „Ja bih izabrala njega. Zašto on sada ne bira mene?”
Međutim, u zdravom odnosu postoji prostor za zajedničke aktivnosti, prijateljstva i interesovanja koja ne delimo. Organizacija love is respect u smernicama o granicama naglašava važnost vremena koje partneri mogu da provode odvojeno, uključujući aktivnosti koje im prijaju. loveisrespect.org
Naš predlog je da prvo pogledamo kako ta potreba izgleda u praksi. Da li nam partner kaže šta mu treba? Da li zajedno planiramo vreme? Pokazuje li interesovanje za nas kada smo ponovo zajedno?
Možemo da zamislimo sasvim običnu situaciju: provele smo subotu zajedno, a on u nedelju želi nekoliko sati za sebe. Ako smo se nadale nastavku zajedničkog dana, naše razočaranje je razumljivo. Ipak, možemo da ga izrazimo bez zaključka da smo mu dosadile: „Računala sam da ćemo danas ručati zajedno. Hajde da vidimo kako da uklopimo oba plana.”
Tako naše očekivanje postaje vidljivo, a njegova potreba dobija prostor za objašnjenje.
Važna je i uzajamnost. I mi treba da imamo slobodu da odmorimo, vidimo prijateljice ili nešto uradimo same. Ako samo jedna osoba odlučuje kada se viđamo, dok druga stalno čeka, potrebno je da razgovaramo o tom obrascu.
Pitanje koje postavljamo sebi glasi: imamo li u ovom odnosu dovoljno prostora i za „mi” i za „ja”?
2. Da li neslaganje znači da nije na našoj strani?
Partner može da nas podržava i kada drugačije procenjuje situaciju ili se ne slaže sa našim izborom.
Ispričamo mu neprijatan događaj sa posla i očekujemo da odmah potvrdi da smo potpuno u pravu. Umesto toga, on postavi pitanje ili primeti da je i druga osoba možda imala drugačije namere.
U tom trenutku možemo da se osetimo usamljeno. Nismo želele raspravu o svim mogućim uglovima; želele smo da neko vidi koliko nas je situacija pogodila.
Mi zato razlikujemo sadržaj njegovog mišljenja od načina na koji ga iznosi. Može da se ne složi i da ipak kaže: „Razumem zašto te je to povredilo.” Možemo da čujemo drugačiju procenu i da pritom osećamo da su naše emocije prihvaćene.
Smernice Univerziteta države Juta o rešavanju sukoba naglašavaju da razumevanje i uvažavanje osećanja može da postoji i kada partneri nemaju isto gledište. USU
Naš predlog je da kažemo kakva nam podrška trenutno treba. Na primer: „Volela bih prvo da me saslušaš, a posle možemo da razmotrimo šta sam mogla drugačije.”
Takva rečenica mu daje korisnu informaciju. Ne mora da pogađa da li tražimo utehu, savet ili iskreno mišljenje o odluci.
Istovremeno, ne moramo da prihvatimo grubo obraćanje samo zato što je predstavljeno kao iskrenost. Rečenice kojima nas neko ismeva, umanjuje našu sposobnost ili omalovažava osećanja zaslužuju poseban razgovor.
Za nas je dobar znak spremnost da oboje ostanemo u razgovoru bez potrebe da druga osoba odmah prizna poraz. Možemo da izađemo iz neslaganja sa različitim mišljenjima i jasnijim razumevanjem.
Podršku prepoznajemo i po tome da li se osećamo slobodno da kažemo ono što mislimo.
3. Zašto traži pauzu baš kada želimo da rešimo problem?
Pauza tokom napetog razgovora može da pomogne ako je jasno dogovorena i ako se partneri zaista vrate temi.
Neke od nas žele da sve razjasne odmah. Kada razgovor ostane otvoren, teško nam je da se opustimo. Zato partnerovu rečenicu „Treba mi malo vremena” možemo da doživimo kao napuštanje u trenutku kada nam je najpotrebniji.
Druga osoba, međutim, možda primećuje da više ne uspeva pažljivo da sluša ili da joj raste potreba da uzvrati nečim što će povrediti.
Gottman institut objašnjava značaj pauze kada intenzitet emocija otežava razgovor, uz povratak temi nakon smirivanja. gottman.com
Mi bismo zato obratile pažnju na dogovor. Postoji velika razlika između jasne poruke „Važno mi je da ovo rešimo, hajde da nastavimo posle večere” i odlaska bez objašnjenja, posle kog danima ne možemo da pokrenemo temu.
U prvom slučaju znamo da razgovor ima nastavak. U drugom ostajemo u neizvesnosti i pokušavamo da pogodimo kada smemo ponovo da govorimo.
Ako smo mi osoba kojoj je teško da sačeka, možemo da kažemo: „Mogu da napravim pauzu, ali mi je važno da se dogovorimo kada nastavljamo.” Tako uvažavamo obe potrebe: prostor za smirivanje i sigurnost da problem neće biti zaboravljen.
Korisno je i da tokom pauze odustanemo od slanja niza poruka kojima nastavljamo istu raspravu. Ako smo se dogovorile da zastanemo, pokušavamo da napravimo stvarni predah.
Kada se vratimo razgovoru, krećemo od pitanja koje rešavamo. Ne moramo da ponovimo svaku rečenicu iz svađe da bismo bile saslušane.
Pauzu procenjujemo prema tome da li nam pomaže da razgovaramo bolje i završimo ono što smo započeli.
4. Zašto nudi rešenja kada nam je potreban zagrljaj?
Partner može da nudi rešenja jer pokušava da pomogne, a da pritom ne prepozna da nam prvo treba razumevanje.
Ispričamo mu da smo iscrpljene, a on odmah predloži novi raspored. Podelimo brigu, a on kaže kome da se javimo i šta da uradimo.
Možda je sve što govori praktično, ali mi ostajemo sa osećajem da nas nije čuo. Želele smo da sedne pored nas i kaže: „Zvuči kao da ti je danas bilo baš teško.”
Gottman institut u smernicama za partnersku komunikaciju naglašava slušanje sa ciljem razumevanja i savetuje da se sa savetima ne žuri kada nisu traženi. Gottman Institute
Mi bismo ovde pokušale sa sasvim neposrednom rečenicom: „Sada mi ne treba rešenje. Volela bih da me malo saslušaš i zagrliš.”
To nije manje romantično od očekivanja da sam prepozna našu potrebu. Dajemo mu priliku da nas upozna i odgovori na način koji nam stvarno prija.
Možemo i unapred da napravimo mali dogovor: kada jedno od nas deli težak događaj, drugo može da pita da li želimo razgovor, savet ili samo prisustvo.
Primer za takav početak je: „Hoćeš da razmišljamo šta dalje ili da te prvo samo saslušam?”
Ipak, razumeti njegovu prvobitnu nameru ne znači da zauvek treba da objašnjavamo isto bez ikakve promene. Kada jasno kažemo šta nam treba, gledamo postoji li trud da se prilagodi. Uzajamno učenje deo je odnosa; stalno odbacivanje onoga što govorimo već je druga tema.
I mi možemo da proverimo kako slušamo njega. Možda smo nekada toliko usredsređene na pronalaženje rešenja da propustimo da pitamo kako se oseća.
5. Da li izostanak velikih romantičnih gestova znači da manje voli?
Izostanak velikih gestova sam po sebi ne govori koliko nas partner voli; gledamo i svakodnevnu pažnju, pouzdanost i spremnost da čuje naše želje.
Možda retko organizuje iznenađenja, ali pamti kada imamo važan pregled. Možda nije vešt u romantičnim porukama, ali se pojavi kada smo se dogovorili i ostane uz nas kada je dan težak.
To su primeri ponašanja kojima možemo da pridajemo značaj. Ipak, ne želimo da se zbog njih odreknemo svega što nam lično znači.
Ako volimo nežne reči, pažljivo izabran poklon ili unapred osmišljeno vreme udvoje, smemo to da kažemo. Ne moramo da se ubeđujemo da nam je dovoljno nešto drugo samo zato što partner tako lakše pokazuje pažnju.
Mi bismo razgovor započele konkretnim primerom: „Mnogo bi mi značilo da ponekad ti osmisliš naš izlazak.” Tako druga osoba razume šta tražimo i dobija mogućnost da učestvuje.
Važno je i kako odgovara. Da li je radoznao da sazna šta nas raduje? Pokuša li da nešto promeni? Možemo li zajedno da pronađemo način koji odgovara oboma?
Naš predlog je da manje upoređujemo odnos sa tuđim fotografijama i više razgovaramo o svom iskustvu. Možda nam buket zaista mnogo znači. Možda nam je još važnije da partner jednom nedeljno odvoji vreme bez telefona. Obe želje mogu da budu vredne razgovora.
Svakodnevnu brigu primećujemo, a svoje potrebe i dalje izgovaramo.
Kako da razlikujemo nesporazum od ponašanja koje nas stalno povređuje?
Razliku tražimo u obrascu odnosa, poštovanju granica i spremnosti da se ponašanje promeni nakon razgovora.
Jedna nespretna reakcija ne opisuje čitavog čoveka. Isto tako, lepa namera koju pripisujemo partneru ne može da objasni svaki postupak.
Organizacija love is respect naglašava da umanjivanje potreba i kršenje jasno izrečenih granica ne pokazuje poštovanje koje zaslužujemo. love is respect
Mi bismo se zapitale kako nam je nakon što pokušamo da objasnimo problem. Da li postoji razgovor ili smo ponovo u situaciji da branimo pravo da nam nešto smeta? Možemo li da pomenemo povredu bez straha od ponižavanja, pretnji ili kažnjavanja?
Potreba za samoćom može da se dogovori. Neslaganje može da ostane pristojno. Romantična očekivanja mogu da se objasne. Za sve to potrebna je saradnja obe osobe.
Zato nas naslov ne poziva da iza svakog neprijatnog ponašanja tražimo skriveni dokaz ljubavi. Poziva nas da prvo proverimo značenje, a zatim ozbiljno shvatimo ono što vidimo.
Šta možemo da uradimo pre nego što zaključimo da mu nije stalo?
Možemo da opišemo konkretan događaj, kažemo kako smo ga doživele i pitamo partnera šta se dešavalo iz njegove perspektive.
Predlažemo četiri koraka:
1. Izdvojimo situaciju. Umesto „Nikada nisi tu za mene”, kažemo na koji trenutak mislimo.
2. Imenujmo svoju potrebu. Objasnimo da li nam je trebalo prisustvo, nežnost, informacija ili dogovor.
3. Saslušajmo odgovor. Proverimo šta je partner razumeo i šta je pokušavao da uradi.
4. Dogovorimo sledeći put. Izaberimo malu, jasnu promenu i pratimo da li je oboje poštujemo.
Možemo da ga volimo i da budemo razočarane. Možemo da razumemo njegovu potrebu i da tražimo prostor za svoju. U toplom odnosu ima mesta za obe istine.
Ljubav ne traži da jedno drugo uvek pogodimo. Daje nam razlog da nastavimo da se upoznajemo — pažljivo, iskreno i uz trud sa obe strane.
NAJPOPULARNIJI Komentari