Posle novogodišnjih, stižu nam i Badnji dan i Božić, omiljeni pravoslavni praznici koji se tradicionalno dočekuju kod kuće, sa najmilijima. Kao što znamo, božićni post traje od 28. novembra, a završava se 7. januara kada sledi Božić, koji označava novi period u prirodi i koji se obeležava bogatom, svečanom trpezom i porodičnim ručkom. 

U nastavku saznajte običaje uoči Badnjeg dana i Božića. 

NE PROPUSTITE: Svinjski File u marinadi sa senfom i kraljevskim prelivom

Badnji dan je hrišćanski praznik, i u našoj kulturi su ostali običaji koji se i dan danas poštuju širom Srbije. Verovalo se da Badnji dan određuje sudbinu kuće i ukućana u narednih godinu dana. Nekada davno, a u nekim mestima još uvek, odlazilo se do bunara po vodu, a od te vode se pravila česnica i njome su se umivali ukućani, voda se koristila i za pravljenje svih jela za praznike. 

Na Badnji dan nema pozajmljivanja novca niti stvari iz kuće. Sve što je bilo van kuće, tog dana treba da se vrati. Badnje veče obeleženo je mirom u domu, i ovo je idealna prilika za oproštaj najbližima.  Postoji jedan stari običaj koji se i dalje u nekim mestima praktikuje, a to je da se razbijaju orasi. Zdrava jezgra označavaju da će i godina biti dobra i da će ukućani imati sreće, uspeha i zdravlja. Orasi su se bacali po kući, jer se verovalo da će tako imanje biti bogatije i da će životinje imati više zdravlja.

Na Badnje veče, unosi se badnjak, koji se donosi iz šume. Jednim delom badnjaka se loži vatra, a drugi se čuva za položajnika, koji ga pali na dan Božića. Danas se u gradskim sredinama, badnjak kupuje na pijaci, obično u obliku grančice koja je postala dekorativni deo doma. Pored badnjaka, obavezno se ostavljaju i pokloni za najmlađe, kao i bombone i slatkiši. 

Veruje se da ako na Badnji dan bude oblačno, da će biti dobra godina. 

Što se tiče dana Božića, kaže se da se valja započeti neki novi posao, jer kad tako počne, tako će se godina i završiti. Uglavnom su to bili poslovi koji su se odlagali ili koji su bili tek na početku ideje. Deca su čitala knjige, da bi bila bolji đaci, a odrasli su radili sve ono što nisu uspeli tokom godine. 

Božić je dan kada je porodica na okupu i kada se se jede najbolja hrana. Savetuje se da na stolu ne bude piletine, ćuretine, već da to budu životinje poput praseta, jagnjeta, ovce. Pernate životinje su ostale simbol odvajanja porodice. Za razliku od Božića, Badnji dan je dan posta, pripremaju se stara tradicionalna jela - riba, pasulj, paprike punjene povrćem, posne pite, a na stolu je i suvo voće. 

Božić ne može da prođe bez česnice u kojoj se nalazi dinar, pa ukućanin koji izvuče dinar, imaće para preko cele godine. Česnica treba da se reže uz molitvu, dok gori sveća. Trepeza je bogata raznim jelima - pečenjem, kolačima, tortama, slatkim i slanim poslasticama. 

NE PROPUSTITE: Tradicionalna cicvara za Božić - recept

Uživajte u praznicima! Želimo vam blagostanje, mir i radost!