U mnogim umetničkim delima kroz dugu istoriju, u operama, romanima, filmovima, bajkama, pesmama, veoma je često, dirljivo i srceparajuće obrađivana tema ljubavi između dvoje ljudi koji ne pripadaju istom klasnom staležu. Princ se zaljubljuje u siroticu ili princeza u sirotana, ali njihova ljubav pobeđuje sve prepreke i osuđujuće poglede okoline i ipak uspeju da potom dugo i srećno žive do kraja života u velikoj slozi. Takođe je čest slučaj i da se ispostavi da je ta sirotica zapravo princeza naterana samo da radi teške poslove i obrnuto. Kako god se okrene, ispostavlja se da je zavoleti nekog ko nije iz sličnog klasnog i materijalnog miljea ravno čudu o kome vredi pisati, jer tako nešto prosto ne biva i ne dešava se. Vekovima su brakovi bili ugovarani po dogovoru roditelja, kako bi se rejting, status i porodično bogatstvo umnožavalo, a ne rasipalo, miraz je bio jedan od najbitnijih faktora, a nasledstvo, ime i imanje mladoženje ključna stavka. I čini se da je ljubav bila usko povezana sa finansijama i poreklom. Danas je društvo slobodnije i same sebi biramo partnere, ako ne računamo našeg unutrašnjeg Roditelja i implementirane imperative tokom vaspitanja. Industrijalizacijom i radničkim pokretom svi smo se nekako izravnali, tako da nam aristokratsko poreklo ne znači više ništa bez keša u rukama koji valja zaraditi. Međutim, nakon pada komunizma, nastupio je kapitalizam sa novim klasnim razlikama, jer se mesečne zarade rastežu od 200 do 5000 evra, pa samim tim i čitav stil života i spektar stvari koje radimo i posedujemo postaje drastično drugačiji.

Hajde da vidimo kroz primere Pragmatične Realistkinje i Romantične Zaljubljenice šta se dešava kada materijalni faktor precenimo, a šta se dešava kada ga potcenimo i koliko on zapravo utiče i uslovljava tu fluidnu, nematerijalnu, tajanstvenu, veličanstvenu dimenziju zvanu - ljubav. 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Pragmatična Realistkinja živi teško od neke smešne crkavice od plate, sa majkom i babom. Majka je bolesna, oca nema, a babinu penziju rastežu koliko god mogu. Nameštaj je raspao i star, u dugovima su i minusevima do daske. Za more nema već dugi niz godina, oblači se na buvljaku, vozi gradskim prevozom, za kafe se grebe o koleginice, dok hranu u ime dijete svodi na simboličnu meru. Kapira da joj nema druge nego da pobegne iz tog ćumeza i bede glavom bez obzira što pre. Mogla bi da se uda za Miću sa posla koji je voli već godinama i koji joj je veoma drag i sviđa joj se, ali shvata da bi im obe plate služile samo da iznajme negde zaseban stan i plate račune, pa bi mogli da nastave da gladuju zajedno, a o deci da se ne drznu ni da pomisle. Biološki sat joj otkucava, kao i goruća zelja za nekim normalnim životom. Zato odlučuje sledeće. Uzima sve pare sa računa od prve sledeće plate, podiže i mali keš kredit, baba joj dodaje jos 10 hiljada, ide na sve ili ništa, odlazi u butik i salon, farba se, sređuje, puni, montira, šminka  i izlazi to veče u najelitniji klub u gradu sa drugaricom loveći pogledom lovatore koji tamo izlaze ne bi li je spasli života kojim živi. Nastupa kao razmažena princezica koja je obišla sveta, doduše na davnim đačkim ekskurzijama, ali šta ima veze, fura imidž bezbrižne, nestašne, seksi mačkice i nada se čudu.  I - eto plena. Lik, ne baš možda  privlačan, možda i više od 15 godina stariji od nje, desetak centimetara niži od nje ili tridesetak kg teži od normale, ali sa besnim džipom parkiranim ispred kluba i ključevima od svog velikog stana tu u centru koji zveckaju u džepu pokazuje veliko interesovanje za nju. Počinje veza i ona i on se zaljubljuju. Najpre ona u njegovu moć, a on u njen izgled, a potom vezanost i navika učine potpuno spajanje.

Klasična sponzoruša? Hajde da malo razmislimo. Šta znači to sponzoruša? Nije se ona zaljubila samo u njegov novac. Daleko od toga. Ona se zaljubila u njegovo samopouzdanje koje je stekao dobrim biznisom, znanjem, veštinama, zaljubila se u prelep stan u koji mu je dolazila svako veče, u podsvesnu sliku u glavi kako će njena buduća deca imati lepu i toplu odeću, najbolji vrtić, privatnog pedijatra ispred čije ordinacije neće čekati 6 sati sa visokom temperaturom nervirajući se, zaljubila se u letovanja na najlepšim Grčkim ostrvima, zaljubila se u krstarenja, šopinge u Beču, balete u Parizu, koncerte na Menhetnu, skijanja u Švajcarskoj, zaljubila se u njega kao zaštitnika, oslobodioca, ratnika, viteza, cara i muškarčinu koji može i ume da brine o njoj, obezbedi je, nosi kao malo vode na dlanu, i nju i decu koju će izroditi. Možda nije najlepši na svetu, možda nemaju isti ukus kad su filmovi u pitanju, možda nije mlad, ali sigurnost - to jeste biološki gledano ženska potreba, i to jedna od ključnih. Žena je ta koja će zatrudneti, biti nemoćna i doneti na svet decu kojoj će prvih nekoliko godina i morati i želeti da se potpuno posveti, da ih doji mirom, mlekom i ljubavlju.

Nije normalno i prirodno da žena brine da li će imati da prehrani dete ili ne, da radi duple smene i zapostavlja svoj porod zbog egzistencije. Normalno je da žena, kao i milenijumima unazad, bude u pećini sa mladuncima, dok mužjak ide u lov i nabavlja hranu. Žena sledi svoj duboko ukorenjen instinkt i fiziološku glad i imperativ da rađa, te stoga percipira potencijalne očeve svog budućeg potomstva kao podobne i jake za ulogu darodavca semena ili kao nepodobne i slabe za to. Ona ne bira tek novac kao novac kako bi ispunjavala svoje tašte hirove. Ona bira da se oseća zbrinuto i zaštićeno, da bude ušuškana i namirena, da može natenane i nasmejana da se posveti odgoju i vaspitanju, a ne rastrzana i pod stresom od milion poslova pomoću kojih pokušava da nakamči još koji dinar za hranu u kući. Ona ne bira po debljini novčanika samo - ona bira osobine muškarca koje joj ulivaju poverenje, koje ga čine muževnim, privlačnim, jakim, stabilnim. A kakve su to osobine? Kakav je muškarac koji dobro zarađuje, ako ne računamo mamine i tatine sinove naslednike i lopove? On je ambiciozan, vredan, preduzimljiv, borben, radoznao, inteligentan, spreman da uči stalno dalje, da napreduje, da se usavršava, da se prekvalifikuje ako treba, da grabi i penje se stepenicu po stepenicu do vrha. Te osobine su privlačne i muževne. Te osobine su neophodne za svakodnevni zivot u domu. Te osobine ukazuju na dobru genetiku i zdravlje što žena, kao i sve ženke u životinjskom svetu podsvesno obožavaju da osete kako bi obezbedile što jaču novu generaciju da preživi i opstane u evolutivnoj mašineriji. Te osobine ukazuju na život u kome će muškarac umeti da reši problem, ponese teret, donosi odluke, iscima se za dobrobit svoje porodice. Te osobine ukazuju na muškarca koji će umeti sutra da zadovolji intelektualne potrebe  i ulaže u obrazovanje i uspeh svoje dece. Te osobine impliciraju plodnost. Tako da ako zagrebemo malo po površini ozloglašenih sponzoruša, njihov motiv i želja da budu obezbeđene i zbrinute i njihov ukus i sklonost ka muškarcima sa dobrim kolima, stanom i finom zaradom jeste negde u osnovi sasvim na mestu, biološki i psihološki i te kako osnovan, opravdan, legitiman i zdrav. Međutim, gde se to Pragmatična Realistkinja prečesto prevari u svojoj računici?

Počne život. Letovanja na Karibima, stan opremljen kao iz časopisa, svako svoj auto, dečica obučena u skupe, tople kaputiće, kafe sa koleginicama svaki dan, a restorani uveče...ma život iz serije. Ali tu i tamo, otkrije da joj se muž dopisuje sa nekim ženama. I to onako baš intimno. Zna ona. Videla. Pročitala sve. I ništa. Šta će. Neće valjda sad zbog toga da se razvodi. Nije joj pravo. Ali progutaće. Iako je jasno da to nije bilo samo dopisivanje. Ili recimo, tu i tamo pa popije neki šamarčić od muža kad se posvađaju. Ili je njen dragi muž zaštitnik često počasti sa po kojom sočnom psovkom onako usput i pred decom. Ili je hronično seksualno nezadovoljena, jer on ne želi, neće, ne ume, ne može...šta god. Ili su se otuđili do te mere da ne samo što su dva sveta i ne pričaju, već su dve galaksije. Ipak, ona uspešno to sve gura pod tepih, nastavlja sa širokim osmehom kroz život i društvo u kome se kreće, jer - materijalna sigurnost postaje apsolutno primarna. Sabrala je ona sve i shvatila da joj više odgovara da istrpi i da živi bez ljubavi, nego da izgubi udobnost luksuznog života, okeša se opet o šipku gsp-a, letuje na Adi, oblači se na buvljaku i odrekne se avokada, ananasa, restorana i kafića. Pogrešno je sabrala, naravno. Ali novac ima moć navlake i tu leži zec ovako nakaradne matematike. I tako umesto da joj je materijalna sigurnost samo jedan od faktora zadovoljstva, pored dobre komunikacije, emocija, vernosti i intimnosti sa partnerom, ona je postala glavni faktor i to na uštrb ostalih elemenata. Nije srećna, iako ima sve. Ali nema ljubav. A bez ljubavi - to sve što ima postaje bljutavo i mučno. Život joj prolazi u samolaganju, konfliktima, aferama i otuđenju što se sve izuzetno negativno odražava na psihološki i emotivni razvoj dece, ali to nije uzela u računicu.

Situacija može biti i drugačija. Ona usled velikog novca koji joj je dat na izvolte bez po muke može postati zavisna od trošenja i luksuza, može postati lenja, rasipna, hirovita, nadmena, neverna, ohola, poročna,  gde muž koji ju je tako lepo obezbedio postaje žrtva njene destruktivne prirode, što opet u finalu pravi od nje, njenog braka i čitave njene porodice nesreću na ozbiljnom nivou.

Hajde da vidimo sada kako je prošla Romantična Zaljubljenica. Od kad zna za sebe obožava ljubavne filmove, romane i bajke. Mašta o nekom dasi koga će sresti i sa kojim će je tresti osećanja kao najjači zemljotres. I nalazi ga. Predivan je. Ima čarobne oči, čaroban glas, široka ramena, svira gitaru, prepametan je, filozof i duhovit. Satima pričaju pod mesečinom i recituju jedan drugom Jesenjina i Šekspira. To što je on već u zrelim tridesetim, živi sa mamom i tatom, stao na pola elektrotehničkog, pa se blokirao posle i na pola FON-a, što radi povremeno nešto kurirski kod školskog drugara njegovog oca za neki sitan džeparac - sve to zaista nije uopšte važno kada je u pitanju ovako fatalna, filmska ljubav kakva ih je drmnula.  A ko joj to spomene, npr. njena majka, postaje joj veliki neprijatelj, uskogrudo materijalno zanovetalo. Uskoro otpočinju zajednički život kod njegovih, ali zbog čestih nesuglasica i skučenog prostora iznajmljuju ipak stan. A tada tek kreću problemi, jer nema dovoljno para i za kiriju i za hranu. Ali nekako se snalaze.  A onda stiže beba! Nakon početne euforije, ispostavlja se da nemaju ni za pelene, ni za aptamil, ni za hranilicu, a kamoli za odeću i obuću. Tako da nakon par godina idile, kreće prvo prebacivanje koje se pretvara u žučne svađe: ‘zar ne možeš da nađeš nov posao, pa potrudi se, rastrči se, zar od mene očekuješ, pa ja dojim, čoveče, ok, hajde izguraćemo dve, tri godine nekako, samo završi taj fakultet, lakše će biti ako imaš struku, diplomu, čekaj, kako ne možeš, pa ovo ne može više ovako, da li ćemo ikada otići na more, dugujemo već 5 računa za struju, šta? …da se vratimo kod tvojih? To je tvoje rešenje? Pa ne dolazi u obzir, samo mi još tvoja majka fali da mi ispravlja svaku čašu i portiklu...nego ću ja kod mojih, ali  bez tebe…kad nisi u stanju da obezbediš normalan život.’  I eto kako se velika filmska ljubav raspršila pod teretom realnosti u hiljade sitnih komadića i pretvorila u ogorčenost, zamerke, ćutanje, distancu, sukobe i svađe. A sve zbog te jedne glupe, prizemne sitnice zvane - novac.

Dok Pragmatična Realistkinja precenjuje značaj novca, Romantična Zaljubljenica ga potcenjuje. Istina je negde tačno na pola puta. Novac ima svoje mesto i ulogu u srećnom i ispunjenom ljubavnom životu. Samo je važno da ga stavimo na pravo mesto. Ni previsoko, ni prenisko. Isto kao što imamo i telo i duh, tako zavisimo od toplih osećanja ljubavi, ali i od novca i materije. Kada je mozaik pravilno složen, stvari tada dobro funkcionišu. Novac nikada nije samo novac. Iza njega stoji trud i rad, zrelost, energija, volja, brižnost, pažnja, osećaj odgovornosti. Bar bi tako trebalo da bude. Kada se zaljubljujemo u uspešnog muškarca, zaljubljujemo se u taj spektar osobina neophodnih za zdrav život jedne porodice. A te osobine su upravo deo sposobnosti za ljubav. Često nema pravde, a i početna polazišta i šanse su nam nekada veoma različite. Međutim, ljubav podrazumeva da damo sve od sebe. Kao i da odemo, ako je sve što je ostalo od ljubavi samo materijalna bezbednost.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.