Kada je vaspitanje dece u pitanju mame u Francuskoj važe za prave eksperte. Njihova deca su pristojna, kulturna, nemaju tantrume (napade besa), samostalna su i jedu ono što im se posluži na tanjiru. Da ne generalizujemo stvari, postoje takva deca širom sveta, ali izgleda da su mame u Francuskoj otkrile tajnu odgoja koja vodi deci kod kojih nema napada besa. U današnjem tekstu otkrivamo vam koja su to pravila koji se Francuskinje pridržavaju kada je odrastanje i vaspitanje deteta u pitanju koja po svemu sudeći donose željene rezultate.

Pogledajte i: 8 STVARI KOJE BI SVAKA MAJKA TREBALO DA URADI BAREM JEDNOM GODIŠNJE

Tantrumi (napadi besa) su potpuno normalna pojava u periodu između prve i druge godine deteta. Nastaju kao posledica detetovog nezadovoljstva ili nemoći da izraze svoje želje. Deca u ovom periodu uče jezik i u suštini više razumeju nego što mogu da izraze, što im stvara frustraciju. Ipak, ako se tantrumi nastave i nakon druge godine, to znači da je dete naučilo da takvim ponašanjem dobije ono što želi.

Mame u Francuskoj su našle sistem vaspitavanja dece koji kod njih stvara osećaj samostalnosti i samim tim su manje zavisni od pažnje roditelja i svoje težnje i želje otvoreno iskazuju, a samim tim nemaju razloga za izlive besa. Tema je daleko opširnija i dublja, ali ovo su neke osnove smernice kojih se mame u Francuskoj pridržavaju, a koje izgleda donose željene rezultate.

Mame u Francuskoj se rano vraćaju na posao

Dok kod nas porodiljsko odsustvo traje 11 meseci u Francuskoj je ono tek nešto jače od 3 meseca, tačnije 10 nedelja. Nakon tog perioda, mame imaju pravo da ostanu na porodiljskom, ali ih socijalno osiguranje košta daleko više, a ni pozicija na poslu im nije sigurna. Surovo, ali tako je.

Zato se većina mama već nakon 3 meseca vraća na posao, a bebe šalju u jaslice. Mi smo stava da je to previše rano i previše surovo, jer bebi je najpotrebnija majka pogotovo u prvim mesecima života. Ipak, praksa u Francuskoj je pokazala da deca koja tako rano kreću u jaslice, kasnije ispoljavaju veću samostalnost i bolju socijalnu inteligenciju.

Deca spavaju u svojim krevetima

Da, znamo koliko je nekada teško ustajati i po nekoliko puta tokom noći kako biste uzeli uplakano dete, nahranili ga ili prosto umirili, pa vratili u njegov krevet na spavanje. Često se desi da pokleknemo pred umorom i dete počnemo da stavljamo da spava pokraj nas. Dete se obično zbog prisustva roditelja odmah umiri i često prespava ostatak noći. I svima lakše! - Da, ali ne i na duge staze.

Istraživanja kažu da deca koja su naviknuta da spavaju sa roditeljima sporije razvijaju osećaj samostalnosti. Deca u Francusoj čak spavaju u zasebnim sobama još od ranih meseci. Kada tokom noći zaplaču, majka će sačekati nekoliko minuta da proveri da li je stvarno neophodno da obiđe dete. Praksa je pokazala da se deca brzo naviknu na samostalno spavanje ukoliko se s tim počne od najranijeg doba.

Ukoliko vam je teško da svoju bebu stavite u posebnu sobu, napravite kompromisno rešenje. Neka krevetac bude u vašoj sobi, ali odmaknut od bračnog kreveta i trudite se da beba uvek spava u njemu.

Sloboda

Mame u Francuskoj ćete retko videti da se igraju sa detetom na igralištu. One se ne mešaju u njihov svet i daju im slobodu da svoje okruženje samostalno istražuju. One se ne mešaju u dečje svađe puštajući ih da sami reše konfliktne situacije i nauče da misle svojom glavom, a ne da se uvek oslanjaju na podršku i intervenciju roditelja. Savetuju roditeljima da razgraniče bezazlene ispade svoj deteta i da kažnjavaju samo izrazito loše ponašanje. Sitni nestašluci su neophodni kako bi dete otkrilo svet oko sebe.

Babe i dede ne čuvaju decu

Babe i dede imaju ulogu podrške. Oni su tu da daju ljubav, ne i da vaspitavaju decu. U Francuskoj ćete starija lica češće videti kako pijuckaju vino u restoranu nego da čuvaju decu.

Ne postoji dečja hrana

Francuzima je hrana jako bitna i kod njih pauze za ručak traju i po 2 sata. Insisitiraju da porodica zajedno obeduje i jede istu hranu. Dakle, nema posebnih obroka za decu. Neće terati dete da pojede nešto što ne voli, ali će insistirati da hranu makar proba.

Nema kućnog obrazovanja pre 6. godine 

U Francuskoj možete videti dete od 5 godina koje niti zna da čita niti da broji i to je roditeljima sasvim ok. Smatraju da je rani period detinjstva do 5-6. godine rezervisan isključivo za igru i istraživanje sveta oko sebe. Smatraju da se najbolje uči kroz radoznalost i vreme provedeno u prirodi, a kada su slova i brojke u pitanju time se bave tek od 6. godine. Dete prvo treba da nauči da voli, da bude vaspitano i ljubazno, da se igra i socijalizuje, a tek onda brojke i slova. Sa ovim se apsolutno slažemo.

NE propustite i: 7 SJAJNIH SAVETA ZA MAME: KAKO VASPITATI DETE DA BUDE DOBRO, POSLUŠNO I SREĆNO

Nedelja je dan za porodicu

Još jedno pravilo sa kojim se u potpunosti slažemo. Nedelja ni u kom slučaju ne sme da bude posvećena poslu ili nekim drugim aktivnostima tog tipa. Ovaj dan treba da provedete  sa porodicom u nekoj zajedničkoj aktivnosti. Ovog dana deca treba da se osete kao centar vašeg sveta.

Deca dobijaju tačno određen džeparac

 Deca već sa 7 godina dobijaju dnevni džeparac kojim samostalno raspolažu i troše ga kako žele. Tako se uče samostalnosti, što utiče i na razvoj njihovog samopouzdanja, ali ih i uči da pametno raspolažu novcem.

Koja od ovih metoda vaspitanja se vama posebno dopada ili je već primenjujete u odgajanju svoje dece?