Muzičko obrazovanje dece - talenat koji raste i sazreva

Kada je u pitanju muzika kao grana umetnosti, sve nas automatski asocira na nešto prelepo, uzvišeno. To ona zaista i jeste. Talenat kao neizostavni deo te priče, mnogi ipak prečesto smatraju jedinim faktorom. Osobe koje se ne bave muzikom iz opšte neupućenosti, ne znaju da je put do savršene izvedbe, do gromoglasnog aplauza, do hvalospeva, prepun rada, truda i odricanja. Ipak, ne želim da pričamo o muzičkoj edukaciji kao mukotrpnom i teškom iskustvu. Ono treba da bude lepo. Moja majka bi tokom mog odrastanja i prvih muzičkih koraka, dala sve da je imala koga da je u trenucima tog puta posavetuje.

 Kolumnu piše: Naida Miletić

Roditelji dece koja idu u muzičku školu ili uzimaju privatne časove, su često nesvesni svih, ne negativnih, ali u svakom slučaju teže svarljivih strana te priče. Suočavaju se sa jednim čitavim nizom posledica, ako mogu tako da ih nazovem: uspeha, neuspeha, ulaganja, nemogućnosti ulaganja, manjka sredstava, viška sopstvenih ambicija, a manjka volje deteta, školskim obavezama i nastavnicima u osnovnoj školi/gimnaziji koji ne trpe “sve te nebitne dodatne aktivnosti”. U ovom spisku se pronalaze mnogi roditelji, ali i njihovi školarci. Sve ovo zaista zvuči kao skup problema… ili jedan veliki problem. “Možda bolje da odustanemo od muzičke škole…!?” je prva sledeća misao.

Najgore i najlakše je odustati. U protiv tome potražite savet. Svaki problem ima rešenje. Svako pitanje ima svoj odgovor. Sve što vam zvuči kao da treba stručnu pomoć, verovatno i treba. Predmetni nastavnici instrumenta koji predaju vašoj deci to ne rade iz više mogućih razloga: imaju previše učenika u klasi i nemaju vremena (problem balkanskog sistema obrazovanja, takozvano "pretrpavanje" kako bi se uštedelo na broju zaposlenih), ne znaju da vas posavetuju tako da vi to razumete, ne smatraju to bitnim ili su samo tihi i nenametljivi… Dragi roditelji, budite svesni da imate pravo na takav razgovor, na takav vid podrške.

Deca su do svoje pete godine još uvek iskrena i impulsivna, što roditelju daje odličan temelj da dođe do nepogrešivog odgovora na pitanje "da li moje dete želi/treba da se bavi muzikom?". Školska deca brzo dobiju poriv da po svaku cenu budu besprekoran ponos svog roditelja, pa može da se desi da želju za muzičkom školom, verovali ili ne, odglume.

Ukratko, što se bolje pripremite i raspitate, to je bolji početak muzičke priče. Na posletku, sve se svodi na prelep prizor jednog talenta koji raste i sazreva, jednog pupoljka koji postaje raskošan cvet.

 Kolumnu piše: Naida Miletić

Profesor muzike i pedagog/metodičar iz Sarajeva, sa prebivalištem u Beogradu. Inače supruga, vlasnica predivne jazavičarke, veliki ljubitelj pasa i borac za prava dece i životinja, dakle onih koji svoja prava sami ne mogu da izbore.