Kako to kao žena preuzimaš život u svoje ruke?

Pitaću vas odmah, do kog životnog perioda vam se činilo da ništa ne zavisi od vas? Mene je duboko frustrirao osećaj zavinosti, udobno ti je ali aposlutno te se ništa ne tiče. Tada sam sebi rekla ''Neka me se sve tiče, makar žuljalo svakodnevno. ,,

Kolumnu piše: Minja Miljuš

Da li je i za vas to period detinjstva? Kada je sve bilo bezbrižno a onda ste najednom poželeli da izađete iz tog bezbrižnog kruga, samo da bi mogli da odlučujete o tome kada idete u goste, kome govorite dobar dan, kada učite, šta danas kuvate i mnoge druge na prvi pogled male stvar.

A da li su zaista to male stvari?

Koliko puta zapravo u svakodnevnici čujemo da je zbog sitnica rasturen neki brak, znate ono  ''Ma sitnica, ta svađa nije ni bila važna, posvađali smo se oko pranja sudova ali tog trena u meni je nešto puklo. Spakovala sam koferi otišla. ,, .

Sitnice čine život!

Zapravo, život zamišljam kao more sitnica kroz koje plivamo sanjajući sunčanu obalu.

A sada vratimo se na poentu priče. Psiholozi ističu da je zdravo do puberteta ili makar u srednjoškolskom periodu izaći iz zavisničkog odnosa. Zdravo je shvatiti da naše zdravlje, naše obrazovanje i svaki naš udah samo od nas zavisi.

Znate šta?

Ovde sam da vas pitam da li ste vi još uvek zarobljeni u tom potčinjenom položaju.

Da li čekate da se stvari dogode same od sebe? Onako doslovno pravdate svaku situaciju, jer jednostavno ne zavisi od vas?

Istina je, ponekad i ja gubim dah kada sam pred novim odlukama, kada zaista drugi ljudi odlučuju o meni, naprimer na razgovoru za posao. U takvim trenucima važno je duboko udahnuti, shvatiti da i pored svih okolnosti oko vas to ste I dalje vi, još uvek vredite. Šta god da se desi ostajete vredni drugih poslovnih prilika!

Slično je na ljubavnom planu-mada to, zavedeni strašću često zaboravljamo.

Niste sigurni u kom životnom periodu se nalazite? Da li verujete u sebe?

Pitaću vas onda da li čeznete za povratkom u detinjstvo?

Ukoliko čeznete, nikada niste ni preuzeli odgovornost za vlastiti život. Prerasli opisanu fazu.

Cilj je sećati se detinjstva sa osmehom ali sa radošću živeti današnjicu o kakvoj smo maštali kao dete. A onda? Onda živeti sutrašnjicu o kakvoj danas maštamo.

Mislite o tome!