Sigurno ste čuli za termin ,,emotivna glad'', a sigurni smo da je većina vas bar jednom u životu bila žrtva ove pojave.

Emotivna glad ili glad na nervnoj bazi je veliki psihološki problem koji dovodi do prekomerne težine i drugih bolesti, jer se uglavnom jedu nezdrave namirnice koje su bogate kalorijama, a siromašne hranljivim materijama.

Ovaj osećaj gladi nastaje iznenada i mora da se zadovolji odmah dok fizička glad nastaje postepeno i polako.

Emotivna glad je problem koji mora odmah po prepoznavanju da se rešava, jer lako može da zavlada vašim navikama i dovede do gojaznosti i, još gore, do nekih ozbiljnijih poremećaja u organizmu.

Naša saradnica Anita Alterov - nutricionista - vam otkriva kako da prepoznate emotivnu glad i kako da joj stanete na put.

Razlika između emotivne i fizičke gladi?

Emotivna glad je želja za posebnom vrstom hrane, kao što su: čokolada, pica, testenine i ljudi često ustaju u sred noci i izlaze da bi kupili određenu namirnicu.

Kada je u pitanju emotivna glad morate da pojedete određenu vrstu namirnice koju ste zamislili i nema zamene kao u slučaju fizicke gladi.

To je glad “u glavi”. Potreba za hranom počinje u ustima i umu - stalno mislimo o hrani, njenom ukusu. Ova pojava se javlja usled neke emotivne reakcije, stresa, dok fizička glad počinje u želucu u vidu tegoba kao sto je bol, peckanje, praznina i javlja se iz telesne potrebe, 4 do 5 sati nakon poslednjeg obroka.

Kod emotivne gladi uglavnom se javlja prejedanje. To je zapravo nesvesno jedenje kada ni ne primetite kad ste pojeli, recimo,celu čokoladu ili pakovanje keksa.

Uzimanje hrane u ovom slučaju ne prekida kod osećaja sitosti, jer se hranom ublažavaju neka lođa osećanja izazvana stresom. Tlesna glad, s druge strane, prestaje kada je želudac pun.

Na kraju svega emotivna izaziva osećaj krivice zbog prejedanja dok se to kod fizičke gladi ne dešava, jer shvatamo da je to normalan proces.

Kako prestati sa emotivnim prejedanjem?

1. Zamenite kaloričnu i nutritivno siromašnu hranu zdravijim namirnicama - zdrave grickalice poput suvog i jezgrastog voća, sveže voće, voćne salate i šejkovi, crna čokolada...

2. Preispitajte svoje emocije i stanja koja su dovela do prekomernog uzimanja hrane. Rešite uzrok problema, tako ćete rešiti i posledice.

3. Naučite da osetite razliku između emotivne i fizičke gladi. Možete da napravite i plan ishrane. Rasporedite obroke tako da između njih postoji razmak od 4-5 sati i ne dozvolite sebi međuobroke. Ako osetite glad, popijte čašu vode ili sveže ceđenog soka.

4. Podsetite sebe da vas hranjenje neće učiniti srećnim i izbegavajte preterano razmišljanje o hrani. Nađite sebi neku zanimaciju, rešavajte ukrštenicu, izađite, prošetajte, uradite neku vezbu, počnnite da trenirate - jednom rečju, nađite aktivnost koja će vam skrenuti misli sa hrane.

Možete vi to same!

Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista
Kontakt: anita.alterov@gmail.com

Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalište za zdravu ishranu Alterov