Kada se voda nakon poplava povuče, ostavlja za sobom posledice - velike, ali ne nerešive !
Dom se može spasiti, ali se mora delati pravilno i brzo !
Ipak, imajte na umu - koliko god materijalna šteta bila velika, zdravlje je na prvom mestu i njega najpre morate zaštititi !
Ovo su uputstva za čišćenje doma nakon poplava.
Brza reakcija
Najveća opasnost kod poplave u kući predstavlja brzi razvoj algi, gljivica i buđi, kojima je dovoljno 48 sati da se razviju i počnu negativno da deluju. One su opasne pre svega po zdravlje ljudi, tako što i dugo nakon poplava izazivaju infekcije, astmu, alergije... Poplave donose i nečistoće koje doprinose štetnom delovanju i razvoju mikroorganizama.
Na prvom mestu neophodno je da se uradi mehaničko čišćenje doma, narodski rečeno - ribanje ! Skidanje mulja, čišćenje zidova, jednostavno rečeno uklanjanje sve prljavštine, a zatim treba da se uradi dezinsekcija, dezinfekcija i deratizacija svih prostorija. Ovo bi trebalo da rade stručna lica, ali ukoliko se odlučite da sve sprovedete sami, OBAVEZNO PRATITE UPUTSTVA za primenu hemijskih sredstava.
Ne isušujte prostor prije detaljnog čišćenja i dezinfekcije!
Nakon što se voda povuče sve ostaje mokro, pa nameštaj, zidovi, podovi, tepisi postaju pogodno tle za razvoj mikroorganizama i bakterija i samim tim nastaje veći rizik od javljanja zaraznih bolesti.
Treba delovati odmah nakon povlačenja vode i ne treba biti sentimentalan - pravilo je: baciti što se više može !
Prilikom čišćenja, potrebno je nositi nepromočive rukavice, gumene čizme, ukoliko u toku čišćenja dolazi do prskanja vodom, nositi kecelju, zaštitne naočare i masku za lice.
Ćebad, odeća, prekrivači, posetljina - sve od tkanina treba odmah baciti, jer se na ovim materijalima najbrže razvijaju mikroorganizmi, a pranje u tome neće pomoći. Posebeno treba ODMAH da se oslobodite odeće i obuće od krzna i kože. Preporučuje se i da se baci obuća koja je bila u vodi duže od 48 sati.
Posuđe i escajg
Plastično posuđe treba odmah da bacite. Što se tiče ostalog, neophodna je temeljna dezinfekcija. Nakon što se posuđe opere deterdžentom na uobičajeni način, neophodno je i da se potopi u rastvor hlora ili sode bikarbone i sirćeta. Nakon toga sledi temeljno ispiranje i sušenje papirnim ubrusima.
Nameštaj
Nameštaj za koji postoji nada da bude spasen treba da se iznese na sunce i ostavi tako da se dobro osuši. Ovo se pre svega odnosi na nameštaj od punog drveta. Kada se osuši, istrljajte ga rastvorom jabukovog sirćeta i vode, posušite papirnim ubrusima i premažite nekim kupovnim sredstvom za čišćenje drveta.
Madrace, ležajeve i tapacirani nameštaj najbolje je baciti, poplava stvara veliku štetu, ali zdravlje je najskuplje! Gotovo je nemoguće potpuno očistiti i dezinfikovati kauč, madrac ili tapaciranu fotelju! Poplavljeni tapacirani nameštaj izvor je bolesti i treba ga se odmah rešiti.
I nameštaj od iverice treba da se baci, jer se ne isplati popravljati ga i čistiti, a pritom ni njegova kasnija upotreba nije bezbedna. Možete eventualno sačuvati ovaj nameštaj za grejanje tokom zime.
Podovi
Laminat i parket će od vlage nabubreti, tako da jedino rešenje za njih jeste da ih bacite ili eventualno ostavite za grejanje tokom zime.
Zidovi i plafoni
Nakon što ste izbacili sav nameštaj napolje, zidove i plafone treba da istružete kako biste skinuli prljavštinu. Za to koristite oštre četke. Što više držite vrata i prozore otvorenim kako bi strujanje vazduha i sunce ubrzali proces sušenja. Možete angažovati i mašine - njima će trebati 30 dana da potpuno osuše zidove i plafone, dok će za prirodno sušenje biti potrebno nekoliko meseci. Krečenje što više odložite, jer je neophodno da zidovi i plafon budu potpuno suvi. Isto tako se ne smeju gletovati, a pogotovo ne lepiti tapete dok se sve ne osuši.
Nemojte se mnogo oslanjati na mašine za izvlačenje vlage koje se obično koriste za kupatila i kuhinje. Oni su kod velikih poplava beskorisni.
Nije preporučljivo da zagrevate prostorije grejalicama i drugim grejnim telima, jer više temperature stvaraju vlagu, a kombinacija to dvoje pogoduje razvoju mikroorganizama.
Najbolja i najbezbednija kombinacija za sušenje jeste sunce + svež vazduh.
Zidovi i podovi se nakon čišćenja četkom i vodom mogu poprskati sredstvima za dezinfekciju (prskalicom za cveće).
Šta se može spasiti ?
Iskustva ranijih poplava pokazala su da bela tehnika i mali kućni aparati mogu da se spasu . Svakako ne smete sami da je popravljate, već je odnesite kod majstora.
Takođe mogu se spasiti i knjige, slike i dokumenta. Smrzavanjem dehidriramo - isušujemo vlagu iz papira, listovi se lakše odvajaju i zaustavlja se propadanje papira! Knjige i dokumente ostavite u zamrzivaču nekoliko dana do nekoliko nedelja. Smrzavanjem isto tako sprečavamo pojavu buđi i gljivica u celuloznim materijalima.
NAPOMENE
- Trudnice, deca i stare osobe ne treba da borave u kući dok ona ne bude potpuno očišćena i suva.
- Nedelju dana nakon povlačenja vode decu treba držati dalje od travnatih površina koje su bile poplavljene.
- Posle čišćenja i pranja obavezno operite dobro dezinfikujte ruke - klik na OVAJ link !
- Isključite struju samo ako stojite na suvom mestu.
NAJPOPULARNIJI Komentari