U potrazi za pravim partnerom nailazimo na poteškoće. I često krivimo opšte stanje u društvu, pad sistema vrednosti i premalo normalnih kandidata. No dobro je tada poći malo i od sebe, zagrebati po površini podsvesti i razmisliti o nekim stvarima koje nas možda iznutra koče i sputavaju da ostvarimo svoj san. To može biti krivica da ne napustimo roditelje i time ih jos više unesrećimo ako se odselimo i vežemo za nekog ozbiljnije. To mogu biti neraščisćeni odnosi sa bivšim partnerom ili trenutni partner sa kojim nismo potpuno prekinuli, tako da u drugima tražimo podsvesno dopunu onoga što nemamo u partneru, tj. potpuni kontrast onome što imamo, a ne kompletnu osobu sa kojom se možemo zasebno ostvariti. To može biti upravo udobnost roditeljskog doma gde je sve sredjeno i ušuškano pa nas takvo stanje stvari navodi da ideju iznajmljivanja stana i otpočinjanja novog života od prve šerpe do regala posmatramo kao nepotrebno i naporno cimanje. To može biti naša nesposobnost da preuzmemo inicijativu, da se dajemo i adekvatno ponašamo u odnosu. Evo ovih 5 mogućih uzroka potanko razjašnjenih. Možda se prepoznamo negde, pa nešto i promenimo.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

1. Odvojte se od roditelja.

Da, dobro ste pročitali. Da biste mogli da prepoznate onog pravog/onu pravu, da biste mogli istinski da se zaljubite, da to potraje, evoluira u ljubav i pretvori se u vašu životnu priču, ovo je veoma važno. Evo zašto. Ljubav ima dva nivoa.

Gornji nivo je onaj kajmačast, ružičast, penušav, vazdušast nivo. To su strast, romantika, zabava i uživanja. A donji nivo je onaj kostur i temelj odnosa. Onaj teži, suvlji, običniji, zahtevniji, naporniji deo. To su suživot, informativni razgovori i dogovori, plaćanje racuna, spremanje obroka, rasporedjivanje finansija, dom, nabavka, opremanje kuće, deca, zajednica. E sad, ako živite sa roditeljima, a imate već 30 i kusur godina, šta se dešava? Vi tu već uživate nekakav suživot sa svim svojim plusevima i minusevima koje on nosi. Imate živa bića oko sebe, neprestane interakcije po sobama, hodnicima i ispred tv-a, čavrljanja i smejanja tokom već lepo spremljenih obroka vaše majke verovatno, osećaj ušuškanosti i pripadanja, povezane finansije, organizaciju, okrečene zidove i opremljen nameštaj, jedinstveno uredjenje, poredak stvari i jasnu strukturu gde ste vi dete, a oni roditelji. Dakle, porodicu imate.

To nije ona vaša nova porodica, već primarna, stara porodica. Ali jeste porodica. Svesno vi želite novu. Podsvesno - vi živite već porodicu, jer ste sastavni deo stare i crpite energiju i lepotu iz nje, ona vas hrani tako da se nigde ne žurite. Spone su jake i zavisite medju sobom.

Pošto kostur i temelj imate, šta vam onda nedostaje? Nedostaje vam onaj gornji šlagast deo. Leptirići i seks. I upravo to zatim i tražite. Nekoga ko će primarno zadovoljiti tu vašu potpuno nezadovoljenu potrebu. Za igrom, zabavom i uzbudjenjem. I šta nalazite? Lepe, čulne, strastvene, senzibilne, maštovite, dinamične, vrcave, blesave, zabavne, duhovite osobe. Koje mogu biti i nezrele, razmažene, nepostojane, robusne, sebične, lenje, nesamostalne, beskarakterne recimo, ali vam ti aspekti nisu bili u primarnom fokusu kada ste tragali. Veza može i da potraje, no pošto ste se već u samom izboru partnera pre svega fokusirali na osobine iz gornjeg sloja ljubavi, sam kvalitet veze je veoma diskutabilan, a tek dugotrajnost. Dok ste na površini, može biti lepo, no čim malo odete u dubinu, stvari će krenuti da pucaju, jer nikada nisu bile ni postavljene ni birane po temelju, vec samo po fasadi, sem ako vam se baš čudom ne posreći pa vas inicijalno privuče neka seksi, zabavna osoba, koja je iza toga sasvim slučajno i zrela i vredna i karakterna i duhovna, iako to uopšte niste ciljali. No to su veoma retki slučajevi.

Možete u nedogled da nižete veze i vezice kojima je suština u dobroj zabavi. I samo ćete se vrteti u krug. Kusajuci uvek različit fil, ostaćete na istoj, nepromenljivoj kori svoje prve porodice u kojoj živite. No šta se dešava ako živite sami i samostalno? To znači najpre da umete sami o sebi da brinete. Da sami idete u nabavku i spremate sebi obroke. Da sami zaradjujete za taj krov i da ste sami kupili sebi krevet, sto, stolicu, orman. Da sami štedite, plaćate račune i brinete o troškovima. To znači da umete da istrpite i osetite napor, znoj, bol, samoću, pustoš i tišinu praznog prostora. E tek tada, u takvoj klimi i situaciji, percepcija se potpuno menja.

Shvatate ogromnu važnost mnogih karakternih osobina koje do tada uopšte niste uzimali u obzir. Odjednom shvatate da namontirane ribe, splavarke, klinkice, mamine i tatine princezice koje su vam do tada bile interesantne troše zapravo veliku količinu novca, a nemaju životne kompetencije, sistem vrednosti i prioriteta, te da vam tako nešto ne treba u životu, a shvatate i da imati ženu koja će vas sa posla dočekati sa toplom supicom, sarmama i rukama spremnim da vas izmasiraju ima neprocenjivu vrednost. Shvatate da je u pustim, samotnim večerima kada pričate sami sa sobom mnogo važnije imati intelektualno i duhovno bliskog sagovornika sa kojim možete da razmenjujete ideje, muziku, tekstove, strahove i radosti, da se međusobno nadahnjujete i inspirišete, nego neku vrcavu zavodnicu koja će vas samo čulno uzbuđivati.

Shvatate da su gradski mangupi, mačori, fenseri i pozeri ništa naspram muškarca koji ume da nacepa drva, založi vatru, počisti iza sebe, ode na pijacu, zaradi novac kojim će zadovoljiti potrebe kuće, a ne samo svog stajlinga, muškarca koji ume da štedi, a ne samo da sedi po kafićima, koji ume da funkcioniše u praktičnom smislu, da brine o svom zdravlju i novoj porodici, a ne samo da stavlja mačo selfije i vozika se tatinim autom po Dorćolu. Koji ume da bude pouzdan , lojalan i prisutan.

Koncept pravog partnera se potpuno menja, jer na svojoj koži i iskustvu sada tačno znate šta su to život, novac, odgovornost, obaveze, umor, napor, problemi. I tako i birate. Sada tražite najpre nekoga sa kim ćete moći da izgradite kvalitetnu bazu, onaj donji nivo, kostur i temelj. Jer vam taj nivo fali. Jer ste na tom nivou usamljeni i na njemu vam treba podrška, saputnik, suigrač, pomagač. A naravno, bitan je i gornji nivo. No sada nećete zapostaviti donji zbog gornjeg nivoa. Sada će vam oni podjednako biti važni. Jer nema mame i tate ni da bodre, ni da hrane, ni da neguju. Sad to treba da radi partner. Sada vam je bitna i zrelost i karakter, kao i strast. Drugo, kada ste u okrilju svoje primarne porodice, onda ste mnogo povezaniji sa njima. I mnogo vam je važnije šta oni misle o vašim izborima, nego što bi vam to bilo da imate odvojen zivot. Odluke indirektno donosite zajedno, iako ste vi posebna jedinka sa svojim specifičnim afinitetima.

Međutim, pošto su roditelji veoma subjektivni, njihovi saveti biće nekad pokušaj da isprave sopstvene nepovratne životne izbore putem suptilnog usmeravanja vas u neku drugu krajnjost. Po principu - ja sam se razvela i to je meni bio užas, zato ti nemoj nikada. Nemoj najbolje ni da se udaješ, da se ne bi razvela. Ili - ja sam nesrećna, zarobljena i ponižena u braku, ali zato ti samo menjaj, ne vezuj se, lepršaj i obavezno dominiraj. Ili - ja sam se udala za siromaha, ali ti, kćeri, zato traži sebi isključivo bogataše. Takve neverbalne poruke mogu biti pogubne, jer su zasnovane na razočarenju, kontrastima i krajnjostima, a ne na realnoj raznolikosti drugih mogućnosti. Ili suprotno, poruke mogu biti po principu guranja dece u identičan kalup, jer ako se dokaže da postoje i drugačiji modeli i kalupi od njihovih, možda i bolji, tada će oni morati da se suoče sa sopstvenim promašajima i kukavičlukom, što ne žele, pa rigidno usmeravaju svoju decu da hodaju samo njihovim stopama, mapama i stilom. Treće, roditelji često umeju podsvesno da sabotiraju separaciju svog deteta, iako na svesnom nivou žele njihovu svadbu i unučiće. To rade jer se boje samoće, starosti i napuštanja. I zato se drže svoje dece i nehotice ih ne daju nikom ne shvatajući da time zaustavljaju protok života, smenu pokolenja i sreću onih koje najviše vole. Četvrto, gledajući model svojih roditelja, često i sami bez ikakvog dodatnog njihovog uticaja pravimo identične ili sasvim kontra izbore. Jer su oni ono što intenzivno upijamo. I jedno i drugo je loše. Mi treba da biramo da živimo uvek za stepen, dva bolje od njih i prevazidjemo naše roditelje u kvalitetu života.

Nikako ne bi trebalo da živimo identično, ponavljajući njihove propuste, opirući se prirodnom, neophodnom, evolutivnom, generacijskom napretku i prepisujući diktat istorije. Niti bi trebalo da po svaku cenu živimo skroz suprotno od njih, zaglavljeni u adolescentskom buntu protiv svega što oni zastupaju i jesu. Zato odvojen život daje tu jednu finu distancu na osnovu koje možemo realno da uočimo šta je ono dobro kod njih što želimo da ponovimo, a šta je ono loše od čega želimo da se izdignemo i da popravimo u svojoj priči.

2. Drugi način da dodjete do prave veze za vas je da izadjete iz veze u kojoj ste, a sa kojom niste zadovoljni.

Prosto je. Ako želite nešto novo, drugačije i bolje, izadjite iz starog i lošijeg. Moć navike, prilagodjavanja, interesa i straha od promene, neizvesnosti i samoće može biti zastrašujuće ogromna. Ali ako razmišljate po principu 'klin se klinom izbija' - veoma rizikujete.

Prvi rizik u koji upadate je da ćete podsvesno pronaći drugu krajnost od partnera sa kojim ste. Jer, kao i u slučaju života sa roditeljima, bazu imate. Imate nekoga. Taj neko ima svoje pluseve i minuseve. Na pluseve ste se odavno navikli i uzeli ih zdravo za gotovo. No minusevi vas tište. I šta onda radite? Primećujete i zaljubljujete se tačno u one koji nemaju te minuseve koje vaš partner ima, ali na pluseve koji su važni i sa kojima ste srasli, na njih ni ne pomišljate više, niti se pitate kakav bi bio život bez njih.

Samo grčevito tražite olakšanje od ovoga što vas pritiska. A tu je opasnost. Samo ćete se zakovitlati na neku drugu, podjednako frustrirajuću stranu. Ako vam je vaš sadašnji partner veran, ali previše rigidan, racionalan, materijalan, sirov, površan i perfekcionista, zaljubićete se u nekog duhovnog, maštovitog, širokoumnog, senzualnog, strastvenog lika, ali možda nezrelog, nestabilnog i nevernog. Bićete slepi za njegove mane, jer će vam njegove vrline biti kao voda u pustinji.

Ako je vaš partner vaša srodna duša, duhovno vam blizak po senzibilitetu, ukusu, razmišljanjima, navikama i stavovima, ali ga ne doživljavate kao muškarca, jer je neambiciozan, posesivan, inferioran, njanjav, okrenućete se nekom ko ima jak polni identitet, ambiciju i sebe, ali vam je možda mentalno, emocionalno i po afinitetima veoma dalek. I tek kada nova veza doživi odredjen staž, počećete da uvidjate širu sliku i propust.

Zato je samoća refresh koji će vas osloboditi takvih amplituda i posle nekog vremena tek moći ćete da izaberete osobu koja vam u svim segmentima dobrim delom odgovara, pre nego osobu koja vam odgovara u nekim segmentima savršeno, dok u ostalim ni malo, što je slučaj kada prelazite lančano iz veze u vezu.

I još nešto. Taj na koga biste hteli da se prešaltate, nikada vam neće verovati da i njega ne biste ostavili jednom zbog nekog novog u budućnosti, jer se vaša veza inicijalno temelji na prevari. Zato se najverovatnije neće ni upustiti sa vama u bilo kakvu ozbiljnu varijantu, niti će vas tako tretirati. Za njega ćete uvek biti i ostati osoba koja vara i koja je, s obzirom na to, isključivo i samo za paralelnu i usputnu kombinaciju, a ne za zvaničnu vezu, brak i porodicu, iako to naravno uopšte ne mora biti tako.

3. Naučite da volite kako biste privukli ljubav.

U protivnom, na vas će se kačiti ljudi koji imaju mazohističku crtu ili pak imaju materijalne i socijalne interese. Svako na ovom svetu želi da voli, ali i da bude voljen. Ako tražite nekog ko će vas beskrajno voleti, a niste dorasli zadatku da se i vi dajete toj drugoj osobi, koliko toliko recipročno, naći ćete i takve, i to može da vam prija, ali to ima i svoju drugu stranu medalje.

Oni koji su mazohistički nastrojeni skloni su depresiji, autoimunim bolestima ili sposobni da dugo i tiho nagomilavaju nezadovoljstvo i tugu koju ne umeju da izraze u obliku zahteva drugome, što dovodi do toga da taj rezervoar strpljenja i čekanja može jednom iznenada i prepući.

A ovi drugi pak koji se kače na vas zbog plitkih interesa, njih vi suštinski uopšte ni ne zanimate, već ono što sa vama mogu dobiti, tako da će vas kad tad izdati kada to što hoće i dobiju. Oni su tu sa razlogom i ako se razbolite ili izgubite poziciju koju imate ili možda oni pronađu nešto od čega imaju više interesa, otići će od vas bez reči. Oni su neiskreni i manipulišu. U takvima nemate iskrenog partnera, sagovornika, podršku, srodnika i prijatelja. Već glumca za pare, status, rejting ili ostvarenje neke svoje lične ambicije.

Zato je važno da što pre naučite da volite, da dajete, budete zainteresovani, pažljivi, nežni. Podstičite i ohrabrujte, poštujte, saosećajte, slušajte, negujete, brinite, razumite i budite pre svega dobar prijatelj nekome, jer samo osobine takve prave ljubavi u vama samima privućiće i pravu ljubav u vaš život. Svi koji umeju da vole žele da budu i voljeni. Ne postoji osoba koja hoće samo da voli, a da ne bude i voljena. Ako joj je dovoljno samo da voli, glumi ljubav ili je poremećena. Ako ne volite, već čekate samo da budete voljeni, tako privlačite inferiorne osobe koje vam se možda dive, ali vam ne pariraju, niti su tu zbog vas samih.

4. Okrenite se sebi sličnima. Dokazano je da koliko god različitost bila možda egzotična i privlačna u početku veze i u mladosti, s obzirom na to da kada ne volimo i ne poznajemo dovoljno sebe, onda tražimo kontrastne osobine u drugome kako bismo se njima nadopunili i pokrili, ipak samo sličnost obezbeđuje dugoročnu i kvalitetnu zajednicu ljubavi. Prosto je. Slično se sličnom raduje. Slično se sa sličnim razume, podržava i prepoznaje pravog sebe.

Pod sličnim naravno ne mislim na to da oboje budu iste visine, boje očiju, vole isti miris šampona, oblik testenine ili teksturu zavesa. Niti je moguće, niti je potrebno, niti bi bilo dobro da dvoje ljudi sve vole, misle i rade identično. Pojedine razlike unose dinamiku u odnos i doprinose širenju granica i obogaćivanju individue. Drugo, muškarci i žene su po svojoj prirodi već različiti. Imaju različite životne uloge. Muškarci su borbeni, buntovni i hrabri lovci i ratnici, a žene su nežne, romantične i brižno okrenute potomstvu. Različite su nam iskonske prirode i ta razlika je već sama po sebi prilično velika i odražava se na milion životnih detalja i situacija. Ali zato je za sve ostalo sličnost veoma važna i doprinosi bujanju ljubavi i sreće.

Svi mi imamo u sebi tri ego stanja. Dete, Odraslog i Roditelja. Tu je važno da se poklopimo. Na ta tri nivoa, a ne u nekim detaljima i banalnostima.

Dete je ona naša nesputana priroda. Naša maštovitost, strast, otvorenost, igra, smeh, osećajnost, kreativnost, senzibilitet, seksualnost, naš ukus za muziku, filmove, pisanu reč, lepotu. Dete u nama čezne da u Detetu našeg partnera nadje bliskog druga za igru, nekoga sa kim će moći ostati Dete, a ne nekog ko će voleti neke sasvim druge stvari na drugi način ili nas čak prekorevati zbog onoga što smo nesputani mi. Zato je jako važno da možemo zajedno fantazirati, uživati u umetnosti, senzacijama i prepustiti se čulima na sličan način.

Ego stanje Roditelja u nama su naši ideali. To je naša veroispovest, naš ideološki kompas, to su naše kulturne, nacionalne i tradicionalne vrednosti koje zastupamo, naši moralni principi i stavovi o životu, ljubavi, porodici, vaspitanju dece, naši pogledi na svet, društvena dešavanja, tokove, politiku, rat, novac, humanost, modu, putovanja, stil, duhovnost. Od presudne je važnosti da su ljudi po pitanju unutrašnjeg Roditelja slični. Raskoraci u ovoj sferi su pogubni za porodičnu zajednicu, jer su to temelji za složno podizanje potomstva i baza za mir, usmerenost istom cilju i sklad.

Može se čoveku činiti da to nije toliko bitno u početku veze, jer tada obično naše unutrašnje zaljubljeno Dete preuzima kormilo. Ali kasnije, veoma je važno da li ćemo jesti bobice ili meso, ići na uvek nove luksuzne destinacije ili na istu planinu, trošiti na brendiranu odeću ili se oblačiti skromno, glasati i ići možda na neke proteste ili će nas boleti uvo za sve što se ne tiče našeg mikro kosmosa, odvojiti novac za neko bolesno dete i prosjaka ili se ne okrenuti za njima kupujuci sebi još jedan par fensi naočara za sunce, ukrasiti kuću po kič merilima ili sa istančanim ukusom, čitati deci slikovnice u kojima su izbrisane polne razlike ili im čitati stare bajke, ići na Liturgiju ili na rejv žurke, pijančiti i pušiti ili voditi računa o zdravlju, kuvati ili jesti po restoranima...

I na kraju, naš Odrasli je onaj koji funkcioniše sada i ovde. Pod jakim uticajem je našeg Roditelja, ali je on onaj koji pokazuje sposobnost da sve te ideale pretvori u dela. Naš Odrasli zadužen je da zna i obavlja svoje zadatke vezane za egzistenciju i kuću. Da odlučuje. Da može harmonično da živi sa nekim i poštuje ga. Ako su nam Odrasla bića slična i kompatibilna, onda niko nikoga neće ugrožavati, iskorišćavati, maltretirati ili natovarivati, vec će se zrelo i tolerantno oboje naći na sredini u pogledu higijene, obroka, finansija, hobija, zadataka oko dece, organizacije, planova, životnih problema i obaveza. Održavaće stabilnu strukturu praktičnog i realnog života.

5. I peti, poslednji uslov da udjete u kvalitetnu vezu sa nekim je da pokažete inicijativu.

Stara izreka kaze: ko pre devojci, njemu devojka. Od stajanja, čekanja da vas sudbina spoji, merkanja i maštarenja nema ništa. Potrebno je da uradite nešto krajnje jednostavno, a opet mnogima danas izuzetno teško.

A to je - da pozovete osobu koja vam se svidja da izadje sa vama. Iznenadili biste se kada biste shvatili koliko ta neka ili taj neko željno čekaju takav neki poziv, jer je upravo on simbol pozitivnog stava o životu i samom sebi. To mogu da urade samo oni koji žele vezu, koji imaju mogućnosti za nju i koji smatraju sebe adekvatnim i vrednim ljubavi. Ostali će biti suviše preplašeni, zablokirani i zablindirani, ma koliko kvaliteta imali.

Ako verujete da niste vredni nekoga ko vam se sviđa, nećete ništa ni pokušati, pa nećete ni uspeti. Tek jednog dana shvatićete da je neko drugi bez ikakvih problema uspeo sa tom osobom koja se vama sviđala. Biće vam krivo. Znaćete da ste to mogli biti vi. Ali niste. Jer niste imali inicijativu, rešenost, volju, odluku, samopouzdanje i veru u sebe da to možete, zavređujete i zaslužujete.

No ako se osmelite na taj korak, vodite računa o sledećem: na sastanku slušajte i pitajte, onoliko koliko i pričate. Budite i zainteresovani i interesantni ravnomerno. Ne pričajte tendenciozne, samohvalisave priče, već budite opušteni i prirodni. Ne raspitujte se za njene/njegove drugarice i drugove niti pričajte o nekim drugim opcijama koje vam se sviđaju. Pokažite fokusiranost, posvećenost i to da vam je ta osoba sa kojom ste izašli vaš glavni i jedini izbor, ona koju ste izdvojili od svih drugih i želite baš i samo nju. Razvijajte prijateljstvo, duhovnu bliskost i poverenje najpre. Platite račun ako ste muško. Prihvatite čašćavanje ako ste žensko. Pratite impuls i nivo zainteresovanosti druge strane i ne navaljujte ni fizički, ni sa emocijama prerano.

Bolje je da sačekate, nego da prerano nasrnete. Ako je odnos na dobrim temeljima i ima potencijal za ljubav, nikuda vam neće pobeći. Žene umeju da nasrću sa planovima za budućnost, ispitivanjima o ozbiljnosti muških namera, sa osećanjima i definicijom odnosa, a muškarci, naravno, uvek žure sa seksom. A sve će to prirodno doći samo po sebi, ako najpre kliknete jedno sa drugim i pustite da odnos spontano zri i raste.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.