Posle obilazaka brojnih gradova po severnoj Italiji, zahvaljujući nizu (povoljnih) slučajnosti, na red je došao i Bari, glavni grad Pulje (ili Apulije), predivno upakovan i, što kaže naš narod, integrisan sa Jadranskim morem, čitavim svojim obalskim delom.
Bari, grad našeg najvećeg (klupskog) fudbalskog uspeha, grad u kome je Zvezda osvojila Kup šampiona, grad nekada povezan čuvenom brodskom vezom Bar-Bari (koja već barem dve godine ne funkcioniše), grad u kome počivaju mošti Svetog Nikole, grad čije jezgro čini stari grad u kamenu, grad veliki, živ, interesantan i okružen podjednako lepim i interesantnim mestima Pulje.
Što se tiče onih slučajnosti, tu mislim na uvođenje direktne avionske linije od Beograda do Barija (od juna prošle godine), i na sreću da sam (neka dva meseca pre trenutka polaska) našao povratnu kartu za svega (s obzirom na cene koje su prethodnih nedelja iskakale za ovaj pravac) 13000 dinara, a uza sve to, ipak nisam poslušao jednog svog druga, koji je u (severnoj) Italiji živeo duže od jedne decenije, i koji mi je na ideju o putu u Bari blagonaklono rekao – “Šta ćeš tamo na jugu, idi opet u Milano, Torino, Veneciju, Rim!”
Srećom, ponekad se ispostavi da je dobro ne poslušati uvek baš svaki savet, pa čak i od kompetentne osobe.
