Ako ste roditelj deteta koje ide u vrtić ili osnovnu školu, vaš telefon verovatno ne prestaje da vibrira. U roditeljskoj Viber grupi upravo se odvija dobro poznata, godišnja drama.
Započinje uvek bezazleno, porukom jedne mame: "Poštovani roditelji, bliži se Dan žena, da li smo za to da sakupimo novac za poklon za našu učiteljicu/vaspitačicu?". A onda, u narednih nekoliko sati, grupa se pretvara u bojno polje. Predlozi pljušte sa svih strana. Jedni bi da kupuju zlatne narukvice, drugi predlažu skupe parfeme, treći bi da uplate vikend u spa centru, dok četvrti smatraju da je jedan cvet sasvim dovoljan. Rasprava često eskalira do te mere da se roditelji posvađaju, a suština samog praznika potpuno ispari u oblaku stresa i dokazivanja.
U celoj toj histeriji i želji roditelja da se pokažu u što boljem svetlu, retko ko zastane i zapita se: Kako se zapravo oseća žena koja taj poklon treba da primi?
Prosvetni radnici se nalaze u izuzetno nezahvalnoj poziciji. Od njih se očekuje da sa osmehom i zahvalnošću prime svaki znak pažnje, iako ih neki pokloni dovode u ogromnu neprijatnost. Naša redakcija je, analizirajući anonimne ispovesti vaspitačica, učiteljica i nastavnica na forumima i društvenim mrežama, došla do frapantnih podataka.
Većina edukatora potajno strahuje od Osmog marta. Zato smo odlučili da razbijemo tabue i sastavimo spisak od tri najčešća poklona koja prosvetni radnici ne žele, ne koriste i najčešće prosleđuju dalje, kao i listu onoga što bi im zaista izmamilo iskren osmeh na lice.
Sindrom Viber grupe: Zašto roditelji preteruju?
Pre nego što pređemo na samu crnu listu poklona, moramo razumeti psihologiju roditeljskog sakupljanja novca. Često se dešava da odeljenje od tridesetoro dece sakupi ozbiljnu svotu novca (ako svako da po 500 ili 1000 dinara, budžet može preći i 20.000 dinara).
Kada roditelji raspolažu tolikim budžetom, javlja se neobjašnjiva potreba da se kupi nešto "grandiozno". Majke inicijatorke često vode logikom: "Ne možemo da joj damo samo vaučer, to je bezlično, hajde da joj kupimo onaj skupi sat". Poklon za Osmi mart tako prestaje da bude znak pažnje i zahvalnosti za trud koji učiteljica ulaže u obrazovanje dece, i postaje statusni simbol samih roditelja. Roditelji se nesvesno takmiče sa drugim odeljenjima, zaboravljajući da je prekoputa njih žena sa svojim specifičnim ukusom, potrebama i etičkim kodeksom.
Evo šta se zapravo dešava kada taj "grandiozni" poklon stigne na katedru.
1. Skupocen nakit (Zlato, srebro i satovi)
Ovo je apsolutni pobednik roditeljskih zabluda. Decenijama unazad, na Balkanu se smatra da je kupovina zlatnog lančića ili skupog sata vrhunac poštovanja. Istina je potpuno drugačija.
Zašto ga roditelji kupuju: Smatraju da je zlato trajna vrednost. Misle da će učiteljica svaki put kada pogleda na sat pomisliti na njihovu decu i da time pokazuju izuzetnu velikodušnost.
Zašto ga prosvetni radnici preziru: Prvo i osnovno, primanje predmeta visoke materijalne vrednosti dovodi edukatore u stravičan etički i moralni konflikt. Mnoge škole i predškolske ustanove imaju stroge pravilnike o primanju poklona, a skupocen nakit se lako može protumačiti kao mito. Učiteljica se oseća dužnom i neprijatno joj je da to stavi na ruku.
Drugo, nakit je stvar duboko ličnog ukusa. Ako vaspitačica nosi isključivo diskretno srebro ili sportski stil, a vi joj kupite masivnu ogrlicu od žutog zlata sa cirkonima, ona to nikada neće staviti na sebe. Taj komad nakita će završiti na dnu njene fioke, ili će prvom prilikom biti zamenjen u zlatari. Time ste doslovno bacili desetine hiljada dinara na nešto što izaziva samo stres i osećaj krivice.
2. Šolje sa natpisima, plišane igračke i ukrasne figure
Na suprotnom kraju spektra od skupocenog zlata nalaze se takozvani "simbolični" pokloni koji se masovno kupuju po knjižarama i supermarketima.
Zašto ih roditelji kupuju: Zato što deluju simpatično. Šolja na kojoj piše "Najboljoj učiteljici na svetu" ili velika plišana sova (simbol mudrosti) deluju kao nepogrešiv tematski poklon, posebno kada se kupuje od pojedinačnog deteta, a ne od cele grupe.
Zašto ih prosvetni radnici preziru: Matematika je ovde vrlo surova. Prosečna učiteljica izvede jednu generaciju na svake četiri godine. Nastavnice i vaspitačice se svake godine susreću sa desetinama, pa i stotinama dece. Ako svake godine za Osmi mart, Novu godinu i kraj školske godine dobiju samo po tri šolje i dve plišane igračke, one za deset godina staža nakupe doslovno stotine ovih predmeta.
Oni to nemaju gde da drže! Njihovi kuhinjski ormarići su prepuni. Šolje se gomilaju u kutijama u podrumu, plišane igračke skupljaju prašinu, a keramičke figurice anđela završavaju na oglasima ili se poklanjaju dalje daljoj rodbini. To nije znak pažnje, to je stvaranje nereda u nečijem životnom prostoru.
3. Kozmetički setovi iz supermarketa i jaki parfemi
Kada roditelji ne znaju šta bi, a nemaju veliki budžet, često posežu za "sigurnom" opcijom sa polica najbližeg marketa.
Zašto ih roditelji kupuju: Kozmetika deluje kao nešto što svaka žena koristi. Upakovana je u šarene kutije, lako je dostupna i uklapa se u svaki budžet. Što se tiče parfema, roditelji često sakupe novac i kupe parfem koji je trenutno "najpopularniji" na tržištu, misleći da ne mogu da pogreše.
Zašto ih prosvetni radnici preziru: Parfem je, kao što smo već mnogo puta pisali, najintimnija stvar koju žena stavlja na sebe. Kupiti parfem ženi koju poznajete samo sa roditeljskih sastanaka je kao hodanje po minskom polju vezanih očiju. Možda ona ima teške migrene od cvetnih nota. Možda je alergična na određene sastojke. Ako joj se miris ne dopadne, taj parfem će momentalno biti prosleđen njenoj sestri ili majci.
S druge strane, gotovi setovi (gel za tuširanje i dezodorans) nose blago uvredljivu notu. Iako niko to ne radi namerno, poklanjanje osnovne higijene ženi sa fakultetskom diplomom jednostavno nije prikladan način da joj se iskaže poštovanje za pedagoški rad.
Šta učiteljice ZAPRAVO žele? (Nepogrešivi izbori)
Sada kada znate šta ne treba da radite, izlazak iz ove Viber agonije je zapravo neverovatno jednostavan. Kada se edukatorima postavi direktno pitanje šta ih zaista obraduje, njihovi odgovori su neverovatno skromni, praktični i puni emocija.
Evo tri stvari sa kojima nikada nećete pogrešiti:
1. Poklon vaučer (Vrhunska sloboda izbora)
Ovo je apsolutni broj jedan na listi želja svake žene u prosveti! Mnogi roditelji misle da je vaučer "hladan" i bezličan, ali edukatori ga obožavaju. Ako odeljenje sakupi novac, kupite vrednosnu karticu u dobroj knjižari, drogeriji (dm ili Lilly), prodavnici kućne dekoracije ili, ako je budžet veći, vaučer za dan u spa centru.
Zasto je ovo savršeno? Zato što prosvetni radnici mahom žive od skromnih plata. Vaučer u drogeriji im omogućava da same sebi izaberu kremu koju inače ne bi mogle da priušte, ili da praktično kupe pelene za sopstveno dete. Vaučer u knjižari im dozvoljava da kupe literaturu koja njima lično znači. To je poklon koji garantuje da novac nije bačen.
2. Jedna saksijska biljka umesto 30 rezanih ruža
Cveće je prelep gest, ali rezano cveće vene za tri dana. Ako svako dete donese po jednu ružu, učiteljica bukvalno ne može to fizički da ponese kući, niti ima dovoljno vaza. Umesto toga, kupite jednu prelepu, raskošnu biljku u saksiji (poput orhideje, spatifiluma ili fikusa). Ta biljka će godinama stajati u učionici ili u njenom domu, rasti zajedno sa tom generacijom dece i predstavljati trajnu, živu uspomenu.
3. Ono što se ne može kupiti novcem (Album uspomena)
Ovo je poklon koji svaku vaspitačicu i učiteljicu dovede do suza radosnica, a košta najmanje. Kupite jedan lep, prazan album ili svesku tvrdih korica. Neka svako dete kod kuće nacrta jedan crtež za nju, ili (ako su stariji) napiše jednu rečenicu zašto je voli. Roditelji to mogu zalepiti u album i na prvu stranu napisati zajedničku čestitku. Ovaj personalizovani, emotivni poklon će ona čuvati na polici do kraja svog života, dugo nakon što vaučeri budu potrošeni, a biljke možda uvenu.
Često postavljana pitanja (FAQ) iz roditeljskih grupa
Da bismo vam dali municiju za argumentaciju u Viber grupi, odgovaramo na najčešće dileme:
Da li je u redu dati učiteljici novac u koverti?
Ne. Iako je to najpraktičnije, davanje gotovine je zakonski izuzetno problematično u prosveti i može se tretirati kao mito. Učiteljici će biti maksimalno neprijatno i dovešće je u situaciju da mora da odbije poklon, što stvara mučnu atmosferu. Vaučeri su elegantna i legalna alternativa.
Šta da radim ako se ne slažem sa odlukom većine u Viber grupi?
Niste dužni da učestvujete. Ako većina izglasa kupovinu besmisleno skupog sata ili nečega što smatrate neadekvatnim, potpuno je u redu da kulturno napišete: "Izvinite, mi nećemo učestvovati u zajedničkom poklonu, organizovaćemo se sami". Vaše pravo je da zaštitite svoj budžet i svoje principe. Učiteljica ionako neće znati ko je dao koliko novca.
Da li deca treba pojedinačno da nose poklone, ako postoji zajednički?
Nema nikakve potrebe. Zajednički poklon služi upravo tome da se izbegne takmičenje dece (i roditelja) u tome ko je doneo veći i skuplji poklon. Ako ste učestvovali u zajedničkom budžetu, sasvim je dovoljno da dete tog dana u školu ponese samo iskren osmeh i eventualno jedan cvetić ili crtež koji je samo nacrtalo.
Zaključak: Poštovanje, a ne dokazivanje
Osmi mart u školama i vrtićima ne bi smeo da bude izvor anksioznosti ni za roditelje, ni za edukatore. To je dan kada treba da zastanemo i kažemo jedno veliko i iskreno "Hvala" ženama koje sa našom decom provode osam sati dnevno, koje im brišu suze, uče ih prva slova i formiraju ih kao ljude.
To se poštovanje ne meri gramima zlata, niti markom parfema. Meri se pažnjom, uvažavanjem njihovog integriteta i praktičnošću.
Kada vam večeras ponovo zazvoni telefon i u Viber grupi neko predloži kupovinu miksera, preskupog sata ili stote šolje sa natpisom, duboko udahnite. Podelite sa njima saznanja iz ovog teksta. Predložite vrednosni vaučer i zajedničku čestitku dece. Učiteljica će vam biti beskrajno zahvalna, a vaši novčanici će ostati pošteđeni potpuno besmislenog stresa.
NAJPOPULARNIJI Komentari