Ljudi renoviraju kupatila zbog niza razloga. Nekoga juri komšija odozdo zato što nešto curi, negde je kupatilo toliko dotrajalo da je bolje da se zavrnu rukavi nego da se u pola noći, u panici zatvara voda celoj zgradi, poneko se uselio u novi stan i hoće da ga sredi po svom ukusu - a neko bi, ima i toga, da malo "tera modu" i da razbije monotoniju koju oseća u svom stanu - zbog tog istog stana.

Zavisno od veličine kupatila, razloga za renoviranje, raspoloživih sredstava, mogućnosti za "paralelan" život dok vam majstori rade kupatilo, harmoničnog rada više majstora različitih profila i drugih faktora - uređenje kupatila može trajati od desetak do dvadeset dana, i može vas koštati od nekih hiljadu pa do dve ili tri hiljade evra. Naravno, ako privirite u neku od beogradskih radnji sa ekskluzivnom italijanskom ili švajcarskom galanterijom za kupatilo - pa vidite držač za peškir (jedan držač, za jedan peškir), po ceni od 32.000 dinara, shvatićete da samo nebo zna kolika može da bude gornja granica sume za renoviranje kupatila.

Zahvaljujemo se na tekstu: Slobodanu Ogrizoviću i Nikoli Mariću

Tekst je prvobitno objavljen u magazinu: Kuhinje i kupatila

Merenje

Krenite od postojećeg stanja vašeg kupatila. Ako sve ostaje, manje-više, u istim dimenzijama, i ne rušite zidove da biste nešto proširili ili pregradili - neophodno je da premerite celo kupatilo i da utvrdite koliko kvadrata keramičkih pločica vam je potrebno za novo kupatilo.

Potrebno je da kupite najmanje 1 m2 više od tačno izmerene vrednosti, ali je još bolje da se blagovremeno prokonsultujete sa keramičarem koji će raditi vaše kupatilo. Računajte na to da će poneka pločica koju kupite (naročito ako pokušavate da uštedite na pločicama) biti malo kriva, ili možda čak i polomljena.

Ukoliko kupatilo ima puno raznih ispusta, ćoškova, uglova - biće potrebno više seckanja pločica, pa će to značiti dodatnu kupovinu. A ako pločice nisu jednobojne, već imaju određenu šaru o kojoj treba dodatno voditi računa pri uklapanju pločica, to će vas skoro sigurno dovesti do "viška" pločica od oko 2 m2. Kad smo već kod pločica - razmislite da li ćete u celom kupatilu ići na visinu od 1,5 m, možda na 1,8m ili ćete imati jednu visinu (veću) oko kade ili tuš kabine, a drugu u ostatku kupatila. A možda donesete odluku da pločice prilepite sve do plafona, čime eliminišete troškove krečenja kupatila (osim plafona) za narednih 20-30 godina.

Potrebno je da izmerite obim kupatila na određenoj visini, da biste znali koliko listela (bordura) treba kupiti. Visinu bordure možete izabrati tako da se ova "linija" vidi duž celog kupatila, dakle na visinama od 1 do 1,2 metra.

Obavezno izmerite i sve ostale elemente u vašem kupatilu - detaljno - visinu, dužinu i širinu kade, lavaboa, odstojanje WC šolje od zida (pozadi i bočno), visinu na kojoj stoji vodokotlić, prostor koji imate za razne ormariće, dimenzije prozora, vrata...

Bolje da imate "viška" kojekakvih dimenzija po kupatilu nego da vam u nekome salonu opreme za kupatila zafali neka dimenzija, pa odložite kupovinu za naredni dolazak (čist gubitak vremena).

Izbor - generalno

Potrudite se da sebi date dovoljno vremena za odabir keramike, kupatilskih elemenata i galanterije za kupatilo (galanteriju možete izabrati i kupiti i na samom kraju, kada su već postavljene pločice i svi elementi - tada ćete imati najbolji uvid u to šta vam treba).

Nemojte dogovarati početak radova sa majstorima dok niste kupili sve što je potrebno za početak radova - i dok vam to nije isporučeno i uneto u vaš stan. Istina, od ulaska majstora u vaš stan i početka razbijanja kupatila, imaćete još nedelju dana da birate pločice i opremu (isporuka je obično brza - za jedan do tri dana) ali bolje da to radite natenane nego pod stresom i sa majstorima u stanu.

Trebalo bi da obiđete najmanje nekoliko salona ("Kuba"; "Beokeramika", "Enmon", "Diplon", "Metalcoop", itd, itd), bez obzira što praktično sve što vam treba možete da pronađete u prvom salonu u koji uđete.

Ponesite obavezno onu skicu kupatila sa dimenzijama, metar (mada dimenzije elemenata obično pišu na licu mesta) pa čak i foto-aparat (telefon) jer ćete se, posle gledanja stotina različitih vrsta pločica, kada i lavaboa - teško setiti gde ste tačno i šta videli.

Raspitajte se i za uslove plaćanja, način i rokove isporuke, garancije, insistirajte i na uputstvima za montažu pojedinih elemenata - vi ste "gospodin kupac" i nemojte da se stidite.

Ovo razgledanje po salonima bi trebalo da doživite kao provod i razonodu, a sa sobom obavezno povedite i decu - neka i sami učestvuju u izboru dezena, boja i elemenata.

Takođe, dobra ideja je i da iskoristite sajam građevine - gde je obično barem u polovini hale izložen čitav niz domaćih i stranih pločica, i opreme za kupatila. Ako ništa drugo, tu ćete dobiti razne ideje, i prikupiti potrebne adrese proizvođača i prodavaca te opreme.

Izbor keramike

Danas se podne pločice rade uglavnom u kvadratnom obliku, dimenzija 20x20, 33x33, 50x50, kao i u raznim drugim dimenzijama. Standardne dimenzije zidnih pločica su 20x25, 25x33, 25x37, itd, pri čemu veću pločicu prati i veća cena po m2, zbog potrebe da bude deblja i kvalitetnija od one manje površine.

Neke od zidnih (a i podnih pločica) imaju i određene, dodatne ornamente, pa ako želite da se malo umetnički poigrate sa svojim kupatilom, možete kupiti i takve pločice, koje se obično prodaju na komad i značajno su skuplje od običnih.

Tu su i listele, a kupuju se na komad (dimenzije 10x20, 10x25, i slično) i znatno su skuplje od običnih pločica.
Domaća keramika se kreće od 1000 do 3000+ din/m2 (viša cena ne znači obavezno i za toliko bolji kvalitet - negde se radi o tome da je cena spuštena zbog novih dezena, novih isporuka, ili zato što je ostalo 5 ili 10 kvadrata određenih pločica, pa salon želi da ih brzo proda), a strana, obično italijanska i španska keramika - prodaje se od 1700 do 3500 din/m2, ali ćete i u našim salonima naći i pločice od preko 4000+ dinara po m2.

Osim pomenutih zemalja, često ćete naići i na hrvatske, poljske, kineske, itd pločice - a izaberite ili ono što se vama najviše sviđa (pa kud puklo da puklo) ili se prokonsultujte sa prodavcem u radnji (trgovci su trgovci, uzmite njihove preporuke sa malom rezervom), ili se, možda je to i najbolje, dogovorite sa vašim keramičarem - šta preporučuje i zbog čega, od "domovine" pločica pa do dimenzija. Hteli ne hteli, naslušaćete se priča kako su pločice "iz te i te zemlje" loše, kako se onim drugima iskrza ivica, kako one treće ne trpe visoke ili niske temperature, itd. Ipak, nemojte se mnogo obazirati na takve priče...

Pločice obavezno pogledajte i na dnevnoj svetlosti, ili na nekoj fluo-svetlosti - zavisno od toga kako je osvetljeno vaše kupatilo, da vam boja ili nijansa pločica ne bi kasnije izgledale potpuno drugačije od utiska iz salona.
Majstori koji su meni radili kupatilo imali su meru od oko 8 kg lepka za pločice po m2 (i to Henkel, Ceresit, CM 11), što ne znači da to važi i za druge majstore. Po tom pitanju se konsultujte sa svojim keramičarima i uradite kako vam oni kažu.

Za ivice u kupatilu potrebno je kupiti i plastične lajsne (obično su dugačke po 3,5 do 4 m, 8 mm širine) - i to - koliko ivica - toliko lajsni. Njihova boja bi trebalo da se slaže sa bojom zidnih pločica ili sa bojom fuge za zidne pločice.

Izbor ostale opreme

Kada pričamo o ostaloj kupatilskoj opremi - tu mislimo na: kadu (ili tuš kabinu; ili možda kombinaciju kade i tuš kabine; kadu sa vratancima, itd), lavabo, sa ormarićem, možda i komplet sa ogledalom i policama, WC šolju i vodokotlić, ili tzv. "monoblok"...

Kada bismo uzeli u obzir sva moguća rešenja koja danas imate na raspolaganju, to bi daleko prevazišlo domete ovakvog jednog članka.

Ako celo kupatilo oblepite pločicama, tj. ne idete na ugradnu kadu (zidanje, cigle i cement), to vam pruža mogućnost da elemente, kao što su kada i tuš kabina, kasnije lakše zamenite bez potrebe da izvodite obimnije radove.

Ako menjate dimenzije kade, proverite da li za veće dimenzije ima mesta u vašem kupatilu, a da li je za manje dimenzije potrebno pomerati bojler, bateriju sa tušem i slično.

Danas ćete u salonima najčešće naći kade od akrila, za razliku od nekadašnjih metalnih, tučanih i plastičnih. 

Uz kadu treba kupiti i oblogu, i postolje za kadu - pa je zatim postavite na mesto gde su već zalepljene pločice. Iako je montaža relativno jednostavna, proverite da li su vam sa kadom dostavili i uputstvo za montažu, za svaki slučaj. Obratite pažnju na ivice kade, da li su krajevi uzdignuti ili će vam se sva voda slivati gde ne treba...

Proverite i da li obloge za kadu odgovaraju po dimenzijama. Dešava se da kupite dužu i kraću bočnu stranicu (oblogu), pa da je onda jedna stranica malkice duža od same kade (!) pa mora da se sastruže deo plastike, ili se dešava i da je kraća bočna obloga uža nego što bi trebalo - pa vam ostane 4-5 cm "otvora" sa bočne strane kade.

Sve proverite na vreme, u salonu, kao i prilikom isporuke - mada će dostavljač biti u gužvi, žuriti i nerviraće ga "što vi sad tu nešto merite..." Radite stvari svojim tempom, nemojte da vas zbrzaju...

Jaccuzzi mogućnosti su nebrojene, pa ako ste za dodatnu masažu, odvojte još 60.000 i više na osnovnu cenu kade, i dobićete sve što vam treba za hidromasažu u vašem stanu.

Umesto zasebne WC šolje i vodokotlića, danas možete kupiti monoblok. Imate ih iz Mladenovca, Leskovca, Italije, Španije, Kine. U principu, može vas tu voditi dizajn, ili cena (od 30.000 din pa naviše) - a bitan elemenat je da je u kazančetu, bez obzira na proizvođača, kvalitetna oprema (npr. Geberit). Možda je bolje da veza daske i šolje bude izvedena sa plastičnim elementima jer će se lakše održavati nego metalni.

Ostaju vam još česme/baterije za lavabo i kadu. Izbor je ogroman, raspon cena još veći, a baterije izaberite u skladu sa samim kupatilom - moderne, klasične, ili već kako vam se svidi. Niža cena skoro uvek znači i kraći vek trajanja, ali pošto su to lako izmenljivi delovi kupatila - nije strašno. Oko toga se možete prokonsultovati i sa vašim majstorom - vodoinstalaterom...

Prateći materijal

Osim pločica i elemenata za kupatilo, trebaće vam i gomila građevinskog materijala - od peska, cementa, lepka za pločice, mase za fugovanje, itd. Ako vam je kupatilo veliko, i ako kompletno menjate vodoinstalacije (a bilo bi glupo da to ne uradite kad već razbijate pločice), i ako još radite ozbiljno i elektroinstalaciju (sve ovo naročito važi za stara kupatila), pa ako još možda iskoristite priliku da zamenite i prozor (ili prozore) u kupatilu - onda će vam trebati nekoliko stotina kilograma peska (200 - 400 kg), 100 kg cementa, i odgovarajuća količina lepka za cement i fugovita (za vrstu i količinu pitaćete svog keramičara), kao i 20-30 džakova za šut... Možda će vam trebati i pokoja tabla stiropora - od 2 ili 5 cm debljine - ako menjate prozore, pa vam ostanu neke malo veće rupe u zidu. O zameni prozora moglo bi štošta da se napiše, ali ipak smo ovde zbog kupatila!

Fizički rad

Nemojte zanemariti svoj (ili tuđi) fizički rad i stotine kilograma koje morate da unesete a zatim i iznesete (šut) iz svoga stana. Nekih 20-30 m2 pločica može biti teško i do 400 kg. Uz pomenuti pesak i cement, lepak za pločice i slično, unećete u stan i više od tonu raznih stvarčica. Potrudite se da negde nabavite cement i pesak u pakovanjima od po 20-25 kg, jer je mnogo lakše nositi 25 nego 50 kg.

Postoje u oglasima na internetu/novinama telefoni ljudi/firmi koji će vam do vaše zgrade doneti i cement i pesak, i sav drugi građevinski materijal, ali to košta od od 2000 dinara (samo prevoz, i istovar pred kuću, zavisi cena i od toga u kom se gradu nalazite), što i nije najjeftinije.

Čist dobitak su "kineska - transporter" kolica za izvoženje šuta do kontejnera i za donošenje potrebnog materijala do kupatila. Zaista vrede svaki dinar, verujte mi na reč.

Uzmite u obzir da svi saloni isporučuju pločice i opremu za kupatila do vaše zgrade ali ne i do vašeg stana. Zato, ako nemate bolje varijante (prijatelje u snazi, decu bildere i slično) - organizujte da vam istoga dana dovezu i pločice, i pesak, i cement, i lepak - pa unajmite nekoga preko studentske zadruge i platite mu da vam sve to donese do kupatila.

Takođe, trebaće vam neko da sav šut iz kupatila snese do kontejnera (ili to dogovorite sa zidarom/majstorom koji vam razbija kupatilo). Čuvajte kičmu i ne žalite novac za fizičke radnike.

Naravno, šut ne iznosite tek tako do kontejnera, a nemojte ni slučajno da ga bacate u kontejner - jer ćete tako najverovatnije oštetiti i sam kontejner i mehanizam kamiona za đubre. Šut spakujte u džakove (nemojte da ih prepunite, ko će ih posle dići i izneti!) a zatim ih držite u kupatilu (ako ima mesta) ili ispred stana, dok se sav šut ne popakuje i zatim snese dole. U novinama i na Internetu naći ćete telefonski broj Gradske čistoće preko kojeg ćete moći da zakažete dolazak njihove ekipe koja će odneti šut. 

Znam šta sad mislite, šta li sve radimo za savršeno kupatilo! Puno toga. 

Komšije

Možda su vam godinama unazad sve vaše komšije izvodile neke radove, lupale, bušile, uznemiravale vas - pa računate - došlo je i mojih pet minuta. Ipak, ko tebe kamenom... pa po tom principu, istaknite obaveštenje na ulazu zgrade da ćete u narednih 2 nedelje renovirati kupatilo, da se izvinjavate zbog buke koju ćete praviti dok se ne završe grubi građevinski radovi (štemovanje), itd, zatim da ćete šut (ako ga ostavljate u hodniku) odneti najdalje za 3-4 dana, da ćete istaći obaveštenje u kom periodu ćete morati da zatvorite vodu zbog zamene ventila na glavnoj vertikali i slično...

Kada istaknete takvo obaveštenje, skoro niko od komšija vas neće ni popreko pogledati, a kamoli vam nešto prigovoriti. Obično će vam pružati podršku i govoriti - ma samo udrite, znamo šta je renoviranje kupatila...

To bi vam bilo poštovanje komšijskog bon-tona. Što se tiče kućnog reda, teško je organizovati majstore da rade od 8 do 14 h, pa da nastave posle 17 h. Zato obično radovi krenu oko 7h30 i traju do 15-16h, sa najvećim lupanjem u periodu kad je to dozvoljeno. Ako su cevi u podu, pa tu još ima i betona, biće to pravi mali tektonski poremećaji u zgradi. Još kad se uključi neka moćna bušilica... Zato organizujte rad (za veća kupatila) sa dva "razbijača" koji će istovremeno lupati - a da li lupaju dvojica ili jedan, to i nije neka razlika. Ali će zato sve biti gotovo duplo brže.

Izbor majstora

Izbor dobrog majstora je više od pola posla. Pošto baš i nemate mogućnost da izaberete firmu - izvođača radova, uz dogovor sa komercijalistom, gde bi se svi majstori smenjivali po potrebi a vi samo ušli posle dve nedelje u čist stan sa novim kupatilom i garancijom na radove (i to dobro platili - ali vredelo bi), moraćete sami da nađete dobre majstore. Najbolje je da pronađete dobrog (odličnog) vodoinstalatera po preporuci od vama bliskih ljudi, u koje imate poverenja (čija ste nova kupatila lično videli), a da njemu ostavite da nađe ili preporuči ostatak ekipe (zidar, električar, keramičari...). Pošto bi tako kod vas radila ekipa koja se već dobro poznaje, ne biste morali da slušate žalopojke od svakog novog majstora kako onaj prethodni nije dobro uradio posao i kako je užasno "pripremio teren".
Osim cilja da nađete dobre majstore, trebalo bi i da vodite računa da oni, bez jednodnevnih ili dvodnevnih pauza, uskaču u kupatilo i rade svako svoj deo posla.

Rokovi

A kako to u stvarnosti izgleda? Dan pre dolaska majstora i početka radova, potrebno je izneti sve ormariće, ogledala, veš mašinu, i sve druge, sitnije stvari. Skidanje bojlera, lavaboa i kade - ostavite majstoru - koji će to uraditi prvog dana početka radova. Odmah sledi razbijanje svih pločica u kupatilu, prvo zidnih, pa onda i podnih, a zatim sledi razbijanje zidova i poda trasom postojećih cevi. Naravno, ako menjate raspored cevi, potrebno je ištemovati i nove trase. Ukoliko je kupatilo veće (od 6 do 10m2) razbijanje može da potraje i 3-4 dana.

Zatim možete predvideti jedan dan za električara (ako je kupatilo staro, potrebno je zameniti većinu kablova - a to znači da ih treba naći u doznama, ištemovati značajne trase kablova po zidovima), a možda - ako nema mnogo električarskih radova - odvojte za to par sati. Ali svakako je šteta da se završi kupatilo, zalepe pločice i sve okreči, a onda vam krenu problemi sa strujom, pa treba da štemujete u novom kupatilu. Nema smisla.

Kad se završi sa tim, ulazi vodoinstalater i menja sve cevi i ventile u stanu, vodovodnu i kanalizacionu instalaciju. Možda će biti potrebno, zbog vertikale, da uključite i gradsko stambeno (spremite njihove telefone na vreme, stupite u kontakt sa njihovom službom za hitne intervencije, zlu ne trebalo). Vodoinstalateru ostavite da izabere materijal, ali nikako nemojte da štedite na ovim cevima. To je nešto što ostaje ispod betona i pločica i treba da potraje decenijama. Nije vredno rizika da kupujete neke jeftine cevi i da za godinu dana razbijate nove pločice.

Kada vodoinstalater završi, jedan ceo dan će trebati za zidarske radove. Najbolje je da zidari budu istovremeno i keramičari, jer će oni sami sebi najbolje pripremiti pod i zidove za lepljenje pločica.

Keramičarski radovi, zavisno od broja kvadrata, raznih ćoškova, prozora, krivina i tako toga - trajaće oko tri dana (dan više ili manje). Potreban je još jedan dan, ili dan i po da se pločice (lepak) osuše, a zatim vam ostaje još da vaš vodoinstalater montira monoblok, kadu i lavabo (i vrati bojler). Uzgred, kada se postavlja kada, ivice kade - uz pločice - kako zbog sprečavanja curenja vode, tako i zbog učvršćivanja kade - trebalo bi da se namažu kvalitetnim silikonom.

To znači da ne smete da koristite kadu još 3-4 sata po izlasku majstora iz vašeg stana, što će vam zaista teško pasti, ali dobro. Kud dve nedelje, tu još 4 sata. Takav rad sa silikonom ne izgleda uvek estetski savršeno, ali je sigurniji nego postavljanje onih gumenih traka uz ivicu kade. Na kraju krajeva, ako vam se više sviđa, vi uradite silikonsko povezivanje, pa preko toga stavite gumene trake, lepše će izgledati.

To vam je dakle nekih dvanaestak dana, što može da bude i deset (ali teško) a može da ispadne i petnaest (što je uvek verovatnije). To znači da je neophodno da vašoj porodici (i sebi) nađete rezervni položaj - stan, sobu i neko drugo kupatilo, ili možda i izlet na planinu ili na selo dok se sve ne završi.

Domaćin (vi) će obično morati da bude skoro sve vreme na licu mesta, jer uvek treba nešto da se dokupi, doda, odluči, proveri... Svakoga dana, kada majstori odu kućama, moraćete barem minimalno da usisate i obrišete stan od tone prašine, one fine i sitne, koja će prekriti sve što može da dohvati.

Bitno je da imate vodu u stanu (npr. u kuhinji) i da možete i sami negde da se povremeno istuširate. U principu, WC šolja će biti van upotrebe barem jedan dan - dok se ne zamene cevi oko šolje, i zacementira taj deo kupatila, a onda šolja može da se vrati na mesto (bez zašrafljivanja) i ipak možete da je koristite narednih dana - uz korišćenje vode iz kante. Posle 3-4 dana doći će trenutak kada keramičari rade podne pločice, pa će šolja još dva dana biti van upotrebe dok se pločice (lepak) ne osuše. Dakle, pripremite rešenje za toalet za ta dva-tri dana.

Sa vašim vodoinstalaterom možete dogovoriti da li ćete i u kom obimu u kupatilu uraditi i hidroizolaciju (recimo ispod kade), što znači dodatni posao i dodatno vreme da se to sve pripremi i osuši, ali - ako majstor kaže da treba - onda i uradite. U majstora ili imate ili nemate poverenja - ne možete imati 60% poverenja, pa da svaki čas svaku njegovu odluku proveravate kod još tri majstora.

Cene

Osim cena koje su već navedene, računajte da će vam trebati još 200 do 450 evra za raznorazni sitni vodoinstalaterski materijal, cevi, kolena, ventile, spojnice, odvod, itd;

oko 200+ evra za kadu sa oblogom, postoljem i nožicama, za elektro- opremu (novi kablovi, dozne, prekidači, utičnice) nekih 30-60 evra, trebaće vam i dosta para za benzin (uvek ima još nešto da se doveze i kupi); džakovi za šut su po 50 dinara komad; razna galanterija za kupatilo košta 100-200 evra, zavisno od stepena luksuza.

Za malkice veće kupatilo (sa ozbiljnijim štemovanjem i 20-30 kvadrata pločica za razbijanje) planirajte od 200 evra pa naviše za taj "razbijački posao", uz iznošenje šuta do kontejnera.

Vodoinstalaterski radovi koštaće vas između 350 i 550 evra, zavisno od obima posla, od toga šta sve menjate, koliko ima komplikacija sa cevima i slično. Električara ćete platiti, zavisno od obima radova, visine zidova, broja elektropotrošača u kupatilu, nekih 150+ evra, zidare koji krpe kupatilo pre keramičara - oko 150+ evra i najzad, keramičare, oko 500+ evra, ili nekih 20 evra po kvadratu pločica što je sasvim razumna cena, naročito ako ste (budete) zadovoljni izvedenim radovima (čuo sam i za keramičare koji traže do 35+ evra po kvadratu).

Šta je još ostalo? Pa, kad se završe svi navedeni radovi, potreban vam je i dobar moler, koji će se dobro potruditi da zidove (iznad pločica) dovede u pristojno stanje, da izgletuje i okreči sve što bude potrebno. Ako imate mogućnosti, posle keramičara pustite molere da urade svoj posao, dok je još krš po kući, a ako ste već pogubili živce (posle 2 nedelje lupanja i prašine) onda aktivirajte kupatilo, a krečenje odložite za par nedelja. Ipak ćete lakše podneti tu varijantu.

Ako sam nešto zaboravio, izvinjavam se. Ali opet, računam da će vam ovi saveti puno značiti ako se upustite u renoviranje svog kupatila.