Muškarci nekada znaju da nam deluju nedokučivo. Često se pitamo šta to oni stvarno žele u vezi. Nekad se i žale da ih nešto guši, tišti i nervira, a nekada ćute o tome. Zato se danas i bavimo ovom temom, želimo da otkrijemo šta muškarci zapravo žele u vezi i šta tajno priželjkuju!

U nastavku saznajte šta muškarci žele u vezi, a šta ih guši i nervira!

NE PROPUSTITE: Otkrivamo - Imaju li lepi ljudi srećnije veze ili to nema nikakve veze sa lepotom?!

Muškarci traže poštovanje

Baš kao i žene, i muškarci traže i zahtevaju poštovanje. Kada muškarac oseti da cenite njegove postupke i reči, trudiće se još više da vas zadivi. Umesto da se fokusirate na njegove greške, pohvalite ga i razmislite o svim dobrim stranima koje vaš partner ima. Videćete napredak vrlo brzo.

Budite otvoreni i iskreni

Muškarci nas nekad ne razumeju. Oni žele da im kažete jasno šta mislite i šta želite. Kada je situacija jasna, lako ćete dobiti ono što želite. Jednostavno je - bez okolišanja sve što vam je na duši recite i vaša komunikacija će biti na zavidnom nivou. Tako će vas vaš muškarac najbolje razumeti.

Muškarac traži da ga prihvatite

Kakav je - takav je. Mi žene često hoćemo da promenimo muškarca iz korena, ali često i ne uspemo u tome! Muškarci ne tragaju za promenom, oni samo žele da im se pridružite i da ih prihvatite. Možda će to biti teško, ali istina je da lepota leži upravo u tim različitostima.

Muškarac traži vreme za sebe

Muškarci ponekad vole da budu sami i da se posvete sebi. U tim trenucima ne rade ništa posebno, ali možda neće hteti da vam se jave na telefon. Ceniće ako ih pustite da provode svoje slobodno vreme kako žele i ako ih ne zivkate na svakih 5 minuta. Muškarac će nekada hteti da sam radi određene stvari, ali to ne mora da znači da ne želi da bude sa vama ili da nije srećan. Naprotiv, vaša veza će biti mnogo zdravija ako oboje imate vreme za sebe.

Muškarce nervira opsesivnost i ljubomora

Muškarci ne vole kada ste nesigurni i kada sumnjate u sebe, a samim tim i u njega. Čak i kada muškarac zgreši, on je svega toga svestan, a razmirice sa vama neće pomoći da se promeni. Oni ne vole opsesivnost i ljubomoru, ne vole scene i svađe. Što više sumnjate u njih, oni će sve manje želeti da se poveravaju, bar tako istraživanja pokazuju.

Familijarni ručkovi mogu da im budu naporni

Muškarci vole da odu u posetu na porodične ručkove, na primer kod ženine majke ili sestre, da malo popričaju, naravno – i da ručaju ili večeraju (tašte su obično odlične kuvarice), ali ne vole da zatim sede sledećih pet sati u gostima, dok žena ćaska sa svojom familijom. Možda će biti prisutan i drugi zet, možda i tast, ali muškarci vole brzu razmenu informacija (do pola sata- sat), a onda kreće, skoro pa, mučenje. Zato ne bi trebalo zamerati muškarcima ako preskoče po neki takav ručak, ili ako odu pre vas, a vi se siti ispričajte i vratite se uveče, ili u ponoć, kada istrošite (skoro) sve teme sa vašom familijom. Iako vaš muškarac nije dete pa da morate da brinete šta on radi u gostima i da li se zabavlja ili dosađuje, nije baš preporučljivo da ga se setite tek kada rešite da idete kući i setite se da je tu vaš lični šofer.

Vraćanje u prošlost

Muškarci će povremeno svakako ući u neki konflikt, pa i svađu, sa svojom lepšom polovinom. I tu ništa nije sporno, sve dok se rasprava vodi oko teme koja je tu raspravu i izazvala, i u vremenskom okviru u kome se ta tema i pojavila pred vama. Uvek je simpatično i duhovito ponavljati onu “bračnu zgodu” – kako je žena uvek u pravu... Ali, jedno je šala, a drugo ozbiljna rasprava. Poenta je da se zadržite (ne samo ženska strana, isto važi i za mušku) na konkretnoj temi. Nema ničeg goreg nego kada vam žena kaže... “ali ti si pre godinu dana rekao/uradio...” ili “a ja tebi nisam rekla pre dve godine kada si ti...” Ponekad, onaj ko nema bolje argumente, treba da prizna da je pogrešio, ili da nije dovoljno razmislio, šta god... ali nema ničeg goreg nego rasprave o nečemu relativno malom, koja se odjednom pretvori u široku raspravu, o potpuno drugim stvarima i u vremenskom okviru koji zahvata period od kamenog doba do danas. Fokusirajte se na problem koji je pred vama, da mala rasprava ne eskalira nepotrebno u nešto nekontrolisano.

Neprestano zvanje

Muškarci vole kada ih žena povremeno pozove, bez razloga, pošalje neku nežnu ili duhovitu poruku... i ne smeta ako je to u radno vreme, ili za vreme boravka kod majstora za kola, ili u nekoj trećoj situaciji, koliko god izgledalo “promišljeno” da ne uznemiravate vašeg muškarca jer znate da je u gužvi. Naročito nemojte ići u drugu krajnost – da svog muža/dečka zovete samo u kriznim situacijama: “dragi, plafon u dnevnoj sobi je počeo da prokišnjava...” “dušo, nestalo je struje u zgradi...”, “ljubavi, mašina za sudove pravi neke čudne zvuke i stalno izbacuje osigurač...” Posle par godina vaš muž će doživljavati pravi stres svaki put kad vidi da ga zovete, i vaše pozive povezivaće sa štetama, novcem za majstore, osiguranjem... uglavnom, ničim lepim.

Kada sami pravite planove

Muškarci, kada u braku imate decu, ne vole da ih stavljate pred svršen čin. Ako vaš muž dolazi umoran sa posla, nakon cele radne nedelje, a vi imate neki posao koji vam omogućava, npr, dva meseca odmora, ili produžene vikende, neće biti srećan ako ga sačekate na vratima u petak u četiri popodne, i kažete mu da upravo izlazite sa decom kod svoje drugarice, da idete zajedno na kafu, da sutra idete kod tašte na ručak, a u nedelju dolaze zajednički prijatelji na večeru. Ukoliko se usprotivite, deci može izgledati da im oduzimate već ugovorenu zabavu, a ako pristanete onda to može da postane model ponašanja za ubuduće, što će neminovno dovesti do manjih, a onda i većih konflikata... Uvek prvo ide dogovor supružnika, a tek onda se u planove uključuju i deca.

Nedovoljno pažnje

Muškarci (a sigurno i žene) vole da im posvetite makar par minuta kada ulazite u kuću. Čak i kada su deca u kući, lepo je da vide da se prvo, po ulasku muža ili žene u kuću, njihovi roditelji pozdrave i poljube, a onda mogu oboje zajednički da “ugnjave” svoju decu. Ali ulazak u kuću, naročito u eri mobilnih telefona, kada, na primer, vaš bračni partner ulazi u kuću pričajući preko mobilnog i prolazi u svoju sobu, da bi završio “izuzetno važan” razgovor sa nekim svojim drugom/nekom drugaricom, prolazeći pored vas kao pored “turskog” groblja, jedna je od prilično bolnih stvari za svaku vezu.

Neurednost

Muškarci, isto koliko i žene, zaista ne vole da uđu u svoj stan (iz koga su prethodno svi ukućani otišli u grad ili već gde je ko nameračio), i da tamo zateknu postnuklearnu kataklizmu. Govorimo (ovde) o onim muškarcima koji ravnopravno dele sve poslove u kućnom domaćinstvu, a ne o prosečnim pećinskim muškarcima. Dakle, ako vaš muž dođe u prazan stan, a tamo ga na stolu sačekaju sudovi od ručka, ako su stvari razbacane po kući, kupatilo isprskano a bojler prazan, sudopera puna prljavih šerpi a iz prepune kante ispada đubre, teško će to protumačiti drugačije osim kao znak potpunog nepoštovanja. Šta god planirali i koliko god negde kasnili, uvek imate tih pet minuta da barem malo ostavite kuću u redu, barem onako kako biste voleli da je zateknete kada je situacija obrnuta.

Sređivanje za druge, a nikada za njega

Koliko god je muškarcima jasno da vi morate da se sredite, lepo obučete i našminkate kada idete na posao, u goste ili u šetnju sa drugaricom, teško da im može biti jasno da se vi godinama doterujete za “sve ostale” ljude i prilike, a da baš nikada to ne uradite kada ste vas dvoje sami, ili kada ste celog dana u kući. Bez obzira na komfor koji vam pruža vaša poluraspadnuta i dva broja veća trenerka, ili neke buvljačke papuče, koliko god je gnjavaža da napravite neku frizuricu ili se diskretno našminkate, to je nešto što pravi veliku razliku u pokazivanju da li vam je do vašeg muškarca stalo ili nije.

Dokazivanje pred drugima

Iako je jasno da žene vole da “se pokažu” kada kod vas dolazi uzvratna poseta uže ili šire familije, kada se obeležava porodična slava, proslavlja Nova godina ili bilo koji drugi praznik, što ponekad zahteva veliki napor i dugačak boravak u kuhinji (naravno, opet uz svesrdnu pomoć vaših muškaraca), mora se proceniti potrebno vreme i broj gostiju koji se može ugostiti bez prevelike drame. Ukoliko pripreme za slavski ručak traju 2-3 ili više dana, a onda vam te pripreme ubiju volju da sledeće dve nedelje uđete u kuhinju, onda tu nešto nije u redu. Uz (očekivanu) situaciju da se svi poslovi u vezi te pripreme maksimalno ravnopravno podele, opet ne treba preterivati. Ako sledećih nedelju dana muža upućujete na slavske/praznične ostatke hrane zato što ne možete da “gledate” kuhinju, nešto u planiranju proslave očigledno nije bilo u redu. Za oboje. Tu postoji još jedna stvar – ako vam nije teško da spremite gozbu za trideset ljudi, a da istovremeno baš nikad ne spremite neki lep, interesantan ručak (ili večeru), uz podjednako lepu pripremu kuće, stola za ručavanje, svoje garderobe... samo za vas dvoje (ili za vašu porodicu, vas dvoje i decu), nijedan muškarac neće biti srećan. Uvek se mora staviti do znanja da je glavna vaša mala zajednica, a onda idu svi ostali. Ono što vam nije teško da uradite za trideset ljudi, ne može vam biti teško da uradite samo za vašeg muža i decu. Izlasci u restoran su uvek jedna od varijanti, ali ovde mislim baš na svečanu porodičnu večeru, bez spoljnih gostiju.

Kakva su vaša iskustva, da li biste nešto dodali ovom spisku?