Pre ili kasnije, dete će vam izgovoriti potpunu laž. Nekada slažu u vezi domaćih zadataka, nekada slažu da se nisu potukli sa bratom ili sestrom, nekada je ta laž veoma beznačajna i čini se da nije ni potrebno preispitivanje od strane roditelja. Nekad je neistina planirana, a nekada je iznenadna i smišljena u trenutku. Roditelji treba da razumeju zbog čega deca lažu i šta se zapravo zbiva u njihovim glavama. 

U nastavku saznajte zašto deca lažu i šta roditelji mogu da urade povodom toga.

NE PROPUSTITE: Knjige koje vraćaju u detinjstvo - omiljene deci i odraslima

Zašto deca lažu?

Većina roditelja će vam reći sličnu priču - deca lažu da bi ostvarila svoj cilj, bez obzira koliko je on mali. Oni žele nešto da dobiju, pa smatraju da će im laž u tome pomoći. To jesu motivi sa kojima se slažu i psiholozi, ali postoji još stvari koje treba da uzmemo u obzir. Deca su ponekad samo radoznala i ispituju svoje granice. Možda imaju novu ideju koju hoće da sprovedu u delo. Ekperimentisanje nije uvek loše, ali deca žele da vide šta će stvarno desiti ako slažu. 

Takođe, psiholozi kažu da je moguće da dete ima manjak samopouzdanja, pa lažima želi da prikaže bolju sliku o sebi. Nekada žele da se dopadnu svojim vršnjacima, učiteljima, kao i roditeljima. Deca koja u sebi imaju skrivene strahove, mogu da govore neistinu, kako bi skrenuli pažnju sa loših osećanja i misli.

Da stvari budu još komplikovanije, postoje i "bele laži", koje deca koriste isto kao i odrasli. To su zapravo rečenice koje služe da ne povredimo tuđa osećanja. Ove laži nisu opasne, ali i na njih treba obratiti pažnju, jer deca treba da iskazuju svoje mišljenje i da ga se drže, što znači da jasno treba da kažu kada im se nešto dopada ili ne dopada. 

Šta roditelji mogu da urade u ovim situacijama?

Ono što prvo treba da uradite jeste da razmislite u kojim situacijama vaše dete laže i kako se tada oseća. Razmislite koje vrste je izrečena laž i pod kojim okolnostima se ona dogodila. Treba vremena za regulaciju laži, ali je uvek dobro da što više razgovarate sa svojim detetom. 

Kada dete laže iz razloga zato što hoće da privuče pažnju, onda to treba ignorisati. Roditelji ne treba da budu grubi, već na nežan način treba da usmere dete. Kada dete izgovori laž koja je bezazlena, ako mu postavite dodatna pitanja, utvrdićete kako se oseća i šta je zapravo istina. 

Ako primetite da dete sve češće izgovara neistine, treba ga opomenuti. Roditelj tada ima ulogu da pita šta se zapravo desilo i da preispita dete, sve do detalja. Pitajte dete da pokuša ponovo da vam ispriča priču i da se potrudi da opiše realne događaje. 

Ako su u pitanju starija deca koja lažu oko školskih obaveza ili bežanja sa časova, ako prikrivaju gde su bila i šta su radila, onda roditelji treba da razmisle kako da im daju do znanja da oni znaju o čemu je reč. Umesto klasičnih kazni i svađe, bolje je da budete više sa detetom i da ga "naterate" na fin način da razgovara sa vama. Budite prijateljski nastrojeni, tako se deca lakše otvaraju. Od svega je najbitnije da naučite dete da poštuje svoje obaveze i da prihvati odgovornost koju ima. 

Psiholozi kažu da je ključno odrediti granicu između otvorenog, prijateljskog dijaloga i postavljanja odgovarajućih ograničenja i granica. Zato roditelj uvek treba da pohvali dete kada je iskreno, tako će učiniti da dete bude poverljivije.

NE PORPUSTITE: Deca i tehnologija - vodič za sve uzraste

Razgovor, razgovor i još razgovora! Tajni trik ne postoji, jer je svako dete drugačije. Važno je samo da vi budete iskreni prema detetu i da mu ukažete kada znate da govori neistinu. Velika je greška nazvati dete lažovom, jer će ono imati osećaj da mu ništa nećete verovati od tog trenutka. Budite suptilniji, kako se obrazac takvog ponašanja ne bi preneo na duži vremenski period.